Poljoprivrednici, stručnjaci, naučnici, predstavnici ministarstva i instituta okupili su se namerom da zajedno pronađu rešenje, da povećaju proizvodnju i mlečnost samih krava kako bi se sprečile posledice nestašice mleka u prehrambenoj industriji Srbije.Po prvi put u Rekovcu, u Poljoprivredno veterinarskoj školi sa domom učenika, organizovan je skup sa preko tri stotine učesnika na temu koja govori o stanju i perspektivi proizvodnje mleka u Srbiji.
Sa dobrim namerama, ali lošim podacima došli su pred Miloša svi koji imaju bilo kakav udeo u mlečnoj priči srpskog sela. Mleko više nije ni masno, ni ukusno, ni jeftino. Neko je nedavno izračunao da četvoročlanoj porodici za jedan jogurt i jednu perecu koje bi pojeli za doruča, ručak i večeru treba blizu 13 hiljada dinara. Na nečijih 30 hiljada minimalca malo li je? Gledajući iz ugla kupca, loše. Gledajući iz ugla onih što te kravice koje daju mleko, paze, maze, timare, hrane, leče i muzu, taj isti jogurt i mleko su jeftini, jer cena mleka koji oni dobijaju u otkupu ne podmiruje troškove proizvodnje. Dakle nikome nije ppotaman. Statistički podaci takođe nisu dobri a oni govore da se u proseku svake godine smanjuje broj mlečnih krava u Srbiji za 3 %, a ove proizvodne sezone taj broj je još veći. Programi lokalnih samouprava usmereni ka poljoprivredi se već prave za narednu godinu, a trenutna situacija u Srbiji je slična sa problemima u regionu.
,,Kada saberete sve budžete, za 120 opština u Srbiji, koje imaju te lokalne programe za poljoprivredu, to je preko dve milijarde dinara što nije mala cifra. Zamerke sa terena od poljoprivrednih proizvođača su oko kašnjenja subvencija, ali ja verujem da će nova ministarka učiniti sve da te subvencije budu redovno isplaćivane. Mislim da je bitno da se pokrene celokupno stočarstvo, a ne samo mlečno govedarstvo koje je priznajem i najviše ugroženo. Bio sam po terenu ovih dana i već pitaju lokalne samouprave kako da naprave plan i program za sledeću godinu i na šta da stave akcenat, a ja sam svima rekao da prednost daju stočarstvu“, rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević.
On je dodao da država intezivno radi na doatnom budžetu, da je već usvojena mera za suncokret, kao i za pomoć u merkantilnom kukuruzu za mlečna grla. Koliko će trenutno stanje stvari uz evidentno kašnjenje subvencija po svim osnovama uspeti da zaustavi dalje propadaje važne grane poljoprivrede ali i privrede znaćemo vrlo brzo.
Da ne cvetaju ruže ni u našim bivšim republikama, obelodanio je gost iz Hrvatske. Očigledno da je stočarski sektor prilično uzdrman i kod njih. Rešenja ipak ima, ako ima i sluha.
„Da li će i Hrvatska imati vlastitu proizvodnju mleka je pitanje i kod nas jer su trendovi pada proizvodnje mleka izuzetno izraženi. Pre deset godina smo imali 60 hiljada proizvođača koji su davali mleko na otkup, a sada imamo tek tri hiljade. Konkretne mere su da se sakupe podaci koji ukazuju na produktivnost, na troškove i prihode, zatim da se zainteresuju mladi, da se primenjuju savremene tehnologije i znanje te da se vodi računa o proizvođačima mleka, koji rade puno radno vreme u svojoj štali, na taj način da mogu od svojih prihoda živeti i to im država mora na neki način garantovati – kazao je predstavnik Mreže savetodavnih službi Jugoistočne Evrope iz Hrvatske Milan Gusnjak.
Nestašica mleka je kako su rekli deo svetskog problema i zbog trenutne situacije u Evropi. Mlekare u Srbiji se nadaju da će se uz sistemsko rešavanje problema i radu na povećanju mlečnosti krava poboljšati situacija u kojoj svi relevantni učesnici u ovoj industriji moraju da sarađuju.
,,Imlek je najveći otkupljivač mleka u regionu jer pored Srbije poslujemo i u Republici Srpskoj i Makedoniji. Kada pričamo o saradnji sa proizvođačima saradnja je dobra i mi imamo veliki broj farmera u svom sistemu, preko 4000, a godišnje otkupimo i preradimo nešto preko 300 miliona litara mleka. Svesni smo činjenice da se mali proizvođači mleka, odnosno farme sa manjom proizvodnjom mleka gase, dok očekujemo da će ljudi koji su ostali da se bave proizvodnjom mleka povećati svoje količine,, -napomenuo je direktor otkupa sirovog mleka mlekare Milan Vuletić.
Sa pronalaženjem novih, mladih proizvođača u sistemu obrazovanja strukovnih škola i kroz primenu savremenih tehnologija mogao bi se postaviti temelj za budućnost. Iako statistika ne govori u korist mlečnog govedarstva ona upozorava.
,,Evo prvo smo počeli staju da radimo po evropskim standardima i uvozimo stada, grla koja su visoko kvalitetna za proizvodnju mleka. Naše krave će morati da daju od 40 do 50 litara mleka jer je to isplativo za naš ceo kraj“, kazao je direktor Poljoprivredno veterinarske škole sa domom učenika u Rekovcu Ljubiša Stevanović.
Proizvođači su takođe dobili reč istina ne sa bine ali iz redova slušalaca. Stanje ne da nije dobro, već je očajno. Ugroženi su svi od onih koje više nuiko i ne računa u proizvodnji sa par grla pa do onih koji na vezu imaju na desetine krava.
,, Nama stočarstvo, pa smami tim i mlečno govedarsrvo ne može da bude socijalna kategorija. Nismo mi socijalni slučajevi. Zašto to kažem jer sve mere koje su prema nama upućene su upućene kao socijalni program. To je greška mi treba da imamo razvojni a ne socijalni put. Mi smo u nekoliko navrata predlagali neke mere koje bi išle u tom pravcu ali se nije desilo da se oni nastave mimo naših predloga ni u ministarstvu poljoprivrede ni u ministrstvu trgovine. Nisma siguran da li oni nas neće ili ne mogu da razumeju, kao da govorimo drugim jezikom. Oni i danas nemaju povratnu informaciju, jer ne pitaju nas.,, kaže proizvođač mleka Aleksandar Jeremić, koji na svojoj farmi ima preko 100 grla
Jednima je problem broj krava, drugima cena mleka, trećima nestašica belog napitka. Javna je tajna da svu dopunu radi mleko u prahu. Sa druge strane oni koji putuju malo dalje od svog sela, iz svog centra, pa bar do okruženja znaju da našeg mleka u bivšim republikama nekada velike države ima i to po nižoj ceni nego kod nas. Tom temom se malo njih bavilo jer rekosmo svima je tema manjak krava.
„Trenutno u Srbiji ima manje od 200 000 krava, to je više nego alarmantan podatak, smanjili smo za nekoliko desetina godina više nego dva puta broj grla. To je crveni alarm, a mnogo gore od toga je da je nivo proizvodnje na ovim grlima koja su preostala daleko ispod evropskog i svetskog proseka. Nije problem u ceni mleka, cena mleka koje plaćaju mlekare u Srbiji je, verovali ili ne, možda i jedna od najvećih u Evropi. Problem je što mleka u Srbiji nema i što ga neće biti ukoliko samu proizvodnju ne podignemo na viši nivo, za 20 do 30 % prosečnu proizvodnju, a da smanjimo troškove i budemo konkurentni. Danas mleko u Srbiji dolazi iz Poljske jer je jeftinije nego što je u Srbiji“, rekao je direktor Instituta za primenu nauke u poljoprivredi Rade Jovanović.
Dobro je da su i javne institucije, struka, nauka progovorile o ovoj temi, koja boli stočare već duži niz godina. Naime od 2007. godine kada je Imlek plaćao 33 dinara litar mleka, počinje polako urušavanje mlečnog govedarstva. Mnogi pravilnici, dodate zakonske regulative, više afera, problema sa aflatokinom dodatno su podgrejavali već ,,kiselo,, mleko. Sada ipak govoriti o nekakvoj traziciji, malo je kasno. Na žalost, trebaće puno vremena da se naše stočarstvo oporavi, ako se ikada oporavi jer se mladi sve manje odlučuju na život sa farmom. Ostaće eventualno veliki sistemi kojima strategije na papiru i do sada nisu previše značile.
Neko kusa meso, neko samo kupus….sarmu više malo njih savija! Evo i zašto…Dve stvari su mi ovih dana privukle pažnju i nekako se uklapaju u ovu priču. Jedna je da sam putujući po Srbiji videla neverovatno proširenje dve mlekare, koje su uzgred bile gotovo oronule i neugledne. Druga objava na FB stranici jednog sjajnog stočara koji je u danu prodao 50 krava na vezu i otišao da vozi kamion put evropskih drumova. Poslednji pasus, izvinite svi što čitate ali i vi od struke, teško će vratiti seljaka u štalu! S.C.