KOJI SU PROBLEMI SRPSKE POLJOPRIVREDE, A KOJA REŠENJA?

O ulaganjima u poljoprivredu, trenutno najvećim problemima i rešenjima u sektoru, kao i o pitanju osnivanja Poljoprivredne komore, za Euractiv je pričao agroekonomista i nekadašnji direktor Produktne berze, Žarko Galetin.

Bunt poljoprivrednika u Evropi se ne stišava, a sve veći broj zemalja se priključuje svojim kolegama. Zahtevi su u svim zemljama u kojima se protestuje slični a tiču se subvencija, konkurentnosti i ispunjenja tačaka iz Zelenog dogovora, koji, kako kažu poljoprivrednici, šteti ovoj privrednoj grani.

Agroekonomista Žarko Galetin kaže da realno ne postoji mogućnost od prelivanja protesta iz Evrope kod nas jer smo tokom prošle godine već imali proteste poljoprivrednika na domaćem terenu. Takođe, kako je istakao, ti protesti su dobili svoj epilog u dogovoru sa državom, a prema njegovim rečima, farmerima ostaje da budno prate implementaciju dogovorenog.

Prema pisanju medija, predstavnici udruženja poljoprivrednika Srbije tražili su sastanak u Vladi, na koji su zatim pozvani 12. februara.

Njihova zabrinutost tiče se nejasnoća sa prijavljivanjem obradivih površina u e-agrar, traženih subvencionisanih kredita i rešavanja problema dugova po osnovu neplaćenih doprinosa u fond Penzijsko-invalidskog osiguranja.

Naime, kako tvrde, poljoprivredni proizvođači imaju problem sa prijavljivanjem obradivih površina u e-agrar zbog dobijanja subvencija po hektaru jer se status pojedinih parcela ne poklapa sa podacima u katastru i na satelitskom snimku.

To što su pozvani na sastanak, može se reći da je dobar znak, kao i što su najavljena “rekordna” ulaganja u poljoprivredu u naredne tri godine, koje su najavili, kako predsednik Vučić, tako i ministraka poljoprivrede Jelena Tanasković. 

Agroekonomista Žarko Galetin misli da je država svesna važnosti poljoprivrede jer, kako je kazao, hrana je uz vodu i energiju jedan od tri najzačajnija stuba razvoja svakog entiteta i ekonomije, pa tako i naše.

“Jer ako ne posedujete dovoljno resursa uz ta tri temeljna stuba nekog ekonomskog suvereniteta, vi ste onda u problemu. Mi smo došli nažalost da naša poljoprivreda u nekim sektorima ne zatvara naše domaće bilansne potrebe što je prosto neverovatno, s obzirom na to kakvim kapacitetima i resursima Srbija raspolaže. Država je konačno, u tom kontekstu i najave da će izdvajati veća sredstva za poljoprivredu, prepoznala poljoprivredu kao jednu bitnu delatnost i privrednu granu kojoj se mora posvetiti više pažnje”, smatra Galetin.

Prema njegovom mišljenju, ta izdvajanja treba da prati jedna temeljna i dobra evaluacija i da se vidi koliki je efekat tih izdvajanja od strane države u samu poljoprivredu.

“Prosto je detektovano da se naši primarni poljoprivredni proizvođači nalaze u velikom problemu iz prostog razloga što postoji veliki cenovni raskorak na relaciji inputi i proizvodnja. Dakle, vi imate skupe inpute i jeftinu proizvodnju. To se već evo treću godinu nadovezalo uz neke loše okolnosti za poljoprivredu. Uvek su tu neki različiti faktori, od toga da li smo imali loše prinose zbog vremenskih uslova i dobre cene, ili loše cene a dobre prinose. U svakom slučaju, poljoprivrednici su imali problem u poslednjih nekoliko godina finansijske prirode i to je dovelo do značajne devastacije njihove finansijske moći”, pojašnjava Galetin.

Kako kaže, iz tih razloga najava države da će im izdvojiti veća sredstva je dobar znak.

“Skepsa izražena od naših poljoprivrednih proizvođača bazira se na osnovu njihovih iskustva iz prethodnih godina kada se uvek govorilo o poljoprivredi u nekom afirmativnom smislu, ali nisu videli baš neke efekte od svega toga. Da li sada ima razloga verovati ili ne svemu tome, s obzirom na to šta se dešava na globalnom nivou, na svetskom tržištu hrane, mislim da ove najave države nisu bez osnova i da imaju svoj jasan razlog, kao i da će iz tih razloga u narednim godinama biti većih ulaganja u poljoprivredu i većih podsticaja. Moj lični stav po tom pitanju je samo gde se ulažu ta sredstva, a problem koji jeste sada detektovan upravo se nalazi između skupog ulaganja i jeftinih proizvoda, to jest jeftinih cena”, navodi stručnjak.

O ideji osnivanja Poljoprivredne komore Srbije Galetin kaže da je to veoma diskutabilno pitanje, iz više razloga. 

“Privredna komora Srbije i Privredna komora Vojvodine imaju svoje departmane koji se bave poljoprivredom. Osnivanje poljoprivredne komore je u početku delovalo kao zahtev poljoprivrednika, da bi oni, kada je država počela da razmatra to pitanje, vrlo brzo rekli da to ipak nije dobra ideja. Jer, da bi se organizovala poljoprivredna komora, moralo bi da se reši niz stvari, od toga ko će to finansirati, ko će biti u sastavu te komore, reprezentativnost u predstavljanju… Tako da treba dobro razmisliti da li je to potrebno i da li će njeno osnivanje imati efekta na razvoj poljoprivrede na dalje”, zaključuje naš sagovornik. Izvor (M.A./EURACTIV.rs)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *