Novi Sad, 18. septembar 2020.
U našoj zemlji gazdinstva za najmanje oko 220.000 junadi različitih rasa i težine nemaju kupce. Ovih dana među stočarima je glavna tema da li će Vlada izmeniti uredbu i odobriti nove podsticaje i izvoz žive junadi, za koju cena raste.
Do sada namera Vlade je bila, što je razmljivo, da se domaćim klanicama indirektno ponudi angažovanje i šansa za izvoz. Međutim, u Srbiji postoje svega tri-četiri klanice (aktivne) registrovane za izvoz junećeg mesa, a nijedna od njih trenutno nema kupca za izvoz niti su angažovane na pronalaženju kupaca. Njima nedostaje i novac za momentalnu isplatu. Potrebe za junećim mesom u domaćem prometu su simbolične i ne predstavljaju izlaz iz ove krize. Trošimo svega 4,5 kg po stanovniku godišnje, a za te potrebe je dovoljno oko 90.000 junadi. Klaničari su pokušali primenom uredbe da teladima otkupe junad po ceni od 252 din/kg, ali ta zamena nije naišla na podršku.
Da bi realizovali navode iz Uredbe našim klaničarima je potrebno više od 1,2 milijarde dinara i angažovanje u dužem periodu. Oni taj novac nemaju. Bilo je i pokušaja da pojedine manje klanice (slučaj iz Koceljeva) za domaći promet kupe junad po 252 dinara, uz uslov da im farmeri izvrše povraćaj novca od „njihove” ugovorene cene od 1,9 evra/kg. Tu ucenu farmeri nisu prihvatili.
Za dalji opstanak tovnog govedarstva u Srbiji bitno je da se oslobodimo viška utovljene junadi i da farmeri nastave ovaj posao, jer se u idućoj godini očekuje ozbiljna potražnja junadi, a cena će u otkupu biti veća – kažu analitičari sa berze u Modeni.
Vlada i Ministarstvo poljoprivrede uložili su značajna sredstva u tovno govedarstvo i što se podsticaja tiče ovaj sektor već godinama ima predvidljive mere, koje se kvalitetno iz godine u godinu poboljšavaju. Nažalost, mi još uvek po obimu tova nismo ostvarili više od 10 grla po gazdinstvu, ali se javlja sve više odgajivača sa 20-80 grla junadi. Najveća farma nam je 3.000 grla, a sada gajimo i sve najkvalitetnije tovne rase – simentalsko goveče je najbrojnije.
Da bismo ostvarili stabilnost u prodaji junadi, neophodno je pronaći nova tržišta, što podrazumeva angažovanje Privredne komore Srbije, koja do sada nije učestvovala u rešavanju ovog problema – jedinstveni su stočari u proceni svog položaja.
Iz Udruženja „Agroprofit”, koje je aktivno radilo na donošenju nove korisne uredbe za podsticaje, preporučuju odgajivačima da ne prodaju junad dok Vlada ne objavi pomenutu uredbu.
Nade za izvoz naših klaničara i izvoznika vezane su za kupce u Kini, Izraelu, Egiptu… Juneće meso u Kini u pojedinim centrima ima astronomske cene. Tako se u Šangaju kilogram junećeg mesa (na slici) plaća više od stotinu američkih dolara. Prema vestima iz Argentine i Brazila, Kinezi juneće meso (lošeg kvaliteta) uvoze i plaćaju malo više od jednog dolara.
Zbog nastale situacije na domaćem tržištu i, sasvim je izvesno, ubrzanog rasta cena junećeg mesa, Udruženje „Agroprofit” uskoro će organizovati izložbu tovnih rasa i prezentaciju proizvoda od junećeg mesa. Reč je o proizvodnom programu „Junetina iz prirode – RS”.