Agroekologija

Geotermalna energija može da donese ozbiljne uštede u računima za grejanje

Energetska kriza dodatno podstiče priču o alternativnim rešenjima, a iako se o ogromnim zalihama geotermalne energije u termalnim vodama ispod Zemljine površine godinama govori, njen pun potencijal u Srbiji još uvek nije iskorišćen.

Geotermalna energija je važan resurs za proizvodnju električne i toplotne energije koji je dostupan u mnogim dvorištima, pa i ispod samih kuća, a ima moć da ne zagađujući obezbedi dovoljno energije i smanji zavisnost od uvoza energenata. Sve ovo je posebno važno jer se Srbija po izvorima geotermalne energije svrstava u prve tri zemlje u Evropi.

Prema oceni profesora Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dejana Milenića, geotermalna energija će u skorijoj budućnosti zameniti prljava, skoro iscrpljena fosilna goriva.

„Procene su da će uglja biti za još najviše 50 godina, gasa još do 80-100 godina. Svakako do 2100. godine više neće biti korišćenja fosilnih goriva. Sa druge strane, količina obnovljivih izvora energije se može smatrati gotovo neiscrpnom“, objašnjava Milenić u razgovoru za Biznis.rs.

Osim što je geotermalna energija čista, sigurna za okolinu i ne stvara emisije štetnih gasova, i što su velike zalihe na raspolaganju, elektrane koje je koriste zauzimaju mali prostor, za razliku od hidroelektrana.

Takođe, ova vrsta obnovljive energije je pouzdana jer za razliku od vetroelektrana i solarnih elektrana ne zavisi od meteoroloških ili časovnih prilika. Geotermalne elektrane imaju vrlo niske troškove proizvodnje, dok su potrošačima računi minimalni“, naglasio je profesor Milenić.

Foto: Pixabay

Ekspanzija geotermalne energije u Srbiji

Početna istraživanja geotermalne energije u Srbiji urađena su od sedamdesetih do devedesetih godina prošlog veka, kada se desila i prva veća ekspanzija. Tada su nastali i prvi geotermalni sistemi i prve banje, među kojima su Vranjska banja, Niška banja, Sokobanja.

Sve je tokom devedesetih godina stalo, ali se u poslednjih 15 godina ova oblast kod nas ponovo razvija, pa u Srbiji geotermalnu energiju za grejanje trenutno koristi oko 5.000 objekata, od kojih je više od 1.000 u Beogradu.

Od tih 5.000 objekata čak 80 odsto koristi toplotne pumpe koje podižu temperaturu voda iz geosredine, jer su bušotine plitke (do 100 ili 200 metara) i na njiima je temperatura vode do 30 stepeni. Radom toplotnih pumpi se dostiže temperatura i do 50 ili 60 stepeni. Svega 20 procenata objekata greje se direktno na geotermalnu energiju, jer su bušotine dublje, i temperatura vode dostiže više od 30 stepeni“, obrazložio je Milenić za Biznis.rs.

Veliki potencijal na Novom Beogradu

Prema istraživanjima Rudarsko-geološkog fakulteta, Novi Beograd naročito poseduje veliki potencijal za zagrevanje objekata pomoću hidrogeotermalne energije, koja se u ovom delu grada nalazi na samo 30 do 40 metara ispod zemlje. U zimskom periodu, usled efekta toplotnog ostrva, temperatura podzemnih voda dostiže između 15 i 17 stepeni.

„Jedan od načina zagrevanja objekata pomoću geotermalne energije je direktno zagrevanje domova toplom vodom iz zemlje, ali to je moguće ako su temperature više od 30 stepeni, što zahteva dublje bušotine. Drugi način je upotrebom toplotnih pumpi kada je temperatura resursa ispod 30 stepeni, što pored korišćenja hidrogeotermalne energije podrazumeva i mogućnost korišćenja petrogeotermalne energije suve stenske mase (geosonde)“, navodi Milenić.

Prema njegovim rečima, završen je projekat zagrevanja buduće autobuske stanice na Novom Beogradu na geotermalnu energiju. Hotel Hilton, West 65, Ikea, nekoliko vrtića na Novom Beogradu i stambena naselja kod Airport Cityja neki su od objekata koji koriste toplu vodu za zagrevanje.

„Temperature se mogu podići i do 65 stepeni korišćenjem komercijalnih toplotnih pumpi. S druge strane, industrijske toplotne pumpe premašuju i 100 stepeni. Bušotine do 100 metara ne nose sa sobom tehnološki rizik bušenja za razliku od onih od 1.000 i više metara, koje su zbog toga dosta skuplje“, naglasio je naš sagovornik.

Podsetimo, preliminarni rezultati istraživanja geotermalnih resursa na lokaciji zgrada SIV 3 i Palata Srbija, koje sprovodi Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), potvrdili su da ovi objekti imaju potencijal za primenu geotermalne energije. Ovo je početak realizacije višegodišnjeg programa „Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti“ vrednog 40 miliona evra, koji obuhvata 28 objekata.

Detaljno istraživanje 18 toplana u Beogradu

Beogradske elektrane nedavno su raspisale tender da se na 18 toplana u Beogradu uradi detaljno istraživanje geotermalnih potencijala do 5.000 metara, odnosno temperature do 150 stepeni.

„Rudarsko-geološki fakultet je dobio taj tender koji će istražiti da li bi neki geotermalni resurs mogao da se instalira u sisteme daljinskog grejanja u Beogradu. Ova studija će biti gotova krajem februara, i ako budu bili dobri rezultati, već sledeće godine možemo očekivati prva bušenja u Beogradu“, otkrio je Milenić.

Dodao je da su i druge opštine i gradovi u Srbiji zainteresovane za korišćenje geotermalne energije, među kojima su Pančevo, ceo Južni Banat, Bečej i toplana u Nišu.

„Hoćemo da ubacimo geotermalnu energiju u daljinski sistem grejanja. To više nisu individualna domaćinstva, hoteli, objekti, nego je reč o ozbiljnim projektima, poput već realizovane geotoplane u Bogatiću i najavljene na Zlatiboru u Čajetini“, naveo je naš sagovornik.

Milenić je naglasio da u svetu postoje milioni napuštenih naftnih bušotina koje se mogu ispitati i iskoristiti za proizvodnju geotermalne energije, čemu su se mnoge zemlje već okrenule usled aktuelne energetske krize.

„Za Srbiju je veoma bitno da ne uđe u haos i nekontrolisano korišćenje geotermalne energije. Svaki sistem mora da ima dozvolu, svaka eksploatacija podzemne vode ili geosonde mora da dobije odobrenje za eksploataciju, što trenutno radi Ministarstvo rudarstva i energetike. To je imperativ, jer razvoj mora biti održiv“, zaključio je Milenić.

Bogatić kao primer dobre prakse

Pre tri godine opština Bogatić je zamenila prljave kotlove mazuta i uglja geotermalnom energijom u desetak javnih ustanova. Geotermalnu bušotinu, koja je bila u vlasništvu lokalne samouprave, iskoristila je nakon 30 godina za toplotnu energiju.

„Ova opština je time postala prva opština u Srbiji sa daljinskim grejanjem zasnovanim na geotermalnoj energiji. U planu je da se tako greju i domaćinstva opštine. Pored čistije sredine opština je i uštedela novac. Pre prelaska na ovaj sistem grejanja Bogatić je trošio oko 160.000 evra godišnje za zagrevanje javnih objekata, a prošle godine svega 3.000 evra. Ovaj sistem se isplati za pet do šest godina“, objasnio je Milenić, koji je bio i autor ovog projekta.Autor: Julijana Vincan 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *