Podizanje višegodišnjih zasada voćaka, predstavlja složen proces koji obuhvata skup više različitih operacija, koje je potrebno obaviti blagovremeno i na adekvatan način, da bi zasnivanje budućih zasada bilo uspešno.Eventualnim izostankom adekvatne, i u pravom trenutku izvedene obrade zemljišta, napravićemo grešku koja će živeti koliko i sam zasad.
Pravilna i blagovremena prirema zemljišta je mera koja je od presudnog značaja za uspešnost i rentabilnost budućeg zasada. Eventualnim izostankom adekvatne, i u pravom trenutku izvedene obrade zemljišta, napravićemo grešku koja će živeti koliko i sam zasad, tj. nikada je ne možemo ispraviti. Odgovarajuća obrada zemljišta je od direktnog uticaja na popravku fizičkih svojstava zemljišta, pre svega strukture, vodnog i vazdušnog režima, koji su izuzetno bitni za prijem budućih sadnica, kao i za njihov brz rast i razvoj.
Priprema zemljišta za podizanje višegodišnjih zasada, može se podeliti na dve kategorije :
1. Osnovna obrada zemljišta
2. Dopunska obrada zemljišta
Osnovnu obradu zemljišta možemo izvesti na sledeće načine :
1. Dubokim oranjem (Rigolovanjem)
2. Podrivanjem
3. Kombinacijom podrivanja i oranja
Duboko oranje (rigolovanje) predstavlja oranje na dubini od preko 60 cm, pa sve do 80-90 cm. Dubokim oranjem (rigolovanjem) se najkvalitetniji oranični sloj zemljišta spušta na dubinu zone budućeg rasta i širenja korena voćnih sadnica, dok se manje plodni slojevi zdravice uzdižu bliže površini zemljišta. Rigolovanjem se, takođe, delimično suzbijaju i višegodišnji korovi, čiji se potencijal za naredne vegetacije znatno smanjuje.
Rigolovanje se može izvoditi :
1. Traktorima točkašima
2. Traktorima guseničarima
Rigolovanje traktorima točkašima se izvodi jednobrazdnim ili eventualno dvobrazdnim nošenim plugovima, koji mogu da oru na dubini od preko 60 cm. Za ovu namenu koriste se traktori, jačine minimum 150 ks, a poželjno je i više – preko 200 ks.
Rigolovanje guseničarima obavlja se jednobrazdnim ili dvobrazdnim vučenim plugovima, koji mogu da postignu određenu dubinu oranja od preko 60 cm.
Podrivanje se takođe može izvoditi traktorima točkašima i traktorima guseničarima. Za podrivanje se koristi nošeni podrivač, ili riper, koji ima 1-5 radnih tela, koja prodiru u dubinu zemljišta preko 60 cm, a moguće je i preko 100 cm.
Podrivanje se izvodi na parceli isključivo u dva prohoda, uzduž i popreko, zato što se samo tako adekvatno razbija “plužni đon” , što je osnovna svrha ove mere.
Kombinacija podrivanja i oranja
Priprema zemljišta kombinacijom podrivanja i oranjapredviđa izvođenje najpre podrivanja (na dubini od preko 60cm ), a zatim i oranja na dubini od oko 40cm, lakšim traktorom točkašem. Ovaj način pripreme zemljišta se koristi u slučajevima, kada se radi zaoravanje organskih đubriva.
Kada se izvodi osnovna obrada zemljišta?
Bez obzira koji način osnovne obrade zemljišta primenjujemo, optimalno vreme izvođenja ove mere je druga polovina avgusta i prva polovina septembra, kako bi smo imali dovoljno vremena, za dalju pripremu zemljišta za jesenju sadnju. Ukoliko se desi, da je tokom leta bila velika suša, i da zbog toga nije moguće izvesti ovu meru u optimalnom roku, potrebno je sačekati da uslovi vlažnosti zemljišta budu povoljni, kako bi se parcela kvalitetno poorala ili podrila. U tom slučaju ovaj rok se može prolongirati i na oktobar mesec.
Dopunska obrada zemljišta Dopunska obrada zemljišta predstavlja jednu ili više površinskih obrada zemljišta, koje se izvode u roku od mesec ili dva, od rigolovanja ili podrivanja. Ovaj način obrade zemljišta se izvodi lakšim traktorima točkašima i mogu biti upotrebljene sledeće mašine :
1. Tanjirače
2. Roto-drljače
3. Roto-freze
4. Drljače
5. Setvospremači
Dopunska obrada zemljišta ima cilj da poravna parcelu, zatvori brazdu (ako je rigolovano), i da obezbedi mrvičastu strukturu zemljišta, kako bi kopanje jamića i sama sadnja sadnica, bila izvedena kvalitetno.
Ukoliko ne odradimo adekvatnu i blagovremenu pripremu zemljišta za podizanje višegodišnjeg zasada, imaćemo smanjen prijem sadnica, njihov usporen rast i razvoj, što će direktno uticati na ulazak u rodnost, i rentabilnost čitavog voćnjaka.
Pravilna priprema zemljišta za podizanje zasada, ne trpi improvizacije, a njena opravdanost se nikako ne sme dovoditi u pitanje. Dipl.inž. Radoslav M.Cvetković, “Podizanje zasada Blaznavac”