Prošlo je nešto više od polovine tekuće godine, sredina je leta, na poljima su sve jare ratarske kulture. Požnjevena je pšenica kao i druga strna žita, ali i uljana repica. I pored dobrog roda nigde nema znakova zadovoljstva kod ratara. Naprotiv, svi sa strahom iščekuju završetak vegetacije onih biljaka koje su još na njivama, ocenjuje prof. dr Miroslav Malešević u tektu za list „Poljoprivrednik“.
Suša, tropske temperature, jalovi oblaci koji ne donose očekivanu kišu, već samo ponegde grad, vetrovi koji raspiruju požare, kao i druge nedaće koje nam se dešavaju, izazivaju depresivna razmišljanja kod proizvođača. Za kratko vreme će se takva osećanja proširiti i na potrošače hrane, kojima će stići računi za sve deficitarne, a uvezene proizvode.
Voće i povrće se uvozi tokom cele godine, kao i meso od gotovo svih domaćih životinja. I stočari su dovedeni na ivicu opstanka, a bez njih je biljna proizvodnja obesmišljena. Utisak je da životarimo u beznađu i da su sva očekivanja za boljih vremena postala uzaludna. Oni stariji se mogu samo prisećati nekih davnih godina, kada smo imali manje ali se živelo bolje. Preplavili su nas nove informativne tehnologije, divni autoputevi i stari automobili, dronovi, mobilni telefoni, e-agrarne zamke, a naročito društveni nemiri.
Opravdano je pitanje kako započeti novu prizvodnu sezonu, bez jasne strategije o ciljevima kojima težimo. Podbačaji u proizvodnji kukuruza, koji je nacionalna kultura, zatim u proizvodnji soje, šećerne repe, kod mnogih voćnih vrsta, nameću pitanje – šta proizvoditi i u kom obimu.
Rezultati žetve 2025.
Postignut je prosečan prinos pšenice koji je malo ko očekivao, uključujući i stručnjake. Prema procenama Republičkog zavod za statistiku (RZS), od 1.7.2025. u Srbiji je požnjeveno na oko 607.000 ha, preko 3,6 miliona tona pšenice. Prosečan prinos je procenjen na oko 5,9 t/ha. U AP Vojvodini je ostvareno oko 6,4 t/ha, a u centralnom području oko 5,3 t/ha. Ostvaren je najviši prinos u poslednjih sedam godina, procena je RZS.
Visok prinos je ostvaren zahvaljujući pre svega povoljnim vremenskim uslovima tokom aprila i maja. Dovoljne količine padavina i nešto niže temperature od prosečnih za ove mesece, što je omogućilo produženo bokorenje i gotovo idealne uslove za periode vlatanja i intenzivnog porasta useva pšenice i ječma. Krajem maja postojale su normalne zalihe vlage u zemljištu, imajući u vidu da je jun najkišovitiji u našem klimatu. Međutim, u junu 2025. nije pala ni kap kiše na celoj teritoriji Srbije, dok su temperature vazduha bile više za 3°C – 4°C od prosečnih. Nastupio je klasičan toplotni udar na useve strnih žita. Zalihe vlage su trajale do sredine juna, kada je pšenica bila pri kraju nalivanja zrna. Oko 70% – 80% useva imao dobro formirane sklopove, normalne klasove i solidan broj zrna u njima.
Visoke temperature su ubrzale sazrevanje, smanjujući masu 1.000 zrna, ali su dobro odnegovani usevi odolevali. I to se pokazalo već na početku žetve ječma i pšenice. Najteže posledice delovanja toplotnog udara podneli su kasnije zasejani usevi, jer nisu imali dovoljno razvije korenov sistem.
Srećna okolnost je bila da je preventivna zaštita od bolesti, štetočina i korova primenjena kod velikog broja proizvođača. To je uticalo na bolji kvalitet zrna i olakšavalo žetvu, koja je obavljena bez zastoja.
Za to vreme su jare kulture već trpele štete od junske suše. Zalihe vlage su se veoma brzo trošile, pa su posledice bile sve očiglednije.
Tržište pšenice
Pre nego što je počela žetva, kada su dobri prinosi bili izvesni, počelo je nadmetanje kupaca pšenice u obaranju cena otkupa. Uzalud ZSV (Zadružni savez Vojvodine) izašao sa realnim procenama troškova proizvodnje i sa predlogom realnih otkupnih cena ovogodišnjeg roda. Praktično se niko nije osvrtao na to. Pokušaji Republičke direkcije za robne rezerve, da ponudi bolje uslove od skladištara i mlinara, su tu i ostali. Državni organi, čak i oni nadležni, nisu se mešali u otkup. Kao da je žetva hlebnog žita neki sporedan događaj, važan samo za proizvođače. Nikoga nije zanimalo da je 3,6 miliona tona zapravo vrednost od 720 miliona evra sirovine za mlinsko-pekarsku industriju. Oni od jednog kilograma zrna dobiju 700 grama brašna i 300 grama mekinja. Od jednog kilograma brašna se dobija 1,4 kg hleba. Nije teško izračunati koliko vredi rod pšenice preračunat vrednost hleba. Tu treba imati u vidu i vrednost raznih peciva.
Dakle matematika u proizvodnji pšenice postoji ali je izvan uticaja proizvođača. U tom poslu se nalazi i država koja preko svojih instrumenata preuzima svoj deo. Kada bi se pravednije vrednovala pšenica i proizvodi od nje, ne bi bilo teško naći sredstva (novac) za veće subvencije poljoprivrednicima. Ali o tome se može samo maštati.
Negativne posledice našeg modela tranzicije su svakim danom sve izraženije na teret primarnih proizvođača, koji su sve svesniji svoje nemoći. Da su akcionari i mlinsko – pekarskoj industriji, u mesnoj industriji, u šećeranama, mlekarama i drugim privrednim delatnostima, njihov status bi bio dostojanstveniji. Izvor: Prof. dr Miroslav Malešević/SKOM-Srbobran/Poljoprivrednik