Grabež je izazvan prirodnim nagonom pčela za opstanak i prikupljanjem hrane za prezimljavanje. Kada u prirodi nastane privremen nedostatak hrane pčele instinktivno istu traže, protivno njihovom prirodnom ponašanju, u pljačkanju drugih zajednica. Kako svaka pčelinja zajednica ima veći ili manji oblik samozaštite u tom pljačkaškom pohodu često strada deo pčela, ili čak i cela zajednica, što zavisi od intenziteta i trajanja grabeži. Mlađi neiskusniji pčelari mogu zameniti ples mladih pčela sa pojavom grabeži, što dodatno otežava rešavanje ovog problema.
Prva su na udaru slaba društva. Ona nemaju čime da se brane, a s obzirom na to da su malobrojna, slaba im je i straža. Tu stražarice ne mogu da stignu da zadrže agresora koji slobodno ulazi. Ako je grabež počela, stradaju domaće pčele, sa njima i matica, a med iz ćelija se odnosi. Na kraju ostaje samo opljačkano saće sa karakteristično iskidanim poklopcima ćelija meda koji je bio poklopljen i mrtve pčele.
Grabež može da bude i tiha, neprimetna. Ona se odvija bez borbe na letu. Tuđice ne napadaju u velikom broju, već se kroz pukotine košnice ili čak prolazeći kraj stražarica, uvlače u košnicu i neprestano odnose med. Ovaj beskorisni posao može da se pretvori u opšte stanje na čitavom pčelinjaku tako da svako pljačka svakog. Krajnji efekat je da se samo besmisleno troši sakupljena hrana, a da pčelar ni ne zna šta se događa.
Postoji nekoliko načina grabeži među pčelama, ali su najrasprostranjenije dve – tiha grabež, koja se pojavljuje postepeno, lagano pojačavajući tempo, i akutna grabež koja se pojavljuje iznenada, i gotovo ju je nemoguće sprečiti.
Grabež se prepoznaje prema samoj aktivnosti pčela na letu ka košnici. Ukoliko primetite borbu pčela i delove voska, kako i pojačanu aktivnost ispred košnice, ali bez unosa polena to je dovoljan pokazatelj pojave grabeži. Može se izazvati nepažnjom prilikom pregleda košnica kada pčelar ostavi okvir s medom dostupan pčelama pa makar i na kratko. Zato se pregledi košnica moraju obavljati brzo i samo kada su neophodni.
Takođe, važno je proveriti i kakvom je stanju matica. Ukoliko je stara ili uginula, a pčelar to nije primetio na vreme, takva zajednica postaje meta drugih pčela iz susednih košnica koje dolaze da opljačkaju oslabljeno pčelinje društvo. U toj borbi za samoodržanjem može doći do velikog uginuća pčela, što dovodi u pitanje opstanak same zajednice.
Grabež na pčelinjaku nije samo neugodna pojava, već je i jako opasna, i ukoliko se ne primeti na vreme može se proširiti na veći broj košnica posebno u periodu kada nema paše. Pčelinje zajednice bez matice, ili sa starom maticom podložnije su grabeži, zato je važno naglasiti da pčelinja društva nikako ne smeju ostati bez matice.