Reč struke Tehnologije Voćarstvo

Formiranje poboljšane piramidalne krune – šljiva

Uzgojna rezidba počinje odmah nakon sadnje. Ima za cilj da u toku 4-5 godina daje željeni oblik krune s dobro raspoređenim osnovnim – skeletnim granama sposobnim da bez lomova ponesu i donesu rod.

   Poboljšana piramidalna kruna je oblik krune koja može da se koristi za privredno značajne sorte šljive (čačanska lepotica, čačanska rodna, stenli) i predstavlja najčešći uzgojni oblik u našim zasadima. Lako se obrazuje i odgovara biološkim osobinama većine sorti. Za razliku od piramidalne krošnje, koja je odlika ekstenzivnog gajenja, razmaci između skeletnih grana na vodilici su veći. Sastoji se od 5-7 skeletnih grana.

Poboljšana piramidalna kruna ima čvrst i elastičan skelet, koji se sastoji od centralne produžnice na kojoj su pravilno raspoređene osnovne (skeletne) i poluskeletne grane, ali ova potpuno obrazovana kruna nema vodilicu.

   Posađena jednogodišnja sadnica šljive se rano u proleće (neposredno pred početak vegetacije) prekraćuje na visini od 80 do 100, eventualno 110 centimetara iznad površine zemlje, bez obzira da li je posađena u proleće ili jesen. Ukoliko na njoj ima prevremenih grančica, odabiraju se tri do četiri i prekraćuju na 3 do 4 pupoljka, vodeći računa da poslednji bude okrenut u polje, a ostale uklanjaju do osnove. Posle kretanja vegetacije uklanjaju se pupoljci, odnosno mladari izbili ispod spojnog mesta sa podlogom i dvadesetak centimetara iznad spojnog mesta. Ostali izbili letorasti se ne diraju dok većina ne dostigne dužinu oko 30 centimetara. Tada se uklanjaju svi letorasti do visine od 60 do 70 centimetara. Da bi se otklonio nedostatak koji prouzrokuje uspravan rast letorasta vrši se razvođenje ili usmeravanje bočnih grana na određeni ugao raznim pomoćnim sredstvima: čačkalice,žica, kanap i dr. Vršni će služiti za produžnicu – produžetak debla, a ostala dva – tri ispod njega za prve skeletne grane. Razmak između skeletnih grana treba da je oko 30 centimetara. Povijanje lastara je vrlo značajna radnja za dalji razvoj voćke, jer na taj način grane dobijaju dobar položaj u formiranju krune i sa tako dobrim položajem bolje se formiraju cvetni pupoljci. Razvođenje se obavlja tako da ugao razvođenja prelazi 450. Najoptimalnije je razvođenje lastara pod uglom od 650 do 700, a kasnije teret roda pomaže dodatnom obaranju grana. Razvođenje mladih lastara obavlja se polovinom juna pa nadalje – vreme završetka intenzivnog porasta lastara i prelazak u sekundarnu građu letorasta. U kišnom periodu ova operacija se ostavlja za kasnije, dok se u sušnom periodu, kad izostane intenzivni porast, razvođenje pomera ranije.

    Ostali prekobrojni mladari se ne uklanjaju, pinciraju se ili savijaju, radi poboljšanja ishranjenosti primarnog skeleta.

   U proleće druge godine, pre kretanja vegetacije, ostavljene skeletne grane se skraćuju na oko 40 do 50 cm od osnove. Vođica se takođeskraćuje, ali tako da njen presek bude za 20 cm viši od preseka skeletnih grana.  Svi letorasti koji se ukrštaju ili rastu  u unutrašnjosti krune uklanjaju se do osnove.

   U toku jula na ostavljenom delu produžnice, vrši se izbor dva do tri mladara od kojih će vršni služiti kao produžetak vođice, a bočni će dati nove skeletne grane koje treba da budu raspoređene u međuprostoru donjih skeletnih grana i pravilno raspoređene po visini na oko 30 cm od formiranih skeletnih grana. Istovremeno na donjim skeletnim granama na udaljenosti od oko 50 cm od mesta račvanja odabiraju se mladari za obrazovanje prve serije sekundarnih grana. Treba paziti da one budu sa iste strane primarnih grana da se ne bi ukrštale i međusobno zasenjivale.

    Svi prebujni mladari i oni koji rastu vertikalno ili ka unutrašnjosti krune se uklanjaju do osnove. Svi ostali slabije razvijeni mladari, kako na produžnici tako i na skeletnim granama, pinciraju se ili savijaju, kako bi što pre prorodili.U slučaju prebujnog razvoja neke skeletne grane treba razvesti u položeniji položaj, a one slabije razvijene uspraviti.

   Rano u proleće treće godine vrši se skraćivanje donjih skeletnih grana, u cilju formiranja druge serije sekundarnih grana, koje treba da su udaljene oko 60 cm od prve serije i u odnosu na njih imaju suprotan pravaca pružanja, kako bi se izbeglo ukrštanje. Istovremeno se prekraćuju sekundarne grane ostavljene prethodne godine na približno istu dužinu od oko 60 cm, radi obrazovanja prve serije sekundarnih grana na njima. Vođica se skraćuje tako da joj vrh bude 25 do 30 cm iznad vrhova druge serije primarnih grana. Svi bujni letorasti, kao i oni koji se ukrštaju ili rastu prema unutrašnjosti krune se uklanjaju. Slabo bujni mladari i ostali mladari horizontalnijeg porasta se  ostavljaju, jer će se na njima formirati cvetni pupoljci.

    U toku juna meseca skeletne grane prve serije treba dovesti u definitivan položaj, tako da sa produžnicama debla grade ugao od 45 do 500. Ukoliko je neka grana slabije razvijena treba je uspraviti vezivanjem za voditeljicu.

    Krajem jula, na isti način kao i prethodnih godina, od izbilih mladara na vođici treba odabrati još jedan za novu primarnu granu, udaljenu oko 40 cm od prethodne, pazeći da ne pokriva neku od donjih skeletnih grana.

    Prolećna rezidba u četvrtoj godini slična je kao u trećoj. Na produžetku debla ostavlja se još jedna primarna grana, a na primarnim granama prve serije ostavljaju se na razmaku od 60 do 70 cm sekundarne grane treće serije, koje treba da imaju isti pravac pružanja kao i sekundarne grane prve serije. Na primarnim granama  ostavljaju se mladari za nove sekundarne grane, a na sekundarnim granama mladari na kojima će se formirati nosioci rodnosti. U toku jula vrši se uravnoteženje primarnih grana druge serije, kao i najstarijih sekundarnih grana – naginjanjem bujnijih u vodoravniji  i uspravljanjem slabije razvijenih u vertikalni položaj. Krajem jula odabira se jedan mladar za poslednju primarnu granu i ostavlja da raste slobodno do kraja vegetacije.

   Rezidbom u proleće pete godine uklanja se vođica i prevodi na slabije razvijenu bočnu granu, čime se postiže otvaranje i prosvetljavanje krune. Na gornjim primarnim granama se formiraju sekundarne grane na isti način kao i na donjim. U toku prvog dela vegetacije obavlja se uravnoteženje ranije obrazovanih primarnih i sekundarnih grana i njihovo dovođenje u definitivan položaj.

    Poboljšana piramidalna kruna kod stabala šljiva u rodu sastoji se od 5 do 7 primarnih (ramenih – skeletnih) grana koje se nalaze na centralnoj produžnici. U odnosu na produžetak debla primarne grane treba da su pod nešto oštrijim uglom od od gornjih. Sekundarne grane treba da se razvijaju u stranu i u odnosu na primarne grane, takođe, grade ugao od 45 do 500. Ova kruna je bez vodilice. Mirjana Ostojić, savetodavac za voćarstvo, PSSS Kraljevo DOO Kraljevo

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *