Evropsko tržište žitarica ušlo je u 2026. godinu u stanju koje se ne viđa često, cene kukuruza praktično su se izjednačile sa cenama pšenice, dok se pšenica i dalje održava iznad psihološki važne granice od 191,50 evra po toni. Ipak, uprkos blagom cenovnom oporavku, veliki broj proizvođača i dalje odlaže prodaju, jer aktuelni nivoi ne pokrivaju pune troškove proizvodnje, piše izvor Agrarheute.
Godina 2025. ostaće upamćena kao paradoksalna, solidni, pa čak i vrlo dobri prinosi nisu doneli i odgovarajuće prihode. Kako ističu analitičari, naročito u zapadnoj Evropi, niske otkupne cene žitarica tokom većeg dela godine bile su ispod praga ekonomske isplativosti. Francuski tržišni analitičar Damijen Verkambroj iz kuće Inter-Courtage ukazuje da su farmeri proizvodili „u plusu po hektaru, ali u minusu po računu“.
Sličnu ocenu daje i švajcarska finansijska grupa UBS, koja u svom robnom izveštaju navodi da su realne cene žitarica tokom 2025. godine bile blizu najnižih nivoa u poslednje četiri decenije. Drugim rečima, tržište je nagradilo količinu, ali kaznilo proizvođača.
Na aktuelna kretanja cena snažno utiču globalne neizvesnosti. Eskalacija sukoba u Ukrajini, naročito napadi na lučku infrastrukturu i trgovačke brodove u Crnom moru, ponovo su uneli dodatni rizik u međunarodnu trgovinu žitaricama. Paralelno s tim, sušni uslovi u američkom Srednjem zapadu i nepovoljne prognoze padavina daju dodatnu podršku cenama, posebno kukuruza.
Ipak, rast cena pšenice ostaje ograničen snažnom konkurencijom na svetskom tržištu. Rusija i Argentina nastavljaju agresivnu izvoznu politiku, što vrši pritisak na evropsku robu i sprečava jači cenovni iskorak.
Za razliku od pšenice, tržište kukuruza trenutno pokazuje znatno veću dinamiku. Na berzi Euronext, terminski ugovor za mart probio je nivo od 190 evra po toni u trenutku kada je ponuda u Evropi ograničena. Ukrajina, kao jedan od ključnih snabdevača Evropske unije, suočava se s problemima u proizvodnji i logistici, što dodatno smanjuje raspoložive količine na tržištu.
U takvim okolnostima, francuski kukuruz ove sezone postaje posebno tražena roba. Procene ukazuju da bi izvoz unutar EU u ekonomskoj godini 2025/26. mogao da se približi cifri od četiri miliona tona, nivou koji nije zabeležen još od sezone 2021/22.
Kako se cene kukuruza sve više približavaju cenama pšenice, deo kupaca u stočarskom sektoru sve češće poseže za stočnom pšenicom kao alternativom u ishrani, što dodatno komplikuje odnose ponude i tražnje na tržištu žitarica.
Za razliku od žitarica, uljarice, pre svega uljana repica, beleže izraženiji rast cena. Na evropskom tržištu cena repice premašila je 470 evra po toni, što je rezultat kombinacije ograničene ponude, stabilne potražnje i kretanja cena biljnih ulja na globalnom nivou.
Pogledi tržišta sada su uprti u naredni izveštaj američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA). Trgovci očekuju smanjenje proizvodnje kukuruza u SAD, kao i pad površina pod zimskom pšenicom, što bi moglo dodatno da utiče na globalni balans.
Prema procenama UBS-a, u periodu 2026–2027. godine moguće je blago smanjenje ukupnih svetskih površina pod žitaricama, dok se potražnja zadržava na stabilnom nivou. Ključni faktori koji će oblikovati kretanje cena biće dalji razvoj situacije u Ukrajini, intenzitet kineske uvozne potražnje i možda presudno za proizvođače kretanje cena mineralnih đubriva.
Za evropske, ali i domaće proizvođače, poruka je jasna: tržište ulazi u fazu povećane neizvesnosti, gde će dobra agronomija biti neophodna, ali ne i dovoljna. Bez jasnijeg cenovnog signala koji pokriva realne troškove, odluke o prodaji i setvenoj strukturi biće sve teže i sve rizičnije. Izvor Poljoprivrednik