Planina Rajac bila je, po 54. put domaćin takmičenja u kosidbi, na kome je umeće i brzinu pokazalo 24 takmičara.Ova manifestacija ima i međunarodni karakter jer na njoj svake godine učešće uzimaju, pored kosača iz Srbije, kosci iz okolnih ali i evropskih zemalja. Prvo mesto i nagradu Zlatnu kosu zauzeo je Aleksandar Banjac iz Bosanskog Petrovca.
Dok se nižu široki otkosi i širi nesvakidašnji miris pokošene trave, na Rajcu kao da je vreme stalo. Neka stara, dobra vremena, ,,kada se znalo ko kosi i ko vodu nosi,, kada se orila pesma i po velikoj vrućini, kada je težački život bio težak a opet pun topline. Kada žeđ prekine ,,mučenica,, ona meka pa proklizi niz grlo, kada stara majka donese ,,savijaču ispod sača,, i karlicu kiselog mleka. Kada neka mladica pogleda ispod oka stasitog kosača i rodi se neka nova ljubav. Kada na bluzi od seljačkog platna kapnu graške znoja i sve pokupe bakine vunene čarape. Kada..eh kada su svi bili zdraviji i spavali na toj pokošenoj travi…..Sve to danas privlači brojne turiste na kosidbu, nadaleko čuvenu, koja traje eto više od pola veka. U planinskim, stočarskim predelima kosidba je važan posao. Veština ručnog košenja prenosila se sa kolena na koleno do pojave savremenih kosilica. U sećanje na vremena kada se išlo na mobu da bi se pokosile rajačke livade.
Smotra ima i međunarodni karakter. Na Kosidbi su do sada učestvovali kosci iz Francuske, Islanda, Rumunije, Rusije, Holandije, Mađarske, Norveške… Svake godine učestvuju najbolji kosci iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. U otkosu i najrevnosniji učesnik iz Mrkonjić Grada koji je Zlatnu kosu osvojio do sada je najviše, čak sedam puta.
“Trideset godina evo kako sam učesnik finalnog takmičenja u kosidbi. Sedam ,,zlatnih kosa,,. A vidi kosidba je nekada bio posao, zadovoljstvo, druženje. Išao narod na mobu jedan kod drugih. Danas eto da se očuva ono što je bilo.'”, ponosno ističe Milorad Sladojević iz Mrkonjić Grada.
Po tradiciji, svake godine, prvog vikenda posle Petrovdana, na Rajcu, u vencu znamenitih, prelepih Valjevskih planina, održava se privredno-turistička manifestacija, podsećanje na košenje livada – jedan od najvažnijih i najtežih poslova u stočarskim predelima. Oživljava i sećanje na seoske mobe – zajedničko obavljanje značajnih poslova, a sem takmičenja, Kosidba na Rajcu prikazuje sve običaje u vezi sa košenjem livada – od okupljanja kosača, trubača, pevača, zdravičara, vodonoša i ručkonoša, do otkivanja kosa.
,, Kosidba na Rajcu je najmasovnija manifestacija te vrste u Evropi Organizuje se više od pola veka, izuzetno je značajna za opštinu Ljig, koja se, između ostalog, i po Kosidbi na Rajcu pročula širom sveta. Danas, košenje trave obavlja mehanizacija, a desetine hiljada ljudi svake godine dolaze na Rajac, da vide kako se taj posao nekada obavljao.,, ponosno kaže Vladimir Ivanović, direktor Turističke organizacije Ljig
Zamirisale su pokošene livade na padinama planine Rajac. Takmičari iz Srbije i regiona ukrstili su kose spremni da pokažu i dokažu svoju snagu i veštinu. Tradicionalna manifestacija koja duže od pola veka slavi težak rad seljaka održana je uprkos izuzetno visokim temperaturama. Nije bilo lako ni učesnicima, a ni žiriju. Tri generacije Smiljanića iz Slavkovice u nošnjama za primer i ponos.
Najbolji i najbrži od svih ovaj put bio je Aleksandar Banjac iz Bosanskog Petrovca, koji je skinuo sa trona Mirka Kecmana koji je do sada ostvario pet pobeda na “Kosidbi na Rajcu”, a sada je zauzeo drugo mesto. Treću poziciju zauzeo je Nebojša Spasojević iz Kadine Luke podno Rajca.
U revijalnom delu Kosidbe, u konkurenciji 60 takmaca, najbolji otkos imao je Slobodan Živanović iz Velike Krsne kod Mladenovca, koji je osvojio i titulu ovogodišnjeg đidije – kosača koji, sem što najbolje kosi, nosi najlepšu nošnju, najbolje peva i igra kolo…
U ekipnom takmičenju, prvo mesto osvojila je Slovenija, selo Selo, drugi je bio tim Mrkonjić Grada, a treći Han Pijeska. Ove godine, prvi put dodeljena nagrada za najbolje pokošenu livadu pripala je Mladenu Tomiću iz Mrkonjić Grada.
Sem najboljeg kosca – kome se meri brzina, širina, kvalitet, ujednačenost otkosa, izabran je i đidija ili kozbaša, kosac koji se najlepše odeva, peva, igra, ima najlepši stas. Ovogodišnja priredba počela je običajem da đidija kosu otkuje onoliko puta koliko je do tada manifestacija održano. Inače osnovno pravilo za dobru kosidbu nije samo dobar kosač, tehnika košenja već i dobro otkovana kosa.
Žiri je i ovoga puta bio na mukama jer nije lako da proglasi najboljeg na Kosidbi na Rajcu, imajući u vidu da su svi takmičari vrhunski majstori otkosa. Ocenjuje se ukupan broj, ali i širina prvog otkosa, brzina košenja i kvalitet kako je pokošena parcela dužine 20 i širine šest metara. Često na kosidbama odlučuju finese, pravi foto-finiš, tek nijanse u kvalitetu otkosa.
Prvo takmičenje kosača na Rajcu se održalo kada i prvi narodni vašar, 1892. godine,da bi se tek mnogo kasnije 1965. i 1967. javila ideja i Kosidba na Rajcu postaje turistička manifestacija.Kako u stara vremena, tako i danas, Kosidba na Rajcu se uvek održava prve nedelje posle Petrovdana. Kosidba nije samo takmičenje kosača, već prikaz tradicije, počev od okupljanja kosača, trubača, zdravičara, vodonoša, odlaska na kosidbu, kosačkog ručka na travi.
Pored glavnog programa u kome se takmiče kosači u košenju, tu su i prateći sadržaji u vidu nastupa folklornih ansambala, svirača i pevača, ali ono što uz sve to pleni svakako je možda po malo zaboravljena atmosfera i energija vašara, raznovrsna roba na šarenim tezgama, šatori sa ‚‚živom“ muzikom, mesta na kojima se na ražnju okreću jagnjad i prasići, roštilj, kotlići, nezaobilazne bombondzije i sladoleddzije, prodavci šećerne vune… a sve to uz dečiju graju i oosmehe sjajno raspoloženih posetilaca. S.C.