Međuredno kultiviranje kukuruza je veoma važna agrotehnička mera u njegovoj proizvodnji. Važno je znati kada je pravo vreme da se ona izvrši, ali i na šta bi trebalo obratiti pažnju prilikom njenog izvođenja. Odgovore na ova pitanja dobili smo od dr Gorana Bekavca sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Kako kaže naš sagovornik, kukuruzu treba više da pomažemo u početnim fazama rasta dok se biljka ne razvije dovoljno i ne ojača, i dok ne sklopi redove. Sklapanje redova podrazumeva to da kada se biljka dovoljno dobro razvije ona u stvari pravi senku na površini zemljišta i na taj način ometa razvoj korova.
„Bilo bi optimalno da se već nakon osmog lista uradi prva međuredna kultivacija. Biljka od šest listova je još uvek mala, tanana i postoji opasnost, a pogotovo kod zemljišta koja su težeg mehaničkog sastava da prilikom prolaska mašine ploče tog tvrdog zemljišta oštete biljke“, rekao je Bekavac za naš portal.
Naš sagovornik dodaje da se međuredna kultivacija ne radi pre podne zato što su biljke tada previše krte i hidratisane. Stoga se kultiviranje kukuruza preporučuje od 12 časova pa nadalje kada biljke mnogo lakše podnose prolazak mehanizacije.
„Takođe, treba voditi računa kako podesiti motičice kultivatora da one pravilno urade svoj posao, odnosno da se maksimalno približe redu biljke, a da istovremeno ne oštećuju koren. Ako previše razmaknete radne elemente kultivatora i on ide preblizu biljke te odseca deo korena, onda ste napravili veliku štetu“, savetuje Bekavac.
Dodaje da treba naći optimum između širine radnog zahvata, to jest širine zahvata koji obrađuje međureni kultivator i pravljenja bezbedne zone gde ne bi smeli da uđemo i na taj način povredimo biljku.
Ovaj stručnjak podseća i zbog čega je sve važna međuredna kultivacija kukuruza. Ističe tri najvažnija razloga.ot Naime, kada uradite međurednu kultivaciju onda izvedete rastresanje površinskog sloja zemljišta, odnosno poboljšavate aeraciju. Ta poboljšana aeracija utiče veoma pozitivno na samu biljku, koren ima mnogo bolje, nazovimo to, disanje, ubrzavamo sve metaboličke i fiziološke procese u biljci. Veoma je očigledna razlika između kultiviranog i nekultiviranog dela, golim okom se može videti kako biljke koje su kultivirane bolje i brže napreduju“, rekao je naš sagovornik sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Druga veoma važna stvar, ističe on, je ta što međurednom kultivacijom uništavamo korove u međurednom prostoru i na taj način smanjujemo brojnost korova, a time i njihovu kompetativnu sposobnost. Korovi mogu da oduzmu 30, pa čak i 50 posto prinosa.
„Treća pogodnost međurednog kultiviranja ogleda se u tome što se na ovaj način popravlja i sam temperaturni režim zemljišta, što znači da se takvo zemljište bolje i brže zagreva“, istakao je Bekavac.
On dodaje da bi sa dva međuredna kultiviranja ratari rešili korove a i aerisali površinski sloj zemljišta što je izuzetno važno za normalne fiziološke procese biljke. S.C.