Na svetskim tržištima opet rastu cene đubriva, a analitičari predviđaju da će se takav trend nastaviti i u avgustu. Sve ovo naslućuje da će oni koji se nisu snabdeli početkom jula, kada su cene bile najniže ove godine, sada morati da izdvoje znatno više novca za đubrivo. U Francuskoj su nedavno cene uree uvećane na 379 evra po toni što je više za 36,5 evra u odnokisu na pre mesec dana. Cene KAN-a povećane su još više, dok su azotna đubriva poskupela za čak 35 do 60 evra po toni na šta je, po objašnjenju analitičara, uticao ponovo sve skuplji gas. Ovakva situacija sa cenama vlada i u nemačkim uvoznim lukama, kao i u Americi preneo je specijalizovani portal ”Agrarhojt”.
Evropska unija propušta važnu šansu kada je u pitanju đubrivo, a nije u pitanju prilika koja bi vam među prvima pala na pamet. EU mora da istraži sve mogućnosti kako bi poboljšala efikasnost đubriva i zatvorila krug nutrijenata, a među tim opcijama je i korišćenje ljudskog izmeta, rekao je za Euractiv vodeći stručnjak za azot. Đubriva su od početka ruske invazije na Ukrajinu zauzela jedno od centralnih mesta fokusa u sektoru energetike, pogođenom sve višim cenama energenata i sankcijama koje su smanjile dostupnost, jednog od ključnih đubriva.
Evropska komisija je usled narušenog lanca snabdevanja predložila niz mera koje bi kompenzovale nestašicu, ali po izjavi za javnost Vima de Frisa, profesora analize ekosistema na Univerzitetu Vageningen, postoji opcija koja nije obuhvaćena tim planovima, a to je ljudski izmet. „Moramo da razmotrimo životinjski izmet i biljni kompost, ali takođe i ljudski izmet koji sadrži više ključnih mikronutrijenata, među kojima su cink i bakar“, rekao je profesor De Fris koji poslednjih 40 godina istražuje ovu temu.
Ljudski izmet koristi se kao đubrivo u mnogim delovima sveta, ali je trenutno njegovo korišćenje dozvoljeno samo u nekoliko zemalja EU, što De Fris vidi kao propuštenu priliku. Profesor Univerziteta Vageningen složio se da postoje tehnološka i zdravstvena pitanja koja predstavljaju barijere u recikliranju ljudskog izmeta na ovaj način, ali smatra da bi trebalo uložiti napore da se ti izazovi premoste. „Zemlje EU trebalo bi zaista da se posvete pronalaženju načina da se kanalizacioni otpad primeni na poljima. Ovu opciju bi Evropska komisija trebalo ozbiljno da razmotri“, naveo je on.
Kriza u sektoru đubriva i napori da se ona prevaziđe izazvali su bojazan kod „zelenih“ grupa koje smatraju da se kratkoročnim merama daje prednost u odnosu na dugoročna rešenja. Ali De Fris smatra da je takva analiza previše pojednostavljena. „Vidim da je komunikacija EU na ovu temu napravila vezu sa hitnom krizom, nasuprot dugoročne vizije“, rekao je on i dodao da je očigledno akcenat stavljen na neizvesnosti u prehrambenoj industriji, što je razumljivo u svetlu trenutne krize sa hranom.“Ali ne mogu da se složim da je predlog fokusiran na kratkoročne mere koje bi pogoršale zagađenje azotom. Akcenat stavljen na recikliranje nutrijenata ima veze sa predstojećim integrisanim planom akcije menadžmenta nutrijenata (INAMP)“, rekao je on. Ovaj plan za cilj ima smanjenje gubitka nutrijenata za najmanje 50 odsto, i korišćenja đubriva za najmanje 20 odsto do 2030. godine u Evropi, i na taj način će dopuniti Akcioni plan nultog zagađenja. Za De Frisa, INAMP je ključna prilika da se tokovima i gubicima nutrijenata pristupi iz holističkog ugla. De Fris je gubitke uporedio sa cevi prepunom rupa. „Ne vredi zapušiti samo jednu rupu prstom, ako se ne umanji ulazna količina, samo će izaći na drugu rupu“, upozorio je on. Povećana efikasnost đubriva bi trebalo da bude fokus uz istraživanje svih dostupnih opcija za alternativne izvore nutrijenata. To obuhvata i unapređenje potencijala samih đubriva, kao i programe uzgajanja koji bi povećali mogućnost useva da apsorbuju đubrivo. Jedan od načina je prerađivanje i transformacija životinjskog đubriva kroz proces poznat kao Povraćaj azota iz balege (RENURE) koji su podržale države članice EU. Za farmere u Evropskoj uniji, pravila bi trebalo da budu olakšana kako bi se omogućili korišćenje više nutrijenata nastalih od stajskog đubriva. Ali „zelene“ grupe smatraju da izmet ne treba da dobije poseban status jer su svojstva uglavnom ista u odnosu na druga đubriva. De Fris ističe da je gustina stoke možda prevelika u zemljama kao što je Holandija, ali da bi taj problem bio rešen regionalnim pristupom u kojem se uz tu zemlju posmatraju i Belgija i Francuska.
Novi rast cena
Sad kada se završava žetva pšenice u 2023. godini, obavljena na vise od 725.000 hektara, seljaci već misle na jesenju setvu, koju treba početi u septembru ove 2023. godine. Po običaju ona se obavlja na blizu milion hektara. Opet će najveće površine zauzeti pšenica. U poslednjoj jesenjoj setvi, 2022. godine bilo je posejano ukupno, svih jesenjih kultura 883.000 hektara. Velike površine pšenice bile su posejane jer su seljaci očekivali zaradu na pšenici pa su je bili posejali čak na 725.000 hektara. Međutim, prevarili su se pa im se sad savetuje da pšenicu lageruju, ako imaju gde, i da čekaju eventualno rast cena hlebnog žita.
Jer, troškovi proizvodnje po hektaru uz prosečan prinos od pet tona su više od 164.000 dinara. Ili da bi seljak proizveo kilogram pšenice, uz prinos od pet tona po hektaru, morao je da potroši 33,30 dinara po kilogramu! Znači sejao je gubitak i proizveo je još veći gubitak. Država mu je u 2022. godini onemogućila, kroz svoju nerazumnu odluku izvoz pšenice po ce ni od 43 dinara po kilogamu. A, bilo je viška od 2,5 miliona tona! Jer, cena pšenice na berzi početkom avgusta 2023. godine bez PDV bila je tek oko 22 dinara kilogram. Prošle godine kada se mogla prodati, odnosno izvesti, za 43 dinara po kilogramu, to nije dozvolila Vlada Srbije. Jer nije znala koliko ima pšenice u Srbiji na zalihama i koliko nam treba za godišnju ishranu, rezerve i seme. A, treba nam najviše 1,65 miliona tona godišnje. Mnoga udruženja poljoprivrednika su protestvovala jer smatraju da posluju sa gubitkom.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin rekao je da poljoprivrednim proizvođačima treba povećati premije i podsticaje, a zatim da treba da se napravi transparentan algoritam intervenisanja na tržištu koji je potpuno predvidiv. Svetski poznata kompanija „Blumberg“, koja se bavi finasijama, nedavno je objavila da se poljoprivredni proizvođači širom sveta suočavaju sa ogromnim rastom troškova proizvodnje. Izuzetno visoke cene prehrane već sada utiču na cenu hrane u svetu.
Žarko Galetin, dodaje za javnost, da kada je reč o ceni i obimu proizvodnje mineralnog đubriva problem evidentan, ali da on postoji i na svetskom nivou. Ističe i da je cena mineralnog đubriva porasla za dva i po puta u odnosu na prošlu godinu. „To je situacija koja je naše poljoprivredne proizvođače uvela u ozbiljan problem, da pozitivno zatvore svoju kalkulaciju, proizvodnju. Pod velikim je znakom pitanja koliko će baciti tog mineralnog đubriva, koliko će ga kupiti“, kaže Galetin.
Kada je reč o proizvodnji, kaže da je Srbija „odavno izgubila svoje mesto kao referentni proizvođač mineralnog đubriva u regionu“, kao i da „ne proizvodimo ni polovinu od ukupnih potreba za domaću upotrebu“. „Situacija je prilično alarmanta“, upozorava Galetin. On smatra da su pred jesenju setvu posebno bili pogođeni srednji i mali poljoprivredni proizvođači. „Nemaju finansijski kapacitet da isprate visoki rast cena mineralnog đubriva. Njihova takozvana kreditna istorija, s druge strane, nedovoljna je i slaba da uđu u kreditne aranžmane koje im je država ponudila kao mogućnost da reče taj problem“, objašnjava agroekonomski analitičar. Analitičari posebno naglašavaju da je šteta što Srbija danas nema štedno – kreditne zadrzuge koje bi mogle da pomognu seljacima uvek u kriznim situacijama. To bi pomoglo i rastu proizvodnje koji je u Srbiji tek oko 0,45 odsto prosečno godišnje za poslednej tri i po decenije.
Ukazuje da je poljoprivreda prošle 2022. godine donela blizu pet milijardi evra od izvoza, i da je jedna od retkih grana iz realnog sektora koja ostvaraju suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, kao i da je izvlačila državu iz velikih kriza i 90-ih. Inače, imamo i suficit u trgovini sa svetom kada je agrar u pitanju I n je lane bio oko 1,7 milijardi dolara, „Kad vam takva delatnost igrana uđe u problem, to je razlog za veliku brigu“, dodaje.
Mnoga udruženja poljoprivrednika su protestovala jer smatraju da posluju sa gubitkom.
Kada je reč o pomoći, Galetin kaže da je taj problem veoma ozbiljan, te da ne vidi zašto se ne rešava na sistemski način. „Protesti poljoprivrednika dešavaju se iz godine u godinu, kao u filmu ‘Dan mrmota’. Reč je o niskim podsticajima, koje naši poljoprivrednici dobijaju. Apsolutno su nekonkurenti u odnosu na kolege iz okruženja, iz Evrope. Sistemsko rešenje postoji“. Kaže da prvo, kao rešenje, treba povećati premije i podsticaje poljoprivrednim proizvođačima, a zatim, „napraviti transparentan algoritam intervenisanja na tržištu koji je potpuno predvidiv“. „On će imati rizične tačke, crvene lampice koje će se paliti u situacijama kada poljoprivredni proizvođači proizvode robu, čiji su troškovi proizvodnje veći od onoga što mogu da dobiju na tržištu“, objašnjava Galetin. Poredeći aktuelnu sa situacijom od ranije, smatra da je ona lošija jer su poljoprivredni prizvođači prinuđeni da koriste redukovanu agrotehniku. Po rečima poljoprivrednika i pored toga što se cena goriva određuje svake nedelje, Srbija i dalje u regionu jedina nema ,,zeleneni benzin’’, odnosno cene za predstojeću setvu.
Ostala samo jedna fabrika
U Jugoslavoiji je nekad postojalo sedam fabrika mineralnog đubriva. Sad je ostala samo jedna fabrika! Od nekadašnjeg ozbiljnog proizvođača veštačkih đubriva, Srbija je, kao zemlja koja se ponosi svojom poljoprivredom (koja stagnira već decenijama) postala ozbiljan uvoznik gnovija.
Kako piše Euronews Srbija, od nekadašnjih sedam fabrika, samo ona u Šapcu još proizvodi robu bez koje nema dobrih prinosa na njivama. Najveća od njih, pančevačka ,,Azotara’’, posle višegodišnjeg stečaja, prošle godine je dobila novog vlasnika koji je najavio pokretanje proizvodnje, ali do danas se to nije dogodilo. U situaciji kada je zbog rata u Ukrajini osetno skočila cena veštačkog đubriva, dosadašnje oslanjanje na uvoz, može imati negativan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, upozoravaju stručnjaci. Autor B. Gulan foto Naše selo