KLIMATSKE PROMENE DIREKTNO UTIČU NA SMANJENJE POVRŠINA POD SOJOM I KUKURUZOM, PRE SVEGA ZBOG EKSTREMNIH SUŠA I VISOKIH TEMPERATURA KOJE OVE KULTURE ČINE RIZIČNOM ZA GAJENJE BEZ NAVODNJAVANJA. POVEĆANJE POVRŠINA POD SUNCOKRETOM DIREKTAN JE ODGOVOR RATARA NA VIŠEGODIŠNJE SUŠE KOJE SU DESETKOVALE PRINOSE VLAGOLJUBIVIH KULTURA.
Na području severne Bačke, u 2026. godini, primetan je trend povećanja površina pod suncokretom na račun kukuruza i soje. Pre setve suncokreta fokus mora biti na sledećim segmentima: plodosmena, izbor hibrida, priprema zemljišta i očuvanje vlage, vreme setve, gustina setve i đubrenje.
Suncokret se nameće kao “sigurnija” opcija za poljoprivrednike iz nekoliko razloga:
Otpornost na sušu: za razliku od kukuruza i soje, suncokret ima dubok korenov sistem koji crpi vlagu iz dubljih slojeva zemljišta, što mu omogućava da preživi ekstremne toplotne talase.
Stabilniji prinosi: dok kukuruz u sušnim godinama može da podbaci i do 70%, suncokret u istim uslovima pruža stabilniji rod, što ga čini ekonomski isplativijim.
Izbegavanje mikotoksina: kukuruz pogođen sušom podložan je razvoju gljivica koje stvaraju mikotoksine, dok suncokret nema taj rizik, što olakšava plasman i skladištenje.
Ekonomski momenat: iako su prinosi suncokreta u 2025. bili nešto slabiji, rast otkupnih cena i niži troškovi ulaganja u odnosu na soju čine ga privlačnim za prolećnu setvu 2026.
Činioci na koje treba obratiti pažnju pred predstojeću setvu suncokreta:
1. Plodored je najjeftinija i najefikasnija mera zaštite suncokreta.
Pravilo: Suncokret se na istu parcelu vraća tek nakon 4 do 5 godina. Izbegavajte setvu suncokreta nakon soje i uljane repice zbog zajedničkih bolesti.
Ostaci herbicida: proverite šta je korišćeno u prethodnoj kulturi (naročito kod kukuruza ili soje), jer neki preparati mogu imati rezidualno dejstvo koje šteti suncokretu u uslovima suše.
2. Izbor hibrida (Adaptabilnost)
Tolerancija na sušu i toplotni stres: birajte hibride sa genetikom koja omogućava toleranciju na sušu i toplotni stres.
Dužina vegetacije: razmislite o ranijim hibridima koji završavaju fazu cvetanja pre nego što nastupe ekstremne julske žege.
Otpornost na bolesti: obratite pažnju na otpornost prema volovodu (posebno nove rase) i plamenjači.
Žičari i ptice: proverite da li je seme tretirano adekvatnim repelentima i insekticidima. Na severu Bačke vrane su veliki problem. Seme mora biti dobro pokriveno zemljom, a na uvratinama ne sme ostati rasuto seme koje privlači jata.
3. Priprema zemljišta i očuvanje vlage
Minimalno prevrtanje zemlje: izbegavajte previše prohoda setvospremačem koji isušuju setveni sloj.
Zatvaranje brazde: obavezno zatvorite zimsku brazdu što ranije kako bi se sačuvala akumulirana zimska vlaga.
4. Vreme setve: odluku donosite na osnovu:
Temperature zemljišta: setva počinje čim se zemljište u setvenom sloju zagreje na 8–10°C.
5. Gustina setve (sklop)
U sušnim godinama, “gušća setva” može biti kontraproduktivna.
Prilagođavanje skopa: ako se predviđa ekstremno sušno leto, preporučuje se nešto ređi sklop kako bi svaka biljka imala više dostupne vlage i hraniva.
6. Đubrenje (Analiza zemljišta!)
Izbegavajte prekomerni azot: previše azota buja lisnu masu, što povećava potrošnju vode i čini biljku osetljivijom na sušu i poleganje.