Voćke u jesen ulaze u fazu mirovanja, kada lišće opada, ali određene mere zaštite treba preduzeti da bi se smanjio infektivni potencijal za narednu godinu.
Jesenja zaštita voća ima izuzetan značaj u zaštiti od mnogih bolesti, koje su zastupljene u našim voćnjacima. Kod koštičavog voća to su bakterijski rak koštičavog voća (prouzrokovač je bakterija Pseudomonas mors-prunorum), šupljikavost lišća koštičavog voća (prouzrokovač bolesti je gljivica Stigmina carpophilla) i kovrdžavost lišća breskve (prouzrokovač bolesti je gljivica Taphrina deformans), a kod jabučastog voća rak kore kod jabuke i kruške (prouzrokuje gljivica Nectria galligena), bakteriozna plamenjača jabučastog voća i bakteriozni rak kruške (prouzrokuje bakterija Erwinia amylovora), siva pegavost kruške (Mycosphaerella pyri), bakteriozna plamenjača leske (Xanthomonas arboricola pv. Corylina), pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii).
U ovom periodu se preporučuju sprovođenja mehaničkih i hemijskih mera , kako bi voćke u što boljoj kondiciji ušle u sledeću vegetacionu sezonu.
Mehaničke mere podrazumevaju otklanjanje osušenih grana, preostalih plodova, a eventuonalno i čitavih osušenih stabala. Međutim, u tom periodu, uklanjanje suvih grana i preostalih plodova preporučuje se samo kod jabučastih vrsta voćaka ( jabuka, kruška i dunja ). Kao mehanička mera zaštite, dolazi u obzir i uklanjanje opalog lišća sa površinskog sloja zemlje, jer lišće biva često masovno zaraženo. U takvom lišću mnogi paraziti prezimljavaju, pa njihovo uklanjanje znači i odstranjenje izvora infekcije. Ova mera se pre svega odnosi na jabuku ( V. Inaequalis, prouzrokovač krastavosti jabuke ), krušku i dunju ( razni prouzrokovači pegavosti ), zatim višnju, šljivu i orah ( takođe prouzrokovači pegavosti ). Odstranjeno lišće, najbolje je sakupiti i spaliti, u okućnicama i malim voćnjacima, a kada su u pitanju plantaže, ovaj problem se donekle rešava samo dubokim zoravanjem.
Uobičajena hemijska mera u tom periodu je tzv. „plavo prskanje“, koje se izvodi bakarnim preparatima. Plavo prskanje ima značaj i u dezinfekciji ( zaštita lisnih ožijaka nakon opadanja lišć ), jer ova mesta predstavljaju ulazni otvor za ostvarenje infekcije mnogim patogenima. Ovo prskanje štiti od infekcija i brojne sitne ozlede, koje su uvek prisutne na kori grana i debla, kao i krupne rane , nastale odstranjivanjem zaraženim delovima grana.
Prskanje se obično izvodi kada je opalo oko 50-70 % listova, a može se ponoviti nakon potpunog opadanja lišća. Voćnjak se prska nekim od preparata na bazi bakra, uz dodatak 1-2 % nekog od mineralnih ulja. Od bakarnih preparata koriste se:
- Bakarni oksihlorid-50 (bakar-oksihlorid) – u dozi od 0,75 %,
- Curenox 50 WP (bakar-oksihlorid) – u dozi od 1,5-2 kg/ha,
- Cuprablau Z 35 WP (bakar-oksihlorid) – u količini od 2 kg/ha,
- Cuprozin 35-WP/Cobox (bakar-oksihlorid) – u količini od 2,2-3 kg/ha.
- Grifon (bakar-oksihlorid+bakar-hidroksid) u dozi od 4 l/ha.
- Bakarni oksihlorid 50 (Cu iz bakar-oksihlorida) 0,75%,
- Curenox 50 WP (Cu iz bakar-oksihlorida) 1,5-2 kg/ha,
- Oxitec 25% hi bio (Cu iz bakar-oksihlorida) 3 kg/ha,
- Grifon SC (Cu iz bakar-oksihlorida + Cu iz bakar-hidroksida) 4 l/ha,
- Fungohem SC (Cu iz bakar -hidroksida) 1-1,5% ,
- Everest (Cu iz bakar -hidroksida) 0,6-0,8% ,
- Funguran OH (Cu iz bakar -hidroksida) 0,2-0,3% ,
- Kocide 2000 (Cu iz bakar -hidroksida) 0,25 -0,35% .
Izvođenje trnjtmana se preporučuje po mirnom i suvom vremenu u najtoplijem delu dana, uz utrošak veće količine vode radi što bolje pokrivenosti biljaka.
Branko Galović dipl. ing. zaštite bilja