Falsifikatori u Srbiji godišnje na tržište plasiraju više od 1.000 tona lažnog meda koji se proizvodi u posebnim fabrikama. Na taj način profesionalni falsifikatori obmanjuju kupce, nanose direktnu štetu pravim pčelarima, ali i zarađuju ogromne svote novca na lažnom proizvodu, kaže za Biznis.rs predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.
„Ako je maloprodajna cena meda oko 1.000 dinara, a njih taj ‘med’ košta ne više od 100 dinara, jasno je o kakvoj enormnoj zaradi je reč. Potrošačima poručujem da je bolje da sami kupe šećer i sa malo vode skuvaju veštački med, ako su već spremni da jedu takav proizvod. Pravi med se kupuje od pčelara, bez posrednika po mogućstvu, ili se kupuje u marketima koji vode računa o kvalitetu meda koji plasiraju, sa odgovarajućim analizama naravno“, navodi Živadinović.
Foto: Pixabay.com
Profesionalni falsifikatori, objašnjava naš sagovornik, takav med prave uglavnom ili od kristalnog šećera, mešanjem sa aromama i veštačkim bojama, ili od kukuruznog glukozno-fruktoznog sirupa.
„Takvu slatku supstancu, koju pčela nije ni videla, deklarišu kao med i obmanjuju potrošače. Pored toga, potkradaju i državu, jer je PDV na med duplo manji od PDV na druge slatke proizvode. Pored toga, potrošači od takvog meda nemaju nikakvu biološku vrednost koju pruža pravi med pre svega zbog izuzetno biološki aktivnih enzima koje pčele ugrađuju u njega“, napominje Živadinović.
Foto: Pixabay.com
Jedini način na koji potrošači mogu da se zaštite je da kupuju isključivo kristalisan med jer se samo pravi med kristališe, i to homogeno u celoj tegli, od dna do vrha, objašnjava predsednik SPOS.
Najviše lažnog meda u Vojvodini
Za pčelare u Srbiji, najgora godina bila je 2015. kada je nakon loše sezone sakupljanja meda došlo do nestašice, te su falsifikatori ugrabili priliku.
„Tada smo na tržištu imali oko 95 odsto falsifikovanog meda i mi kao Savez bili smo prinuđeni da usred Beograda postavimo tri ogromna bilborda kako bismo nadležne državne organe animirali da bolje rade svoj posao. Tražili smo prijem kod predsednika Srbije i nadležnih veterinarskih službi, što je definitivno dalo rezultate i vrlo brzo se procenat neispravnog meda sveo na oko 30 odsto. Trenutno, prema našim saznanjima, varira između 30 i 60 odsto, zavisno od regiona Srbije, a najgore je u Vojvodini“, navodi predsednik SPOS.
Foto: Pixabay.com
Sprečen monopol na tržištu
Do pre nekoliko meseci pčelari u Srbiji bili su u velikom problemu. Cene meda bile su tržišno nerealne, tržište je bilo monopolizovano jer otkupne cene u Srbiji nisu odgovarale tržišnim trendovima u svetu, napominje Živadinović i dodaje da je država subvencijama pomogla pčelarima.
„Savez pčelarskih organizacija Srbije smogao je snage da izgradi sopstveni pogon za plasman meda pod imenom ‘Naš med’. Kada je pogon 15. jula ove godine objavio otkupne cene meda, nastala je prava revolucija. Za manje od 24 sata su i drugi pakeri meda uskladili svoje otkupne cene sa tržišnim i danas je cena bagremovog meda 51 odsto veća nego pre početka rada pogona“, ističe naš sagovornik.
Foto: Pixabay.com
Kako napominje, pogon ima samo jedan cilj – da nudi pčelarima realnu tržišnu cenu meda i da ga kasnije plasira bez posrednika potrošačima.
„Cenu šumskog meda podigli smo za 140 odsto, a na najboljem smo putu da cenu planinskog livadskog meda podignemo za celih 200 procenata“, kaže Živadinović i dodaje da je reč isključivo o usklađivanju otkupnih cena meda sa tržišnim cenama.
Foto: Pixabay.com
„Potrošači meda nisu ništa izgubili, samo je smanjena donedavno enormna zarada pakera meda. Potrošači su zapravo dobili mnogo, jer će konačno moći da kupe med bez posrednika, direktno od proizvođača, vrhunskog izvornog kvaliteta“, ističe Živadinović.
Prema njegovim rečima, na domaćim rafovima uskoro će se naći različite vrste srpskog meda, koje potrošači do sada nisu imali prilike da probaju.
“Za plasman na malo trebaće nam neko vreme, ali već posle Nove godine med će se sigurno naći na policama naših marketa”, kaže Živadinović.
AgrobiznisEkoIntervjuiSrbijaU fokusuVesti 3.11.20. Marija Jovanović