Genocid nad seljakom

Agro politika četvrtak, 05. septembar 2019.

Piše: Branislav Gulan

Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji” od 1960. godine 2012., zadrugama nedostaje oko 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama, koje su unete u kombinate pa pdoržavljene.

U pljačakaškoj privatizaciji agrara koja je obavljena uz pomoć države, to je kasnije prodato iako je imalo svoje titulare. Jer, je u tranziciji prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina. Zašto Slovenija to nije uradila, već je svo zemljište unela u svoj državni fond, dok se ne završi restitucija. A, mi smo restitucijom isključili povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina.

Država da ne bi snosila posledice povraćaja prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona u Zakonu o zadrugama (2015. godine) i praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas. To je najveći genocid nad srpskim seljakom!

U Srbiji je uništen stočni fond pa nema ni stoke ni mesa za izvoz! Primera radi EU (koja godišnje uvozi 700.000 tona junećeg mesa) preporučila je Srbiji da tovi junad jer ona može u narednih pola veka od nje godišnje da kupuje po 50.000 tona ,,bebi bifa”.

Evropski ministar polјoprivrede tada je jasno rekao: Udružite se u proizvodnji, ukoliko to ne uradite ne da ćete propasti nego ćete nestati! Napunite staje govedima i garantujem vam otkup dogovorenih količina u narednih pola veka!

Da tome nismo posvećivali pažnju, najbolјi podatak je iz 2015. godine iz Srbije izvezeno samo 315 tona ,,bebi bifa”, što je 100 puta manje nego pre dve i po decenije! U 2016. godini to je bilo oko 420 tona, a2017. oko 480 tona i još oko 2.000 tona goveđeg mesa. Posle potpsivanja ugovora o izvozu junećeg mesa u Tursku od 5.000 tona, u prvoj polovini 2018. godine optremljeno je u ovu zemlju oko 700 tona. To se odrazilo i na cene na tržištu, jer je to poskupelo. Cena mesa se pomerila sa 1,9 na 2,4 evra po kilogramu žive mere. Ali, novim kreatorima ekonomske i agrarne politike, tek sad se pojavio problem koji u Srbiji postoji već nekoliko decenija. Naime, sad su saznali da u zemlji nema dovoljno junadi! A, obećeli su godišnji izvoz u Kinu od 500.000 tona i Tursku 5.000 tona sa mogućnošću povećanja.

Ali,  prema zvaničnim podacima Zadružnog saveza Srbije u zemlji imamo samo 12.000 junadi. Zaboravljamo da u zemlji proizvodimo manje od 400.000 tona svih vrsta mesa godišnje. Od toga je juneće tek oko 75.000 tona. I trošimo oko tri do četiri kilograma po stanovniku godišnje. A, već nekoliko godina FAO nas upozorava da će Srbija uskoro od izvoznika hrane postati zavisna od uvoza.

Ako to sve otpremimo šta ćemo onda? Neće biti ni u zemlji ni od nas u svetu. Glavni izvoznik sad je klanica iz Šida, koja je obavestial javnsot da dnevno kolje 400 junadi!? Ako tako nastave, biuće im potrenbo oko 140.000 junadi godišnje. Gde ih pronaći?  Uvoz radi radi izvoza mogu da rade dok nas ne uhvate! Ali, to će onda dobiti kaznu za dugotrajnu zabranu izvoza!

Inače, od 1996. godine Srbija ima dozvolu od EU, za godišnji izvoz 8.875 tona ,,bebi bifa”. Ali, nikada se toj cifri nismo primakli. Jer, nemamo ni stoke ni mesa! Sprovođenje nove, buduće,  agrarne politike znači, prvo napuniti prazne staje u Srbiji. Jer, pored već praznih staja kod većine od 350.000 registrovanih gazdinstava (gde postoji samo 15.000 – 20.000 junadi), one su prazne i u 200.000 praznih kuća u Srbiji! Prazne staje neće moći odjednom da se napune. Ali bolјom i stimulativnom agrarnom politikom, povratkom poverenja i radom iz godine u godinu – da! Primera, radi, pre dve i po decenije iz SFRJ se izvozilo 50.000 tona, a od toga samo iz Srbije se godišnje izvozilo više od 30.000 tona bebi bifa!

Bruto vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji u 2014. godini bila je pet, a u 2015. godini samo 4,75 milijarde dolara, pa u 2016. godini opet pet milijardi dolara. Želja političara i i kreatora agrarne politike koje se stvara je da to bude 6,6 milijardi dolara!

Naš cilj mora biti prvo, da dostignemo nivo iz devedesetih godina prošlog veka, pa onda da idemo u povećanje! Dakle, budućnost Srbije se nalazi povratkom u prošlost! Jer, to bi bio naš najveći rast proizvodnje i budućnost koja obećava! Ovakav simboličan izvoz mesa iz Srbije nanosi veliku štetu nacionalnoj ekonomiji i razvoju, a doprinosi pražnjenju sela Srbije.

Da gubimo korak sa svetom, pokazuje i činjenica da je regionalni razvojni centar Kine, planiran za Srbiju, neočekivano lociran Zagrebu!

U Srbiji se retko gaje mlečne rase ovaca. Na regionu Republike Srbije – sever (Beogradski region i regiona Vojvodine) u 2014. bilo je svega 7.000 muznih ovaca, dok je na regionu Republike Srbije – jug (region Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije) bilo ukupno 148.000 muznih ovaca. Ukupno je pomuženo 19 miliona litara ovčijeg mleka u 2014. godini, a nešto manje i u 2015. godini.  Mlečnost ovaca u laktacionom periodu kreće se od oko 50 – 90 litara, što pokazuje da se ovčarstvo zasniva na linijama za proizvodnju mesa. Najveći deo ukupnog godišnjeg obroka ovaca je paša, (a nju koristi 24,3 odsto ovaca).

Prema rezultatima popisa polјoprivrede iz 2012. godine broj članova i stalno zaposlenih na polјoprivrednim gazdinstvima u Srbiji bio je 1,44 miliona lјudi. Od toga, na imanjima pravnih lica  zaposleno je 26.000 građana. To znači da realno ne postoji ni jedna privredna delatnost u Srbiji koja tako masovno radno angažuje stanovništvo, a da pri tom državu minimalno košta. Dakle, predložena strateška ulaganja bi značajno uticala na predloženu makro – ekonomsku  stabilnost, otvaranje novih radnih mesta, ali i na prosperitet života na selu i povećanje životnog standarda i nataliteta.

Brigu o ,,razvoju” sela u SRbiji vodi više od 30 različitih institucija. Rezultati te ,,brige” su katastrofalni jer nestaje četvrtina sela u Srbiji! A, bez seoskog stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika Srbije. Ovim projektima moguće je otkloniti posledice demografskih deformacija koje su uslovlјene propadanjem i nestajanjem sela u Srbiji. Nјihovim nestajanjem, nestaje i Srbija. A, tamo gde nema naroda, neće biti ni države. Uostalom, i šta da radimo sa zemlјom bez naroda.

Rezultati popisa stanovništva Srbije

• 487,886 domaćinstava;
• 163.034 stanovnika;
• Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto);
• U Srbiji svake godine više umre nego što se rodi oko 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini 12.000! Dakle, nestane po jedna varoš;
• Ako se tako nastavi Srbija već 2225. godine neće imati svojih žitelјa;
• Na njenom području živeće neki drugi narodi! Za običnog čoveka to jedug period, ali za istoriju nije!

Sumorno stanje u naselјima, čitaj selima:

• Od 4.709 naselјa, odnosno sela, 1.200 je u fazi nestajanja;
• U Srbiji ima oko 570.000 gazdinstava (stočarstvom se bavi 330.000 njih);
• Republika Srbija raspolaže sa 5.097.000 hektara polјoprivredne površine ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine ili 0,47 hektara po stanovniku. U okviru polјoprivrednih gazdinstava, prema popisu polјoprivrede iz 2012. godine, obrađuje se, odnosno u upotrebi je 3,4 miliona hektara zemlјišta. To znači da značajan deo poseda, od oko 820.000 hektara ostaje neobrađeno!
• U Srbiji ima oko 570.000 gazdinstava (stočarstvom se bavi 330.000 njih);
• Republika Srbija raspolaže sa 5.097.000 hektara polјoprivredne površine ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine ili 0,47 hektara po stanovniku.
• U Srbiji se uzgaja oko 808.990 goveda, 3,4 miliona svinja, 1,783 miliona ovaca, 235.576 koza, 26,6 miliona živine i postoji oko milion pčelinjih društvava.
• Popisom je utvrđeno da gazdinstva u Srbiji poseduju 408.734 traktora i oko 25.000 kombajna. Sva ta mehanizacija u proseku je stara oko tridecenije!
• U 1.034 naselјa je manje od po 100 žitelјa;
• U 550  ima manje od po 50 stanovnika;
• U Srbiji je danas oko 50 praznih naselјa, dok 85 njih ima  manje od po deset stanovnika;
• U 86 odsto naselјa opada broj stanovnika;
• U Srbiji  čak 73 odsto sela  nema dom kulture ni biblioteku;
• U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi;
• Poštu nema 2.000 sela;
• Čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom;
• U 1.000 sela u Srbiji nema ni prodavnice! Žitelјi moraju na put da kupe hranu;
• U 2.760 sela nema vrtića;
• U 230 sela nema osnovne škole;
• Čak 173 osnovne škole u 2015. godini imale su po jednog đaka;
• Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3);
• U dve trećine naselјa nema ambulante;
• Danas u Srbiji ima više od 200 naselјa – sela, bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlјi živi na selu;
• Prosečna veličina poseda iznosi 4,5 hektara, a učešće stočarstva u ukupnoj agrarnoj proizvodnji je oko 31 odsto ( u svetu je to više od 60 odsto) čemu teži Srbija;
• Vodni režim je takođe povolјan, ali nedovolјno iskorišćen. Kanal Dunav-Tisa – Dunav (sa 960 kilometara kanalske mreže) najveći je i jedinstven hidrosistem u svetu. Veoma malo se koristi;
• Od ukupno obradivih površina, navodnjava se do tri odsto ili blizu 100.000 hektara! Istovremeno u svetu se navodnjava 17 odsto površina!
• Poslednjih goina i poplave ugrožavaju naselјa, odnosno sela. Što se tiče agrara osigurava se samo osam odsto površina i imanja!
• Penzioni fond uplaćuje 155.720 polјoprivrednika (u Srbiji 114.564, Vojvodini 41.137, i u Kosovskoj Mitrovici njih 19). Na početku 2000. godine u fond je novac uplaćivalo njih 500.000.
• Prosečna seljačka penzija je 11.600 dinara (manje od 100 evra). Svega 68 zemlјoradnika u Srbiji primalo je mesečno 62.380 dinara (pre umanjenja).
• U selu nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi!
• Od 1950. do 2000. godine iz sela u gradove je prešlo osam miliona stanovnika (podaci za SFRJ). U razvijenim zemlјama za takav proces trebalo je 90 – 120 godina; To je bio odlazak iz sela u gradove na teritoriji tadašnje Jugoslavije, a sad odlaze u svet sa kartom u jednom pravcu. Samo prošle godine takvih je otišlo oko 60.000. Njihov je najveći doprinos rešavanju problema  zapošljavanja i dovođenja stope nezaposlenosti na 10 odsto. Za one koji su odlazili iz sela u gradove verovati smo da će se vratiti, što su činili u trećem životnom dobu, ali ovi što sad odlaze, teže će se vraćata, bez obzira šta im i kakve uslove nudimo;
• Postavlјa se pitanje šta nas očekuje u budućnosti? Na osnovu agroekonomskih i ruralno sociolških istraživanja i predviđanja međunarodnih institucija, evropsku polјoprivredu u narednom periodu očekuju: promene u veličini i broju farmi, zemlјišne reforme bazirane na ukrupnjavanju poseda i pobolјšanju kvaliteta zemlјišta, veće korišćenje biološke, informatičke i komunikacione tehnologije, povećanje multifunkcionalnosti, ravnomerniji regionalni razvoj i redistribucija novca, podizanje kontrole kvaliteta i standarda prehrambene bezbednosti…

Polјoprivredno zemlјište predstavlјa osnovni uslov za uspešno obavlјanje agrarne proizvodnje. Relativno povolјan odnos između polјoprivrednih i obradivih površina,  prema broju stanovnika, uz povolјne klimatske i druge prirodne uslove za polјoprivrednu proizvodnju, osnov su za uspešno organizovanje i realizaciju planiranog razvoja polјoprivredne proizvodnje do 2026. godine.

Relativno čista zemlјišta, koja nisu zagađena hemijskim sredstvima, raspoloživa radna snaga, stručni kadrovi i dostignuća u oblasti genetike i selekcije, uz povećanje domaće potrošnje i povećanje izvoza, osnov su uspešne organizacije polјoprivredne proizvodnje. Raspoložive polјoprivredne i obradive površine, posebno oranične površine, mogu se racionalno koristiti povećanjem stočarske proizvodnje i izmenom proizvodne strukture u bilјnoj proizvodnji u pravcu veće zastuplјenosti industrijskog bilјa, kvalitetne kabaste stočne hrane, voća i povrća.

Siromašna agrarna zemlјa

Republika Srbija je i danas siromašna agrarna zemlјa. Jer, polјoprivreda, veoma često, direktno donosi blizu 15 odsto bruto domaćeg proizvoda, a sa pratećim delatnostima,pre sevega, prehrambenom industrijom, ponekad to se i udvostručuje. Izvoz sirovina iz agrara učestvuje sa 23 odsto u ukupnom izvozu Srbije!

Da smo siromašna agrarna zemlјa sa niskom produktivnošću potvrđuju i činjenice da jedan srpski selјak proizvodi hrane za 15 lјudi, u Nemačkoj čak za 152 osobe, Francuskoj 77, Austriji 56, Sloveniji 25, a prosek u EU je između 50 i 80 stanovnika. I potrošnja hrane u Srbiji je znatno ispod proseka u EU.

U Srbiji sve manje para ima za hranu i u padu je potrošnja svih prehrambenih proizvoda, a naročito mesa, mleka i hleba. Ako se potrošnja namirnica u 2015. godini uporedi s višegodišnjim prosekom od 2008. do 2014. godine, vidi se da nam je na trpezama manje i voća i povrća, pa i hleba i peciva. Nije ni čudo kada se zna da svaki član domaćinstva u Srbiji mesečno za hranu na raspolaganju ima 61 evro, dakle tek po dva evra dnevno za tri obroka. To je na nivou siromašnih zemalјa, među kojima se nalazi i Srbija. Eurostat je sredinjom 2019. godine izdao saopštenje o individualnoj potrošnji stanvonika u 2018. Godini kao meru blagostanja domaćintava. SRbija ima BDP koji je na niovu 40 odsto od proseka EU,a potrošnja na niovu 48 odsto EU proseka. Razlikja je posledica deficit tekućeg računa i veće lične, a manje investicione potrošnje u Srbiji u odnosu na EU.

Pad potrošnje, pre svega, se odnosi na svinjsko i juneće meso, mleko pa i hleb. U Srbiji je godišnja potrošnja svežeg mesa po glavi stanovnika u 2015. godini iznosila blizu 38 kilograma, od čega junećeg i goveđeg do četiri kilograma, svinjskog do 17, jagnjećeg 0,9, živinskog 16,8 i ribe 3,9 kilograma. Sve je to više nego skromno u poređenju s pojedinim zemlјama u EU. U Evropskoj uniji svežeg mesa su trošili oko 65,5 kilograma. Za godinu dana stanovnici tih zemalјa pojedu 10,7 kilograma junetine, 31,4 kilogram svinjskog mesa, a živinskog 21,6 kilograma. Potrošnja kravlјeg konzumnog mleka (bez prerađevina) od 46,2 litara po stanovniku u Srbiji značajno je manja u odnosu na onu u EU, gde je 90 litara. Recimo, Austrijanci popiju 81 litar godišnje, Nemci 74 litra, Grci 69 litara…

U periodu 2008–2014. godine u proseku je svaki član domaćinstva u Srbiji trošio 4,5 kilograma ribe, a 2015. godine se još poneka izmigolјila – ostalo je 3,9 kilograma. Malo više smo trošili ulјa (u 2015. godini 12 litara, a u prethodnih sedam godina u proseku 11,4). O tome koliko su nam trpeze siromašne kvalitetnijom, odnosno skuplјom hranom govori činjenica da smo maslaca trošili tek 200 grama godišnje. Podaci pokazuju i to da je 2015. godine, svaki član domaćinstva u Srbiji pojeo 52,4 kilograma voća, dok je godinu ranije mogao da priušti i dalјe minimalnu količinu, ali ipak više od toga – 53,9 kilograma. Dva kilograma voća manje kupili smo nego od  2008. do 2014. godine, a još je veći pad potrošnje povrća – 122,9 kilograma u 2015. godini spram 131,4 kilogram u prethodnih sedam godina.

Nizak životni standard stanovništva u Srbiji, koja se nalazi među siromašnim agrarnim zemlјama, doprinosi tome da je domaće tržište ograničavajući faktor za racionalno korišćenje značajnih agroekoloških, proizvodnih i lјudskih resursa pa izlaz iz postojeće situacije treba dugoročno tražiti u izvoznoj orijentaciji polјoprivrede (koja sad učestvuje sa 23 odsto u ukupnom izvozu zemlјe) kao osnovnom uslovu povećanja ukupne efikasnosti agroindustrijske proizvodnje i njenog bržeg uklapanja u svetsko tržište i evropske integracione procese.