Jagoda može biti vrlo profitabilna. Iziskuje prilično truda ali i obrazovanja.Da bi uspela proizvodnja treba uraditi analizu zemljišta, odabrati dobar sadni materijal, izvršiti pravovremenu sadnju. Sve dalje radnje zavise od proizvođača ali i vremenskih prilika. Jagoda može biti vrlo osetljiva i na pojedine bolesti….
Jagode mogu da se sade cele godine, ali letnja sadnja daje najbogatiji rod, veći od jesenje, a pogotovo od prolećne sadnje. Jagode posadjene u julu i avgustu već u narednoj godini mogu da daju od 8 do 10 hiljada kilograma plodova po hektaru, posadene u jesen samo 300 do 500 kg, a u proleće neznatan prinos. Ako se jagode sade u julu i avgustu, pored kvalitetnih živića potrebno je obilno zalivanje pre i posle sadnje, sve dok se živić ne primi.
Odabir zemljišta .Jagoda nije veliki probirač zemljišta, ali joj najbolje odgovara ilovačasto i peskovito zemljište bogato organskim materijama. Ne podnosi krečna, plitka, hladna i glinovita zemljišta.Najbolji su južni položaji, naročito za rane sorte jagoda. Na ovim položajima jagode sazrevaju oko 12 dana ranije. Severoistočni položaj odgovara srednjoranim sortama, a severni položaj i ravno zemljište poznim sortama koje cvetaju kasnije i mogu da izbegnu prolećne mrazeve.
Uzgoj jagoda počinje nabavkom ili sopstvenom proizvodnjom sadnica (živića) jagoda. Kod ozbiljnog poljoprivrednog uzgoja to je veoma važan i odgovoran zadatak, i osnovni preduslov za dalju uspešnu proizvodnju. Ove možete pronaći sve što je potrebno da znate o sadnicam jagoda.
Jagoda se najčešće sadi u julu i avgustu, rano s jeseni i s proleća. Od ova tri perioda najekonomičnije je sađenje u julu i avgustu, jer se naredne godine dobiju prinosi od 7000 do 10000 kg?ha. Sađenje jagoda u ovom periodu zahteva navodnjavanje živića. Voda je potrebna za natapanje zemljišta pred sađenje, kao i posle sađenja sve dok se posađeni živići ne prime. Za sađenje se koriste uglavnom sadnice jagoda odgajane u specijalno kontrolisanim uslovima ili živići iz tekuće vegetacije koji odgovaraju kvalitetnim i zdravstvenim normama, ili još bolje, živići čuvani u hladnjači iz prethodne vegetacije (od 0o do 1o C ).Treba imati na umu da ranije posađeni živići daju veće prinose. Živići jagoda posađeni početkom jula daju za 75% veće prinose od živića posađenih krajem avgusta. Sađenje jagoda u jesen najčešće je u našoj zemlji i obično se obavlja od početka septembra do polovine novembra. Pri tome se neočekuju značajniji prinosi u narednoj godini, već tek u drugoj godini posle sađenja. Za sađenje se koriste živići jagoda iz tekuće vegetacije. No i ovde živići posađeni ranije, početkom septembra daju znatno veće prinose u prvoj godini posle sađenja nego živići posađeni kasnije (novembar). Sađenje živića jagoda u proleće se ne preporučuje, jer se takvim sađenjem znatno uvećavaju troškovi podizanja jagodnjaka, a u prvoj godini roda gotovo da i nema.
Najbolji živići jagoda su oni koji su fiziološki zreli, sveži i normalno razvijeni, sa centralnim pupoljkom i rozetom, i najmanje 3-4 mlada lista i sa žiličastim korenom beličaste boje, dužine oko 8cm. Sve sadnice jagoda moraju biti zdrave, a pre svega da nisu zaražene virusnim oboljenjima i gljivičnim bolestima. Nezaražene biljke su u normalnim uslovima vrlo bujne i rodne. O zdravstvenom stanju treba konsultovati stručnjake. Sadnice jagoda se najbolje primaju ako se odmah po vađenju iz matičnjaka zasade na stalno mesto. Ako su pak duže stajali pre sadnje, žile živića je potrebno držati 10 do 20 časova u vodi. Neposredno pre sadnje žile treba skratiti na četvrtinu ili polovinu i odbaciti suvo i oštećeno lišće. Koren živića zatim treba potopiti u rastvor balege, ilovače i vode. Sadi se na dubinu na kojoj su žile bile u matičnjaku Ukoliko su živići pretrpeli duži transport, treba ih obavezno osvežiti, tako što se naprskaju vodom ili im se žile stave u vodu i drže u njoj 1-3 sata. Veoma svenule živiće tako oporavljati 12-24 časa, pa ih saditi tek nakon toga. Međutim, ukoliko se živići jagoda ne sade odmah, treba ih utrapiti. Za trapljenje se izabere odsedno mesto i iskopa jarak dubok 15-20cm, pa se u njega postavljaju 2-3 živića u grupi ili se postavljaju pojedinačno u redu. Zatim se oko žila naspe rastresita i umereno vlažna zemlja, koja se dobro nagazi. živići treba da su u zemlji 2-3cm dublje nego što su bili u matičnjaku pre vađenja.
Jagode se mogu saditi ručno i mašinski, slično kao rasad povrtarskih biljaka. Za deset časova, na primer, mašinski može da se zasadi 25 hiljada živića, pet puta više nego ručno. Ručno se sadi sadiljkom u kanaliće, kao i pomoću ašova i motike. Sadiljka se koristi na lakom, rastresitom i umerenom zemljištu. Najpre se postavi kanap ili žica, pa se sadiljkom, na odredenom rastojanju, načine rupe duboke i široke 5 do 7 cm i u njih stavljaju živići. Sadiljkom se zemlja uz njih sabije. Slično se sadi i pomoću ašova i motike, s tim što se ovim alatkama načine jamice, u njih stave živići i zemlja sabije.
Bolesti . Jagodu napada veći broj različitih bolesti poznatih kao mikoze, bakterioze i viroze. Mikoze su najčešće bolesti jagode i najštetnije. Kod nas se svojom pojavom ističu: lisna, crna i ljubičasta pegavost, zatim pepelnica i siva trulež plodova.
Lisna pegavost je najčešća i najopasnija bolest jagode. Javlja se skoro svake godine, prouzrokujući velike štete. Rano s proleća pojavljuju se na lišću sitne pege, one se kasnije povećavaju zahvatajući sve veću površinu lišća, koje se sasušuje i propada. Pege su crvenkasto-ljubičaste s beličastim središtem i zagasitim obodom, po čemu se ova bolest razlikuje od drugih tipova pegavosti lišća jagode.Usled sušenja obolelog lišća plodovi jagode ostaju sitni i ne dozrevaju, ili potpuno uvenu. Hladno i vlažno vreme pogoduje razvoju bolesti, kada prinos biva znatno umanjen.Bolest se suzbija primenom preparata na bazi bakra, tirama, kaptana ili faltana i drugih. Prskanje jagode početi pri kretanju vegetacije i posle cvetanja.
Crna pegavost se pojavljuje istovremeno s lisnom, zbog čega se često brkaju. Pege na lišću, kada je u pitanju ova bolest, nisu u svom središtu beličaste-svetle, već tamne.Ova bolest jagoda suzbija se primenom sličnih preparata kao i prethodna bolest.
Ljubičasta pegavost i trulež plodova jagode pojavljuje se posle berbe plodova. Bolest se uočava na lišću u vidu okruglastih ili izduženih ljubičastih pega sa središtem mrke boje i svetlocrvenim rubom. Izgleda tako sto se jače napadnuto lišće suši.Pege se pojavljuju i na lisnoj peteljci, koja se takodje suši i propada. Oboleli plodovi jagode su mrke boje, razmekšavaju se i trule. Bolest se suzbija primenom preporučenih preparata od sručnog lica čim se pojave prvi simptomi.
Obavezna preporuka
Jagoda se može gajiti u plastenicima ili na otvorenom u zavisnosti od vaših mogućnosti, jer projekcija ulaganja je veća za zatvoren proctor. Sistem za navodnjavanje je poželjan. Jagoda je višegodišnja biljka, međutim nju je preporučeno obnavljati na dve ili tri godine u zavisnosti od sorte. Odabir sorte je takođe važan jer sun eke kvalitenije u plodu, druge opet u prinosu po živiću. Šta god da odaberete morate voditi računa o tržištu koje uglavnom diktira potražnju.