Ministarstvo poljoprivrede najavilo je pojačanu kontrolu prijavljenih parcela kako bi sprečilo zloupotrebe podsticaja i osiguralo da novac iz budžeta dobiju oni koji zemljište zaista obrađuju. Kako je saopšteno, sporne će biti parcele koje su prijavljene dva puta – jednom od strane vlasnika, a drugi put od strane lica koje tu zemlju faktički koristi.
U takvim slučajevima isplata podsticaja neće biti automatska, već će uslediti administrativna i terenska kontrola, nakon koje će biti utvrđeno ko zaista obrađuje zemlju. Ministar Dragan Glamočić poručio je da država mora da obezbedi da svaki dinar subvencija stigne do onih koji stvarno rade na njivama. Iako ova najava ide u pravcu suzbijanja zloupotreba, predstavnici poljoprivrednika upozoravaju da takvo rešenje neće u potpunosti ukloniti problem fantomskih gazdinstava.
„Nije u redu da novac poreskih obveznika dobijaju oni koji ne obrađuju zemlju. Onaj ko radi zemlju imaće račune za đubrivo, seme ili sredstva za zaštitu bilja,, rekao je Glamočić dodavši da je već više od stotinu korisnika odustalo od podsticaja nakon uvođenja obaveze dokazivanja troškova.
Kako je objasnio u slučajevima kada istu parcelu prijave i vlasnik i onaj ko je obrađuje, nadležni će sprovesti proveru.
„Tamo gde istu parcelu prijave i vlasnik i onaj ko je obrađuje, uradićemo proveru. Ko obrađuje zemlju, najlakše će se utvrditi na osnovu računa“, istakao je Glamočić.
Konkurs za podsticaje u stočarstvu biće raspisan sredinom aprila, a i u tom slučaju važiće obaveza dokazivanja troškova. Ipak, kako je naglasio ministar, mala gazdinstva neće biti opterećena dodatnom administracijom. „Poljoprivrednici koji imaju do 10 krava ili do 50 ovaca neće morati da pravdaju troškove, kako ne bismo opteretili mala gazdinstva,, rekao je Glamočić.
Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović objašnjava da u eAgraru nije moguće dva puta prijaviti istu parcelu po istom osnovu, ali da je problem nastao kada je omogućena prijava i po drugom osnovu, u situacijama kada korisnici nemaju kompletnu dokumentaciju, na primer zbog nerešenih ostavinskih postupaka. Zbog toga ista parcela može da se pojavi i kod vlasnika i kod onoga ko je faktički obrađuje.
Prema njegovim rečima ,,Nova mera može da smanji deo zloupotreba, posebno u slučajevima kada vlasnici ne žele da daju ugovore onima koji rade zemlju. Ipak, ostaje otvoreno pitanje parcela koje vlasnici prijavljuju, a ne obrađuju ih niti ih daju drugome.,,
Takvi slučajevi, upozorava Filipović, ovom merom verovatno neće biti obuhvaćeni. On podseća da država već raspolaže alatima za ozbiljniju kontrolu, uključujući satelitske snimke parcela, ali da je ključno pitanje da li postoji dovoljno volje, kapaciteta i vremena da se to zaista sprovede. Kako kaže, praksa na terenu je raznolika – od neformalnog davanja zemlje u zakup bez papira, do dogovora o podeli subvencija između vlasnika i korisnika. Filipović smatra da bi dugoročno rešenje bilo da pravo na registraciju gazdinstva i subvencije imaju samo oni koji se profesionalno bave poljoprivredom i po tom osnovu plaćaju doprinose.
,,Taj model teško JE sprovesti zbog ogromnih dugovanja poljoprivrednika prema PIO fondu, koja se godinama gomilaju. Zato, iako novi potez ministarstva može donekle da suzi prostor za zloupotrebe, ostaje utisak da sistemsko rešenje još nije na vidiku.,, zaključuje Filipović
Uvođenje obaveznih ugovora o otkupu za strateške poljoprivredne proizvode bi trebalo da donesu veću sigurnost i jednoj i drugoj strani. U ugovorima će biti definisani rokovi isporuke, rokovi plaćanja i drugi uslovi, a model ugovora biće pripremljen u saradnji sa udruženjima poljoprivrednika. Naravno da ugovori imaju izvesnu težinu jer u otkupu mnogih proizvoda postojala je sveska ili ,,paragon,, blok što je imalo za posledicu formiranje cene i dugovanje na neodređeno vreme. S.C.