Glavni preduslov za uspešnu proizvodnju na jednoj farmi je svakako dobar zdravstveni status svake jedinke, kao i dobra genetika.Nema govora o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog zapata. Drugi važan faktor, ne manje važan, je ishrana stoke, naročito u zimskom periodu. Dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji. Ulazak u zimski period kod životinja podrazumeva i drugačiji način ishrane. Na šta treba obratiti pažnju i da li imamo kvalitetnu hranu, odgovara Ljiljana Nerandžić, inženjer stočarstva, PSSS Kraljevo
Pravila u balansiranju obroka prate potrebe životinja na farmi tokom cele godine. U tom smislu je zimska ishrana dosta složenija, jer u nedostaku ispaše i sveže krme, konzervirana hraniva su jedini izvor hranljivih materija. Kako je koncentovana hrana dosta skupa izvori silaže I senaže su prilično značajni u pogledu kvaliteta ishrane ali I ekonomske isplativosti.
,,Prelazak sa zelene na suvu hranu nosi sa sobom veliki brij problema što se tiče zdravstvenog stanja naročito u govedarskoj proizvodnji, nešto manje u ovčarskoj proizvodnji. Iz tog razloga i prelazak sa te zelene na suvu hranu mora da bude postepen, što znači da stočari moraju davati pre svega kvalitetnu, zdravu hranu, ne ubuđanu i hranu koja je mehanički dobro obrađena. Treba obratiti pažnju i na to da u ovom period treba davati I dosta vode, baš zato đto se koristi suva hrana,, kaže Ljiljana Nerandžić, inženjer stočarstva, PSSS Kraljevo
Kukuruz u zrnu je generalno podbacio i kvalitetom i kvantitetom zbog dugotrajne suše ali je zato silaža imala znatno bolji skor.
,, Mnogi naši proizvođači baš bojeći se suše koja je bila evidentna krenuli su ranije da skidaju te useve da oni ne bi ušli u kasnu voštanu zrelost. Tako da možda postoji mogućnost da kada se sve to konzumira, pa kad krenemo da vadimo silažu ako je bila vlažna onda može da dođe do buđanja te silaže ili sena, ako nije dobro konzervisano. Tako da to može da dovede do velikih problema u ishrani goveda. Znamo da smo pre nekoliko godina imali problem sa toksinima, aflatoksin u mleku, što je negativno uticalo i na životinje i na ljudsku ishranu.,,napominje sagovornica.Tako da proizvođači moraju da pregledaju i seno i silažu i kukurz. Hrana mora biti zdrava, jer sve drugo kasnije uvećava troškove, jer lečenje grla nije jeftino. Prema tome, kontola hrane koju smo prikupili ove godine mora biti stalna. Ubuđala hrana ima specifičan i miris i izgled, tako da je to lako uočljivo bez dodatnih testova. Neadekvatnom hranom pogotovu visokomlečnih grla mogu se napraviti takve greške da se dobije manja proizvodnja po grlu nego kod ekstenzivnih rasa, a uz to vidno se narušava i zdravstveno stanje. Dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji. ,,
Prelazak na zimski režim ishrane treba započeti tokom novembra meseca kako bi se grla postepeno privikavala na seno, za koje struka kaže da treba minimalno biti ukomponovano sa 1/3 u obroku. Za veće količine pomuženog mleka i povoljan učinak na proces probave, preporučuje se izbalansirani obrok tako da se zadovolje potrebe u kabastoj hrani sa 50 % silaže i 50 % sena. Kod naših farmera važi pravilo da je silaža zamena za zelenu krmu tokom zime.
,, Manje stočari puštaju grla što bi još uvek trebalo da bude i goveda i ovaca na ispaši budući da visoka temperatura u novembru, kao i lepo vreme to omogućuju. Ali ljudi gledaju da nadoknade to što su izgubili kada je bio sušni period, tako da koriste svaku priliku da prikupe svaki otkos što im je jako bitno za zimsku ishranu. Gledano iz ugla muznih krava, zimska osnova je konzervirana sočna krma, najčešće silaža od kukuruza, koja za delotvorniji i efikasniji obrok zahteva dopunu. Tradicionalno, ali i onako kako to uslovi u našim krajevima dozvoljavaju, najbolja je dopuna u vidu lucerkinog sena, ili kabasta krma slama grahorica ili kukuruzovina.Za veće količine pomuženog mleka i povoljan učinak na proces probave, preporučuje se u zimskom režimu izbalansirati obrok tako da se zadovolje potrebe u kabastoj hrani sa 50 % silaže i 50 % sena. Kod naših farmera važi pravilo da je silaža zamena za zelenu krmu tokom zime. Obrik može biti i bez sena ali u tom slučaju može se javiti problem u vidu narušavanja zdravstvenog stanja ili smanjenja proizvodnih karakteristika. Prateći faze laktacije, varira i odnos sena u oborku. Ako su muzna grla u proseku težine oko 500 kg, količina sena je oko 15 do 20 kg dnevno u obroku. Međutim prateći faze proizvodnje, kilogrami sena itekako variraju. Tokom laktacije i proizvodnje mleka 25% sena od ukupnog obroka je sasvim dovoljno da zadovolji potrebe kvaliteta mleka i potreba za hranljivim materijama. Dok za vreme zasušenja i manjim potrebama za belančevinama i procenat sena u obroku se povećava i do 50%.Uvek težimo da postignemo što pozitivniji hranidbeni bilans sa što manje inputa, ali taj pozitivni bilans treba da ide u što veću produkciju mleka a nikako za kompenzovanje nedostataka u drugim tehnološkim segmentima proizvodnje. Glavni preduslov za uspešnu proivodnju je dobar zdravstveni status farme i dobro zdravstveno stanje svake jedinke. Nema govora o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog Zapata.,, poručuje Ljiljana
Sagovornica kaže da ishrana samo silažom, zbog njene karakteristike kiselosti, može da izazove razne metaboličke probleme i smanjenu proizvodnju mleka, stoga je dopuna kvalitetnim senom izrazito poželjna.Tradicionalno, najbolja je dopuna u vidu lucerkinog sena, ili kabasta krma, slama grahorica ili kukuruzovina.
Kada je u pitanju ishrana ovaca, sve do prvih mrazeva i pojave slane, ovce mogu da izlaze na ispašu. Kako savetuju stručnjaci, tada ih treba izgoniti nešto kasnije, a pre paše dati im malo suve hrane. Paša je najekonomičniji vid ishrane ovaca, ali se u ovom periodu ona mora zameniti zimskim režimom ishrane.
“Prelaz sa paše na zimsku ishranu treba sprovoditi postepeno i što je moguće kasnije. Kada se pojave slana i inje ovce kasnije treba da idu na ispašu, ali im je potrebno i dati malo suve hrane. Kako bi se što bolje prilagodile, preporuka je i da se seno daje i posle paše, pa onda iz dana u dan povećavati količinu. Na taj način će seno postati glavna hrana čim se prestane sa pašom.Poljoprivrednici koji imaju ovce, za zimu najčešće pripremaju seno koje predstavlja osnovnu hranu. Veoma je bitno da bude dobro pripremljeno i skladišteno, pa u tom slučaju predstavlja odličnu zamenu za svežu travu u periodu do prve paše na proleće. Da li će seno biti kvalitetno, to pre svega zavisi od toga kakav je kvalitet trave, a on itekako zavisi od sastava, faze u kojoj je trava košena, a veoma je bitan i način pripreme, sušenja i čuvanja sena. Seno od lucerke, crvene deteline i drugih biljaka ima veći udeo proteina, kalcijuma i karotina od livadskog i to ga čini boljom hranom, a ovce vole seno sa dosta lišća. Kod nas inače još uvek postoji nepoverenje prema silaži kao hrani za ovce, a važno je napomenuti da je silažu dobrog kvaliteta moguće koristiti za sve kategorije ovaca, sa izuzetkom mlađe jagnjadi. Ukoliko se muzu, silažu i hraniva sa specifičnim mirisom treba davati po završenoj muži. U zimskom periodu kabastu treba davati dva do tri puta u toku dana, a koncentrovanu dva puta. Grlima u visokoj bremenitosti treba obezbediti kvalitetnija hrana, kako ne bi izazvala pobačaj tako da jedan deo obroka u tom periodu treba da čine i koncentrovana hraniva i to u količini od 100 do 250 grama. Najveću pažnju treba posvetiti u vreme jagnjenja i dva do pet dana po jagnjenju. Seno davati po volji uz manje količine koncentrata kao što su mekinje, ovas i treba voditi računa da ovce ne popiju veće količine vode” savetuje Nerandžić
Kako god od kvaliteta hraniva zavisiće ne samo učinak mesa i mleka već i zdravstveno stanje životinja. Opet obrnuto od cene imputa proizvodnje i cene proizvoda zavisiće i buduća organizacija posla. S. C.