Mnoge vrste divljih pčela našle su se na Crvenoj listi međunarodnog konzervatorskog tela.
„Gde je med, tu je zdravlje“, kaže narodna izreka. Ali meda nema bez pčela, a nekih vrsta ovog insekta sve je manje, pošto su sve ugroženije.
Među stotinama oprašivača, koje je međunarodno telo za očuvanje prirode stavilo na listu ugroženih u Evropi, našle su se i divlje medonosne pčele.
Pošto se one gnezde u starim deblima, na napuštenim tavanima, pukotinama građevina, istraživačima je bilo izazovno da prikupe podatke.
Ove divlje radilice pripadaju istoj vrsti kao i medonosne pčele iz košnica, ali za razliku od njihovih rođaka o kojima brine čovek, same pronalaze hranu i sklonište.
Divlje medonosne pčele su čuvari genetičke raznovrsnosti u okviru vrste medonosnih pčela – Apis mellifera.
– Očuvanje genetičke raznolikosti može biti presudno za opstanak svih medonosnih pčela i pčelarstva u budućnosti – kaže Jovana Bila Dubaić, docent Biološkog fakulteta u Beogradu.
Ona je zajedno sa još 14 naučnika, okupljenih u organizaciji „Honey Bee Watch“ učestvovala u pripremi podataka na osnovu koji je na kraju ova populacija proglašena za ugroženu na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), koju su osnovale Ujedinjene nacije.
U klasifikaciji ICUN-a postoje još dva stepenika – kritično ugrožena i izumrla u divljini, pre nego što dođe do potpunog nestanka vrste na planeti.
U vreme kada je objavljen prethodni IUCN izveštaj 2014, za više od polovine vrsta pčela, među njima i populacije medonosnih pčela koje slobodno žive, nije bilo dovoljno podataka da bi se mogao oceniti njihov status.
U novom izveštaj taj procenat je sveden na 14 odsto, što poslednju procenu čini najobuhvatnijom do sada, saopštio je IUCN.
– Najtužnije je kada za neku vrstu nemate podatke jer tada niti bilo šta možete da tvrdite o njenom statusu, niti možete nešto da uradite – kaže Jovana Bila Dubaić.
Zahvaljujući podacima koje su istraživači iz više evropskih država prikupljali o divljim medonosnim pčelama tokom više od dve godine, sada je poznato da njihov broj opada.
I druge vrste pčela, među kojima su i bumbari, ali i oprašivača poput leptira našli su se ove godine među ugroženima.
Od oko 2.000 vrsta pčela u Evropi, deset odsto je pred rizikom od izumiranja.
Broj ugroženih vrsta leptira porastao je za 76 odsto u odnosu na 2014, kad je poslednji put Crvena lista ažurirana.
– Oprašivači poput pčela i leptira su ključni za naše zdravlje, hranu i privredu. Zahvaljujući njima, imamo voće, povrće i seme koje nas hrani. Zapravo, četiri od pet vrsta useva i divljeg cveća u Evropskoj uniji zavisi od oprašivanja insekata – rekla je Gretl Agilar, generalna direktorka IUCN-a.
Iako izazovi postoje, svrstavanje na Crvenu listu je „osvetljava rešenja i pomaže nam da obezbedimo budućnost u kojoj će se i ljudi i priroda razvijati“, dodala je.
Šta sve ugrožava divlje oprašivače?
Klimatske promene, uništavanje staništa i raširena upotreba pesticida zajedno su uticali da mnoge vrste oprašivača postanu ugrožene. Divlje medonosne pčele suočene su sa još jednim izazovom, a to su „loše pčelarske prakse“, kaže Jovana Bila Dubaić.
– Matice se uvoze, premeštaju iz jedne u drugu zemlju, i pčele se ukrštaju iz različitih delova sveta. Tako dolazimo do toga da su pčele sve sličnije i samim tim sve manje otporne na faktore koji ih ugrožavaju – objašnjava ona.
Iako iza svega ne stoji loša namera pčelara, ovakva praksa može da ima dalekosežne posledice, upozorava naučnica.
– Treba da sačuvamo te fine genetičke razlike, jer sa svim promenama koje nas čekaju, i sa izmenjenom klimom i povećanom upotrebom pesticida, ne znamo šta će od tog seta gena biti prednost u budućnosti – kaže.
To što su se našle među ugroženima, za divlje medonosne pčele je tek prvi korak, posle koga treba da usledi njihova zaštita kroz zakone, strategije i preporuke.
Jovana Bila Dubaić kaže da za početak možemo da ne sečemo stara stabla, kojih se lako odričemo, iako mogu biti skloništa za divlje medonosne pčele.
– Treba bolje da se kontroliše uvoz matica iz drugih zemalja, ali i da se ograniči broj košnica sa medonosnim pčelama tamo gde ima dosta divljih društava – nabraja Jovana Bila Dubaić.
Sve više vrsta u opasnosti
Prema novoj Crvenoj listi, određene vrste bumbara, oprašivača mahunarki, i divljih pčela, zahvaljujući kojima živi drveće poput javora i vrbe klasifikovane su kao ugrožene.
Jedna vrsta pčela kopačica Simpanurgus phyllopodus, koja se može naći samo u Evropi, sada je označena kao kritično ugrožena.
Nova Crvena lista otkriva i da je više od 40 odsto vrsta leptira, jedinstvenih za evropski kontinent, u opasnosti ili su blizu toga.Madeirski veliki beli leptir Pieris wollastoni, sa portugalskog ostrva Madeire, zvanično je proglašen izumrlim.Izvor: BBCFoto: Envato, Naše selo