Na ovo pitanje većina nema odgovor! Koliko ovakva konsatacija može biti pogubna po naše zdravlje? Dok zagovornici drvalja i života tvrde da nam je GMO neprijatelj broj 1, oni koji žive od ovih proizvoda govore da smo bezbedni.
Praksa i rafovi govore da meso, mleko, jaja i drugi proizvodi dobijeni od životinja koje se svakodnevno hrane genetski modifikovanom stočnom hranom, nigde u svetu, pa ni kod nas, ne označavaju se kao GMO. U Evropi je više od 85 odsto ovakvih proizvoda, a naš region ih uvozi u velikim količinama.
Na inicijativu potrošača širom Evrope, pre dvadeset godina, kreirani su standardi za proizvodnju, kontrolu, sertifikaciju i označavanje BEZ GMO (GMO-free) prehrambenih proizvoda. Ovi standardi garantuju da u celom procesu proizvodnje nisu korišćeni genetski modifikovani sastojci. GMO-free označavanje uređeno nacionalnim propisima postoji u deset država članica Evropske unije i u Švajcarskoj. Preostale države članice nisu direktno regulistale takvu vrstu označavanja, već se stavljanje ove oznake preporučuje.
Slično je u regionu Zapadnog Balkana, pa i u Srbiji. Oznaka BEZ GMO (GMO-free) na proizvodu znači da je ta roba sertifikovana, odnosno da proizvođač garantuje da životinje nisu hranjene genetski modifikovanom stočnom hranom, kao i da u celom procesu proizvodnje nije bilo dodira sa genetski modifikovanim proizvodima.Postoje inicijative ekoloških pokreta, kao i izvesnog broja kompanija kojima je strategija proizvodnja isključivo zdrave hrane, da se, ako se već ne donosi propis koji bi to mogao predvideti, apeluje na industriju hrane da se uključe u označavanje proizvoda koji sigurno ne sadrže GMO.
Nemačka i Francuska uvele su zakone koji omogućavaju označavanje GMO-free. U Holandiji i Švajcarskoj zakonodavstvo omogućava označavanje GMO-free, ali pod izuzetno restriktivnim uslovima.Austrija je izradila smernice kako bi se olakšala GMO-free označavanja, gok Grčka najavljuje novo zakonodavstvo u ovoj oblasti.
Zakon u Srbiji, Zakon u Evropi?!
Ukoliko su u hrani prisutni genetski modifikovani sastojci (više od 0.9 odsto), zakoni u Evropi (Regulation EU 1829/2003, 1830/2003) i u Srbiji (Zakon o genetički modifikovanim organizmima) obavezuju proizvođače da proizvod jasno označe kao GMO. Međutim, ukoliko se uvoze meso, jaja, sir i ostale mlečne namirnice životinja koje su hranjene GMO stočnom hranom ne postoji mogućnost provere da li ono što vidite nije baš onaj proizvod koje sadrži genetski modifikovane organizme, ne bar u prodavnicama, piljarama, trgovinskim lancima.
Prema evropskom zakonodavstvu, GMO hrana mora biti jasno označena, a u slučaju prerade i ubacivanja GMO elemenata u proizvode ili hranu za životinje, na spisku sastojaka mora biti navedeno da su „genetski modifikovani“ ili „proizvedeni od genetski modifikovanih organizama,,. Ipak, proizvodi od životinja hranjenih GM usevima izuzeti su od GMO označavanja!
Zakon je očigledno jasan, ali i želje potrošača. Naime, ankete pokazuje da većina evropskih potrošača želi da genetski modifikovani proizvodi obavezno budu označeni. Međutim, kompanije u ovoj industriji uporno ponavljaju da je to nemoguće primeniti, tvrde upućeni. Istraživanje, je naručila grupa Zeleni/EFA u Evropskom parlamentu, a sprovela anketna organizacija Ipsos, rađeno je na uzorku od više hiljada potrošača u svih 27 država članica EU, između februara i marta ove godine, s ciljem da čuje njihovo mišljenje o GMO hrani.
Na osnovu rezultata istraživanja, od ispitanika koji već znaju za GMO, 86 odsto njih želi da hrana koja je genetski modifikovana bude označena na adekvatan način. To bi podrazumevalo pravila o označavanju GMO proizvoda, na šta Zeleni/EFA upozoravaju da će potrošačima oduzeti pravo da znaju kako se proizvodi njihova hrana i neće im dati „šansu da izbegnu GM hranu“, ističe i Euractiv. Komisija trenutno završava studiju koju je Savet zatražio, a u njoj će biti pokrenuta pitanja percepcije potrošača. Očekuje se da će studija biti objavljena krajem aprila ove godine.
Prof. dr Miladin Ševarlić, jedan je od retkih koji se poslednjih desetak godina aktivno bori protiv GMO na svim pozicijama. Njegov stav je jasan i potkrepljen jasnim činjenicama ali i slovom zakona.
,, Genetički modifikovana hrana u Srbiji nije bila ni sadržana, a ni definisana među pojmovima koji su korišćeni u Zakonu o genetički modifikovanim organizmima (Zakon o GMO: 2001, 2009). Definisana je tek 14. marta 2019. godine članom 2. Zakona o izmenama i dopunama zakona o bezbednosti hrane i od tada glasi: „Genetički modifikovana hrana i genetički modifikovana hrana za životinje, hrana i hrana za životinje dobijena od genetički modifikovanih organizama, u skladu sa posebnim propisom.” Ovo je nepotpuna definicija zato što za podgrupu hrana nema odrednica za koga je i od čega je. Kao nestranački narodni poslanik predložio sam potpuniju definiciju koja glasi: „Genetički modifikovana hrana za ljude i genetički modifikovana hrana za životinje, hrana za ljude dobijena od genetički modifikovanih organizama i hrana za životinje dobijena od genetički modifikovanih organizama, u skladu sa posebnim propisom.” kaže Prof Ševarlić
Međutim, kao i svaki drugi zakon, i Zakon o GMO se ne poštuje u praksi zbog ilegalnog uvoza semena GMO, posebno soje), i zbog uzorkovanja svega između 4 i 7 odsto pošiljaka iz uvoza. Fitosanitarna inspekcija u vreme vegetacije soje vrši kontrolu malog broja parcela i utvrđuje prisustvo GM soje na oko dvadesetak hektara, što je samo „vrh ledenog brega”. Ako se podaci iz tih kontrola primene na ukupnu površinu zasejanu sojom (preko 150.000 ha), znači da se GM soja godišnje seje na oko 5.000 ha, što sa prinosom od 3 t/ha daje količinu od 15.000 t ili 750 šlepera GM soje. Ta količina GM soje završava u lancu ishrane stoke na privatnim gazdinstvima proizvođača GM soje ili u manjim mešaonama koncentrovane stočne hrane. Problem je nedovoljna kontrola i posebno odsustvo konačnih informacija o kaznama koje su izrečene prekšiocima Zakona o GMO. Zato savetujem kupce soje u zrnu da istu kupuju od skladištara koji na otkupnom mestu imaju sistem kontrole na prisustvo GM soje ili od komšija za koje pouzdano znaju da ne gaje GM soju, savetuje Ševarlić, dodajući i sledeće
,,Od istraživanja dr Arpadija (Engleska, 1996), preko do sada najdužeg dvogodišnjeg istraživanja prof. Seralinija (Francuska, 2012), do istraživanja brojnih ruskih naučnika, svi rezultati ukazuju na štetne posledice ishrane eksperimentalnih pacova sa GMO proizvedenim uz korišćenje pesticida na bazi kancerogenog glifosata. U tom pogledu najznačajniji su rezultati istraživanja prof. Seralinija koji pokazuju promene na unutrašnjim organima pacova u sledećoj generaciji, preko povećanog učešća jedinki sa kancerom u drugoj generaciji, do izrazite besplodnosti pacova (čak i kod tako populaciono ekspanzionističke vrste) hranjenih GM kukuruzom. Projektovano na ljude, to znači da će se prave razmere štetnih posledica korišćenja GMO u ishrani stoke i ljudi manifestovati za 90 do 120 godina! Prvenstveno treba istraživati uticaj GMO na ishranu svih vrsta stoke, čiji bi rezultati bili veoma značajni zbog kraćeg ciklusa eksploatacije pojedinih vrsta stoke. Tako bismo u samo jednoj petini životnog veka ljudi imali pouzdane podatke praktično i o posledicama GMO u ishrani ljudi, zato što je čovek na vrhu lanca ishrane jer koristi i biljne i animalne proizvode. A ono što zadesi biljke i životinje, kad-tad zadesiće i ljude! Setimo se samo „bolesti ludih krava” i posledica na ljude koji su jeli meso od obolelih goveda. Zašto se to ne radi? Zašto se ne rade istraživanja uticaja GMO u ishrani stoke? Očigledno je kome to ne odgovara.Mnogi od tih proizvoda imaju samo jedan ili par dodataka koji su GMO, na primer kukuruzni sirup, koji se dobija od američkog GMO kukuruza i koji se nalazi u Coca Coli, slatkišima, sosovima i supama. Tu je zatim genetski modifikovana soja od koje se koristi Lecitin kao emulgator u namirnicama, ali se to ne obeležava na proizvodima.,, dodaje naš sagovornik
Za one koji smatraju da “štetnost još nije dokazana” postojali su kontraargumenti i ranije, i to naučni. Od mnogih istraživanjaizdvaja se ono Džefrija Smita, osnivača Instituta za odgovornu tehnologiju iz SAD, koji je sproveo studiju u saradnji sa više od trideset naučnika, i u čijem zaključku tvrdi da da postoji 65 naučno dokazanih zdravstvenih rizika od genetski modifikovane hrane. Studija je pretočena u knjigu “Seme obmane” (The seeds of deception).
Ono što ni najveći zagovornici GMO proizvodnje ne mogu da prećute je upotreba kancerogenog herbicida “glifosat” (“total”, “glifosav”), kojim se tretiraju GM biljke, a koji je 2014. Svetska zdravstvena organizacija konačno prepoznala kao kancerogen. GM biljke su na njega otporne, ali je on smrt za sav ostali biljni svet u okolini i željeni i neželjeni. Takođe, pošast se onda prenosi na ptice, pčele, sitne životinje… i ceo ekološki sistem je u opasnosti. Dakle lančana reakcija koju teško možemo zaustaviti!
Možemo li protiv GMO na bezbedan način?
Naravno da možemo. Onim sa čime raspolažemo, možemo biti i ponosni, bara za sada. Konkurentsku ali i zdravstvenu prednost ostvarujemo time što smo na svetskom nivou jedan od retkih prerađivača isključivo NON GMO soje sa bogatim i diverzifikovanim asortimanom i za ljudsku i za životinjsku ishranu. Generalno, domaći proizvođači i prerađivači mogu na svetskom tržištu biti konkurentni jedino sa NON GMO poljoprivrednim proizvodima. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima dovoljno soje za stočnu proizvodnju i već decenijama čuva lidersku poziciju u proizvodnji ove važne proteinske kulture na preko 230 000ha plodne zemlje.
Zahvaljujući našoj domaćoj soji imamo mogućnost da proizvodimo meso, jaja, mleko bez upotrebe genetski modifikovane (GM) stočne hrane i hranimo se zdravom domaćom hranom. Dunav Soja standard i oznaka kvaliteta, koji potrošačima pruža potpunu informaciju da u celom lancu proizvodnje, od njive do trpeze, nisu korišćeni genetski modifikovani sastojci ni u hrani za životinje ni u krajnjem prozvodu. Dunav Soja Udruženje ima podršku 15 evropskih Ministarstava poljoprivrede koji su potpisivanjem „Dunav Soja Deklaracije“ od 2013. godine istakli značaj ove evropske inicijative za razvoj poljoprivrede u Evropi i transparentnog tržišta za potrošače.
GMO oznake na namirnicama ipak postoje
Obratite pažnju i na broj PLU (Product Lookup Number). Sam kod organske proizvodnje počinje sa brojem 9, dok konvencionalno odgajana hrana, u kojoj su korišćeni pesticidi i hemikalije, ima kod od četiri brojke. GMO namirnice pak počinju sa brojem 8.
Za neke proizvode pak nemoguće je uvrditi laički da li su GMO. Ipak, stručnjaci u tom slučaju savetuju da biramo namirnice koje se retko genetski modifikuju kao što su plavi patlidžan, kivi, mango, kupus, kropmir, avokado, grašak, grejpfrut, ananas, lubenice, pečurke , dinje i crni luk.
Uz ove namirnice, retko kada su GMO i: breskve, celer, jabuke, grožđe, nektarine, spanać, krastavci, paprika i ljuta paprika, te borovnice, pomorandže, tikvice, višnje i zelena salata.
Ono što praktično savetujemo, prilikom kupovine, obratite pažnju i na oznaku ,,Zemlja porekla,,. Za svaki slučaj!
Poražavajući su podaci da izuzetno jaka svetska imena u konditorskoj inustriji čokolada i sokova sadrži GMO. Neke su nizostavna namirnica naročito kod dece, čak i omiljeni proizvodi. Ovome treba dodati i koncentrate supe, pojedinih čajeva, začina….Ovi spiskovi objavljeni su na mnogim portalima zdrave hrane, eko poreta, zelenih strana….
Pokušali smo da još jednom skrenemo pažnju, vi sami birate, bez obzira na Zakon, bez obzira na cenu, bez obzira na tržište. Zakon novca, na našu žalost, ne poznaje ZDRAVLJE! S.C.