Veoma je često možemo videti u dvorištima i na terasama, nekada su bile zaštitni znak naših baka. Ukoliko se odlučite da svoj prostor oplemenite jesenjkama, verovatno ćete cvetnoj lepoti uživati do sredine decembra. Kako da cvetaju i naredne godine u priči koja sledi
Ima je u svim bojama, a hladni jesenji dani i košava joj ne mogu ništa. Laka za održavanjei pravi je ukras ovog godišnjeg doba. Hrizanteme su oduvek bile simbol japanske carske porodice. Iz Japana i sa dalekog istoka ovo cveće je osvojilo ceo svet. Zovu ih još jesenja ruža, zimska ruža,jesenjke šuman…Veće sorte sa visokim stabljikama i većim cvetovima se koriste kao rezani cvet u cvećarstvu. Gaje se na otvorenom i zatvorenom prostoru., primarno cvetaju u jesenjem periodu i preporučuje se sadnja različitih boja u vrtu jer na taj način stvarate fantastičan prizor.
,, Ima ih u velikom broju varijeteta i sorti I boja cveta , bela, žuta, ružičasta, crvena, svetloljubičasta, a može biti i dvobojna. Gaje se mnogobrojne baštenske vrste koje se razlikuju uglavnom po visini i izgledu cveta. Ima jednostavnih, polupunih i punih cvetova raznih boja i oblika.Neke nisu otporne na hladnoću, pa se mogu naći samo u staklenicima, ali postoji i veliki broj višegodišnjih varijeteta koji se mogu gajiti na otvorenom polju. Hrizantema je naročito pogodna za jesenju proizvodnju, mada se cvet može dobiti tokom cele godine. Baštenske hrizanteme zahtevaju dosta prostora, pa ih treba saditi na rastojanju oko 40 cm. Lepe su pojedinačno i u grupi, a efektne su i u kombinaciji sa drugim biljkama, naročito onim zimzelenim, što vrtu daje efektan zimski izgled. Možete ih kombinovati sa drugim biljkama ukoliko je vaš proctor veća žardinjera. U jesen svakako kombinujemo sa violom ili nekom perenom.,, kaže Dragana Čolović, proizvodnja cveća ,,Cvetna oaza,, Kraljevo
Ove biljke prezimljavaju, vodite računa da budu zaklonjene od jakih vetrova. i da biljke budu zalivene bilo da se sade u vrtu ili saksijama.Nega posle cvetanja traži da skratite jesenje ruže na visinu od oko 20 cm. Tokom zime, u toplijim krajevima mogu ostati napolju, ali je ipak najbolje da ih pre mrazeva izvadite iz zamlje i čuvate u sanduku sa ilovastim kompostom na tempreturi od 5 do 7 stepeni.
,,Kod kupovine obratite pažnju u kakvom je stanju biljka, kako izgledaju listovi i cvetovi. Pregledajte dno saksije. Najbolje biljke moraju imati uredno dno saksije iz kojih ne sme izaći korenje. Ono mora biti u prostoru posude, da čini korenovu balu. To je znak da je biljka redovno zalivana, dodavana joj prihrana i uzgajana na agrotekstilu ili nekoj drugoj foliji. Nadzemni deo treba da je razvijen, lopta grma kompaktna, listovi i cvetovi zdravi. Kupujte samo takve biljke. U zavisnosti od vrste i načina na koji se gaji, ova jesenja hrizantema u visinu raste 30-80 cm, a u širinu 30-50 cm. Njen koren je jako razvijen, stabljike su uspravne, dok su listovi jajastog oblika, rascepljeni. Pri sadnji biljaka veoma je važno saditi ih toliko duboko taman da se samo prekrije koren. Temeljno zaliti biljke odmah nakon sadnje. Nedovoljno zalivanje će omesti biljku u razvoju, buduće grananje i ukupan rast. Preporučljivo je orošavanje biljaka često prvih nekoliko dana nakon sadnje. Prihrana tečnim đubrivima u vreme sadnje pomaže dobijanju bujne biljke. Za saksije od 20 cm optimalan razmak je od 45 – 60 cm od centra do centra saksije. Adekvatan razmak omogućava razvoj pravilne forme biljaka. Prihrana biljaka je obavezna ali samo do trenutka kada se pojave pupoljci, odnosno prvi zvetovi, dalja prihrana nije neophodna.,, preporučuje sagovornica
Kad krene proleće i počnu mladi izdanci, skratite im vrhove i dodajte u zemlju djubrivo sa azotom i kalijumom. Da bi sačuvale svoj loptasti žbun, prijaće im sunčano mesto, a senka i polusenovita mesta nisu dobar izbor.
,, U kontinentalnim područjima sa oštrijom klimom preporučuje se da biljke ostavite u posudama. Sačekajte da precvetju i tada uklonite osušene cvetove i prikratite grane za pet do 10 cm, najviše za trećinu. To će obezbediti da biljka zadrži loptast izgled, podstaknuće grananje što će joj dati kompaktan izgled, stvoriće više pupoljaka koji će dati obilnije cvetanje.Tokom zime držite posudu sa biljkom u negrejanoj prostoriji, ali gde neće doći do izmrzavanja. Povremeno je zalijte. U toplijim područjima posle precvetavanja i prikraćivanja možete biljku posaditi na stalno mesto. One mogu podneti hladnoću i nisu preosetljive. Kad vidite da im opada lišće i izgleda kao da su se osušile ne brinite, biljka se priprema za novi vegetacijski period i u bašti,,
Podhrizanteme, krupne lopte su nešto zahtevnije, jer im sami formirate veličinu i broj cvetova.
,, Poenta kod ovih biljka je da im ne dozvolite u prvom period vegetacije da rastu nekontrolisano u visinu. Sve do sredine jula ih orezujte na visinu od 10 do 20 cm, ne više. Tada im uz prihranu i negu dozvolite da same formiraju žbun koji će izgledati ,,bogato,, i lepo. Krupne lopte nije teško formirati. Bitno je da ove izdanke sa strane uvek skinete da bi ostavili 4 vršna izdanka koja će vam formirati te lepe velike lopte. Ukoliko to ne uradite nećete imati veliku cvetnu loptu. Šta je još bitno, kada ona raste u period pune vegetacije, kao i kod drugih hrizantema treba je sve do kraja jula orezivati do zemlje. Zatim ih upstate da rastu do 20 cm i to kao što sam rekla 4-5 izdanaka. Kada ste to formirali sve bočne pupoljke skidate kao i donje listove kako bespotrebno ne bi trošile hranu a vi dobili željeni oblik.,, zaključuje Dragana koja se proizvodnjom raznolikog cveća bavi skoro dve decenije
Na žalost i pored toga što su u bašti prilično otporne na niske temperature do -12 stepeni, opstaju odlično nisu otporne na bolesti i štetočine. Najcešća oboljenja su truljenje korena ali i bakterijska oboljenja lista uzrokovana Botrytisom, mada mogu biti ,,slabe i Fusarium, sugeriše naša cvećarka. Simptomi su žutilo lišća sa jedne strane biljke i uvenuće pojedinih grana. Razne infekcije mogu dovesti do propadanja biljaka. Najbolja preventiva protiv truljenja korena je upotreba poroznih supstrata koji dobro odvode višak vode. Preventiva za Fusarium je upotreba visokokvalitetnih, zdravih reznica i sterilnih supstrata bez patogena. Preventivno tretiranje pesticidima je veoma značajno i treba ga primenjivati.
Hrizanteme se razmnožavaju deljenjem ili reznicama. Da podsetimo još jednom, baštenske hrizanteme zahtevaju dosta prostora, pa ih treba saditi na rastojanju oko 40 cm. Lepe su pojedinačno i u grupi, a efektne su i u kombinaciji sa drugim biljkama, naročito onim zimzelenim, što vrtu daje efektan zimski izgled. S. C.