U vremenu kada proizvodnja hrane i zaštita životne sredine postaju globalni prioriteti, autori iz balkanskog regiona sve češće pronalaze svoje mesto na međunarodnoj naučnoj sceni. Jedan od njih je Ivica Angelovski, po profesiji diplomirani poljoprivredni inženjer i dugogodišnji administrativni službenik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Severnoj Makedoniji. Pored svog profesionalnog angažmana u oblasti zaštite bilja, autor je četiri naučne publikacije objavljene na engleskom jeziku za kanadsku nezavisnu izdavačku kuću “Delve Publishing”, koja se bavi akademskom, stručnom i obrazovnom literaturom.
Ove naučne publikacije obrađuju aktuelne teme iz oblasti poljoprivredne proizvodnje i zaštite životne sredine, što ujedno predstavlja i promociju Makedonije i celog regiona na „svetskoj mapi“ naučnih publikacija dostupnih na svim kontinentima.
Koji je Vaš glavni motiv da se posvetite pisanju naučne literature?
– Znanje koje sam stekao tokom radnog angažmana, kao i učešće na više međunarodnih obuka i konferencija koje sam pohađao prethodnih godina, bili su glavni motiv da 2022 godine započnem istraživanje i pripremu moje prve knjige pod nazivom „Umetnost kompostiranja – transformacija otpada u zemljište bogato hranljivim materijama“.
Dodatni motiv bio je da na ovaj način dam skroman doprinos suočavanju sa globalnim ekološkim izazovima sa kojima se čovečanstvo suočava u 21 veku, pre svega smanjenju organskog otpada u prirodi, ali i stvaranju plodnog i zdravog zemljišta kroz proces kompostiranja. Smatram da je edukacija prvi korak ka zaštiti životne sredine, ali i ka uspostavljanju održivih praksi u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Šta za Vas lično znači činjenica da su Vaša naučna izdanja dostupna na svetskom nivou?
– Za mene to predstavlja veliko lično i profesionalno zadovoljstvo. Činjenica da su znanje i iskustvo stečeni kroz dugogodišnji rad i edukaciju pretočeni u naučne publikacije dostupne na svim kontinentima predstavlja snažnu motivaciju za dalji rad. Ujedno, ovo doživljavam kao priliku da Makedonija bude prepoznata kao zemlja koja ima stručne kadrove i ideje koje doprinose globalnim naporima za održivu poljoprivredu i zaštitu životne sredine. Verujem da je ovakva međunarodna dostupnost naučne literature najbolji način da se znanje podeli, nadograđuje i da ima stvaran, pozitivan efekat u praksi.
Šta predstavlja proces kompostiranja i kako može doprineti poboljšanju stanja u prirodi?
– Kompostiranje predstavlja korisnu i praktičnu proceduru koja ne služi samo za smanjenje otpada, već i za stvaranje zdravog i plodnog zemljišta. Kompostiranje se može primenjivati svuda – u dvorištu, kućnim baštama ili na poljoprivrednim gazdinstvima i predstavlja održiv način upravljanja organskim otpadom. Sama knjiga je zapravo jasan i razumljiv vodič kroz ceo proces kompostiranja, obrađujući teme o ulozi mikroorganizama, pravilnom kombinovanju materijala, vermikompostiranju uz korišćenje glista, kao i proizvodnji komposta na urbanim zelenim površinama. Isključivo primenom naučnih pristupa kroz korišćenje organskog otpada za kompostiranje mogu se smanjiti deponije za njegovo odlaganje i na taj način postići višestruke koristi kako za poljoprivrednu proizvodnju, tako i za zdravu životnu sredinu.
Koliko smo mi kao društvo svesni važnosti upravljanja organskim otpadom?
– Svest postoji, ali još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. U praksi se organski otpad često posmatra kao problem, umesto kao resurs sa velikim potencijalom. Zato su potrebna sistemska rešenja, kontinuirana edukacija i šira primena dobrih praksi, kao što je upravo kompostiranje. Upravo zbog toga smatram da kroz institucionalnu podršku i promociju naučnih praksi možemo značajno unaprediti upravljanje organskim otpadom i napraviti pravi korak ka zaštiti životne sredine.
Osim kompostiranja, na koje druge teme se odnose Vaše preostale knjige?
– Moja poslednja knjiga pod nazivom „Eutrofikacija“, objavljena 2025. godine, zapravo predstavlja nastavak misije koju sam započeo sa prve dve publikacije koje se odnose na kompostiranje.
Eutrofikacija predstavlja proces prekomernog zasićenja vodenih ekosistema hranljivim materijama, kao što su azot i fosfor, što dovodi do intenzivne pojave i cvetanja algi i gubitka kiseonika, čime se ugrožava vodeni svet i kvalitet vode. To može rezultirati masovnim pomorom ribe i smanjenjem vodenog biodiverziteta. Glavni izvori koji dovode do ovakvog stanja su đubriva, otpadne vode, kao i deterdženti koji se nekontrolisano ispuštaju u vodene sredine. U cilju sprečavanja ovakvih gubitaka, primarni fokus ove knjige je uticaj ljudske aktivnosti na stopu eutrofikacije u različitim vodenim ekosistemima širom sveta.
Da li već radite na novoj naučnoj publikaciji i na kojoj temi?
– Da, nedavno sam završio sa pisanjem moje poslednje, četvrte po redu međunarodne publikacije, na kojoj sam posvetio gotovo godinu dana intenzivnog istraživanja, a čije se objavljivanje očekuje u prvoj polovini 2026 godine. Tema je izuzetno važna i odnosi se na fiziološke procese koji se odvijaju u voću i povrću nakon berbe, tokom skladištenja, pakovanja, čuvanja i transporta.
Vodeća ideja ove knjige je jednostavna, ali snažna: kada razumemo žive procese u plodovima, možemo dizajnirati postupke rukovanja, praćenja i unapređenja na način koji garantuje bezbednost i održivost hrane. Ovakvim pristupom obezbedićemo bolji kvalitet i duži rok trajanja poljoprivrednih proizvoda.
Koja su Vaša očekivanja i planovi za naredni period?
– Moja očekivanja su da ću kroz ove publikacije doprineti podizanju javne svesti stanovništva na globalnom nivou u vezi sa smanjenjem zagađenja životne sredine, proizvodnjem zdrave hrane i očuvanjem vodnih resursa kroz njihovo pravilno upravljanje. Kako bi se ovi rezultati postigli u regionu, nadam se da će ova četiri izdanja biti štampana i objavljena na makedonskom i srpskom jeziku, čime bi bila dostupna poljoprivrednicima u regionu, kao i svim ostalim entuzijastima i ljubiteljima prirode.
Na kraju bih dodao da samo edukovan poljoprivrednik prati nauku i postaje uspešan i konkurentan na tržištu, kroz prihvatanje i primenu novih praksi i tehnologija.