U Šumadiji i zapadnoj Srbiji Republički geodetski zavod (RGZ) zabeležio je takođe enormno poskupljenje poljoprivrednog zemljišta. U trećem kvartalu 2022. najskuplje njive koštale su 35.200 evra, dok su lane bile 20.000 evra.U južnoj i istočnoj Srbiji ove godine najviša cena poljoprivrednig zemljišta bila je 25.200 evra, dok je u trećem kvartalu 2021. koštala 21.750 evra.
U Vojvodini, najviša je cena u ovoj godini zabeležena u južnoj Bačkoj – 27.500 evra. Lane je bila 24.600. Sledi Sremski okrug gde je u trećem kvartalu 2022. godine najskuplja oranica koštala 23.000 dinara. To je čak pojeftinjenje u odnosu na prošlu i pretprošlu godinu kada je najskuplji hektar u Sremu bio 24.400, odnosno 24.200 evra. Slična situacija je i u Srednjobanatskom i Zapadnobačkom okrugu – i tamo je došlo do pada cena za najskuplje njive. Umesto lanjskih 20.600 evra u Zapadnobačkom okrugu sada je najviša cena 17.150 evra, a u srednjem Banatu, umesto 16.000, najskuplji hektar sad košta 14.800 evra.
Sve to su maksimalne cene poljoprivrednog zemljišta koje je zabeležio Republički geodetski zavod. Ako se pogledaju srednje cene Vojvodina ipak prednjači. U Južnobačkom okrugu srednja cena je 13.500 evra za hektar (lane je bila 11.400). U Sremu je srednja cena 11.600 (prošle godine je bila 8.850), u južnom Banatu 8.900 evra (7.600 bila je lane). U Beogradskom region srednja cena hektara je 3.200 evra, a u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 5.500.
Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta bio je na teritoriji grada Šapca, iznosio je 25 evra po metro kvadratnom a za parcelu od 56 ari. Najskuplja parcela poljoprivrednog zemljišta prometovana je u Kaću, gde je 125,5 hektara prodato za 1,53 miliona evra. RGZ navodi da je ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u Srbiji u trećem kvartalu iznosi 1,7 milijardi evra, što je povećanje od 10,6 posto u odnosu na isti period 2021. godine.