Vegetacija ratarstkih kultura nije krenula kako treba, budući da je ovogodišnje proleće izuzetno sušno, a prema procenama stručnjaka, suša će tek biti u godinama koje su pred nama.Nažalost, suša nije samo posledica klimatskih promena već predstavlja jedno ozbiljno ekonomsko i socijalno pitanje. Ne dovodi samo do smanjenja prinosa već utiče i na cenu hrane, pristupa hrani, a može imati i dugoročne posledice na zemljište.
Kako bi poljoprivreda opstala, potrebne su kratkoročne i dugoročne mere, o čemu je bilo reči na jučerašnjem panelu „Kako prebroditi sušnu godinu – praktični saveti za uspešnu žetvu“ Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
,, Najvažnija kratkoročna mera je navodnjavanje, ali o tome možemo da pričamo samo teoretski, budući da se kod nas na taj način može zalivati samo od dva do tri odsto površina. Drugi način je da se ide u ranije setve, dok je treća mera sejanje ranih hibrida, što je isti princip, a cilj je da se prođe kroz određene faze razvoja dok još ima vlage u zemljištu.,,- naglašava rukovodilac Odeljenja za suncokret sa Instituta dr Vladimir Miklič
Institut već uveliko radi na dugoročnim merama – oplemenjivanju tolerantnosti biljke na sušu, pri čemu se koriste divlje vrste od kojih se prave odgovarajući hibridi.
,, Suština tolerantnosti na sušu jeste koren koji treba da bude dubok i razvijen. Trenutno imamo projekat „SmartSun“, koji finansira Ministarstvo nauke, u okviru kojeg radimo fenotipizaciju korena, što će nam poslužiti u oplemenjivanju i ukrštanju genotipova koji su tolerantniji na sušu – navodi dr Miklič, napominjući da je za realizaciju ove dugoročne opcije potrebno i do deset godina.
Na sve ovo ne treba zaboraviti ni patogene, koji se iz decenije u deceniju menjaju. Dok jedni jenjavaju i nestaju, pojavljuju se novi koji su sve opasniji. Zbog toga se Institut priprema na nove bolesti i nove insekte, kojih će u budućnosti nesumnjivo biti.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu – Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, tokom trajanja Sajmaorganizovao je panel diskusiju na temu – kako prebroditi sušnu godinu i praktični saveti za uspešnu žetvu. Osim stručnjaka Instituta u radu panela učestvovali su i poljoprivrednici, mahom mladi obrazovani koji su se vratili na porodično imanje.
Ispred organizatora učesnicima se prvi obrati direktor, dr Jegor Miladinović, podsetio ih je ova tema jedna od najbolnijih sa kojima se poljoprivrednici sureću u prioizvodnji. Nažalost, suša nije samo posledica klimatskih promena već predstavlja jedno ozbiljno ekonomsko i socijalno pitanje. Ne dovodi samo do smanjenja prinosa već utiče i na cenu hrane, pristupa hrani, a može imati i dugoročne posledice na zemljište. Primenom savremenih tehnologija, agrotehničkih mera, pravilnim upravljanjem resursima značajno mogu da se smanje efekti suše.
Dr Dragana Latković, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, podsetila je da je suša problem s kojim će se naši proizvođači susretati i u narednim godinama. Istakla je da moramo biti svesni da živimo u semiaridnom području gde je uvek bilo suša, a biće ih još. Osnovno pitanje je kako se boriti protiv nje. Proizvodjačima se savetuje da biraju sorte i hibride kraće vegetacije jer će na taj način izbeći neke stresne periode, pogotovo kod jarih kultura,
Svedoci smo da je ova godina bila specifična i neobična kako za ozime tako i jare useve. Kada je reč o pšenici, pratio ju je sušan period, neobično visoke temperature tokom zimskih meseci što je ubrzalo vegetaciju. To nije dobro za ozime biljne vrste koje su brzo prolazile fenološke faze, tako da je smanjen njihov genetski potencijal. Faza vlatanja kod strnih žita u kojoj se formira klas i broj klasova, brzo je prošla. Tako da imamo situaciju da su ozimi ječmovi klasali u prvoj dekadi aprila, a pšenica u drugoj dekadi.
– Uloga nauke je da radi na stvaranju tolerantnih sorti i hibrida. Velika pažnja posvećuje se pre svega korenovom sistemu biljaka. Radi se na tome da bude moćan, poput suncokretovog koji može da crpi vodu i hranu iz teže pristupačnih oblika, istakla je prof. dr Latković. –Takodje velika pažnja se mora posvetiti agrotehničkim merama pre svega obradi zemljišta koja mora da se obavlja kvalitetno i na vreme da bi se sačuvala vlaga.
Podsetila je da veliku ulogu za ublažavanje posledica suše imaju i vetrozaštitni pojasevi koji štite usev od udara jakih vetrova. Takodje, bez sistema za navodnjavanje u budućnosti teško može da se zamisli proizvodnja.
Dr Ana Marjanović Jeromela, stručnjak novosadskog Instituta, istakla je da uljana repica spada u one biljne vrste koje imaju relativno visoke zahteve za vodom. Ipak optimalnom primenom agrotehničkih mera može se nadoknaditi i smanjti rizik od suše i visokih temperatura čiji smo svedoci poslednjih meseci. Kao i kod drugih ozimih biljnih vrsta tako i kod uljane repice biće evidentan pad prinosa. Primenom različitih sorti uljane repice smanjuje se rizik jer će biti u različitim fazama kada je reč o kritičnim periodima.
– U odnosu na druge biljne vrste prosečan prinos suncokreta najmanje varira, godinama se kreće od 2,7 – 3 t/ha, kaže dr Vladimir Miklič, stručnjak novosadskog Instituta. – Razlog za to je da uvek imamo dobre uslove za gajenje zahvaljujući pre svega dubokom i razvijenom korenu koji je u stanju da dopre do vlage koja se nalazi u dubljim slojevima. Za razliku od kukuruza i soje koji to ne mogu.
Tokom panel diskusije stručnjaci su ukazali da je važno maksimalno iskoristiti raspoložive resurse koje imamo kako bi znali da se nosimo sa izazovima,poput suše.