Lešnik nije zahtevna voćana vrsta u pogledu agrotehnike. Ipak I pored mnoštvo pogodnosti za održivost, Srbija je I dalje veliki uvoznik lešnika. Institut za voćarstvo u Čačku odgajio je ove godine na svom imanju 50.000 sadnica leske, nikad više otkako se bavi rasadničkom proizvodnjom.
Leska je jedna od najprofitabilnijih vrsta i voćka za kojom postoji konstantan deficit na domaćem tržištu, jer oko 95 odsto plodova leske prerađene u Srbiji se uvozi .Matematički gledano ta vrednost godišnje je teška od oko 10 miliona dolara. Taj novac bi mogao da se ekonomiše u državi, a ne dam devize mile iz nje.U Srbiji postoje veoma povoljni agroekološki uslovi za proizvodnju, kako klimatski, tako i zemljišni uslovi. Ova voćna vrsta nije ni naročito zahtevna, jedino treba strpljenja do punog roda. Do tada naravno su ulaganja i pažnja nešto veći. Lesku ne napada ni previše štetočina ni bolesti, te su i tretmani znatno redukovani u odnosu na druge voćne vrste.
– Zasnivanje zasada leske ne traži naročito ljudsko angažovanje što je danas veliki problem kod drugih vrsta, a opet je voćka koja u nekom vremenskom periodu obezbeđuje velike prihode. Naime, početni rod leske očekuje se od treće do četvrte godine, a onda ozbiljniji, od 10 do 12 kilograma, od sedme ili osme godine pa nadalje. Zanimljivo je da ova vrsta može veoma dugo da plodonosi i rađa. Negde 30 do 50 godina je isplativ eksploatacioni vek leske, uz prosečne prinose od tri tone ploda čistog jezgra – kaže dr Milan Lukić, direktor čačanskog Instituta za voćarstvo
Čačanski Institut je sklopu svoje proizvodnje sadnog materijala ove godine pripremio 50.000 sadnica italijanskih sorti, najzastupljenijih u konditorskoj industriji, i za kojima vlada veliko interesovanje.
– ,,Reč je o izdanačkim sadnicama koje nisu kalemljene. Cena u Institutu je 300 dinara, dok za veće količine odobravamo dodatni rabat. Optimalno vreme sadnje je ova jesen, imajući u vidu veoma povoljne klimatske prilike za sadnju koja je daleko bolja od jesenje. Voćari će od Instituta dobijati kompletnu dokumentaciju kako bi koristili i subvencije, bilo na nivou države tako i od svojih lokalnih samouprava.,, – pojašnjava Dr Lukić
Interesantno je da Institut nikada više sadnog materijala leske nije spremio. Razloge nam sagovornik pojašnjava u strateški dugoročnom poslovanju zaokruženog procesa od njive do trpeze. Naime poslednjih godina raste interesovanje konditorske industrije. Podaci govore da je Turska poslednjih 10 godina utrostručila izvoz ovog voća. Srbija je jedan od uvoznika, dakle da nam ova sirovina treba. Pitamo Dr Lukića da li će količine sadnica podmiriti potrebe i o kojoj sadnici govorimo
– ,,Smatramo da će ta količina donekle zadovoljiti potrebe domaćeg tržišta, a sledeće godine očekujemo još veći obim proizvodnje sadnog materijala. Sve je odgajeno na imanju Instituta i deo je povađen. Radi se o kvalitetnoj proizvodnji i velikoj količini koja je prošla nadležne kontrole Ministarstva poljoprivrede. Imamo i sopstveni matičnjak za gajenje svih ovih sadnica. Sorte su tonda đentile dele lange (tonda gentile delle langhe), tonda di đifoni (tonda di giffoni) i tonda đentile romana (tonda gentile romana). Narednih godina nastojaćemo da povećamo asortiman. Pored ove tri, ocenjujemo da postoje još neke sorte interesantne kako za domaće tako i inostrano tržište.,,
Cena lešnika u ljusci na svetskoj berzi kreće se od 2,65 -2,80evra, dok se jezgro, na domaćem tržištu, prodavalo od pet do osam evra, naravno na veliko. Cena na malo je uvek teška za potrošače, ali većina najboljih poslastica u domaćoj kuhinji prosto je nezamisliva bez ovog kvalitetnog dodatka.
Kolika je zaista srpska proizvodnja lešnika, pouzdano se ne zna. Prema nezvaničnim podacima na oko hiljadu i dvesta hektara ubere se između 3.000 – 5.000 tona U punom rodu, prinos po stablu je od 8 do 12 kilograma, dok prinos po hektaru ide od 2,2 do 3,6 tona, zavisno od brojnih činilaca. S.C.
Foto: Free Images