Agroekologija Povrtarstvo Voćarstvo Zaštita bilja

Evropska unija 2024. zabranjuje upotrebu bordovske čorbe

Bordovskoj čorbi, fungicidu koji se koristiti za zaštitu različitih vrsta povrća, voća i vinove loze od raznih bolesti, bliži se kraj. Za sada u Evropskoj uniji, ne i kod nas. Hemijska industrija napravila je čitav niz gotovih proizvoda na bazi bordovske čorbe bez kojih je teško zamisliti savremeno voćarstvo i vinogradarstvo.

Ali, kako pišu hrvatski mediji, bordovska čorba kao i čitav niz bakrenih preparata označeni su kao štetni pesticidi koji bi skupa s još pedesetak zaštitnih sredstva uskoro mogli biti izbačeni iz poljoprivrede. Još pre tri godine bakrene preparate je trebalo zameniti manje štetnim sredstvima, a 2024. godine stiže konačna zabrana i nakon toga više se neće moći koristiti po vinogradima i voćnjacima. Tako glase EU propisi.

Hrvatski mediji: Šverc iz BiH i Srbije

Ekološka udruženja i organizacije iznose poražavajuće podatke oko primene (ne)dopuštenih pesticida u  EU. I Hrvatska sledi takvu praksu premda službene statistike govore da njena poljoprivreda koristi manje pesticida od proseka Evropske unije.

To se pre svega može zahvaliti manjkavim evidencijama primene agrotehničkih mera, ali i nabavkama zabranjenih insekticida i fungicida u trećim zemljama, pogotovo BiH i Srbiji, piše Jutarnji list.

Carinska uprava na graničnim prelazima prema ovim zemljama zaplenila je više od četiri hiljade litara herbicidnih prpozvoda i 61 kilogram insekticida i fungicida čiji je unos iz trećih zemalja zabranjen, a za što je od počinioca naplatila više od milion kuna kazni. Naime, za pokušaj unošenja količine veće od dve litre zabranjenih herbicida može se izreći novčana kazna u iznosu od 15.000 do 50.000 kuna, što ipak nije demotivirajuće za ilegalnu kupovinu zabranjenih pesticida u komšiliku, piše Jutarnji list.

Istraživanja i studije ekoloških udruženja donose dramatične brojke prema kojima je Hrvatska među najlošijima u Evropi po pitanju ostataka za zdravlje štetnih pesticida u zelenoj salati ili jabukama.

Za zaštitu od sive plesni i truleži salata se na hrvatskim poljima masovno tretira fungicidima na bazi cyprodinila čija je karenca (vreme od tretiranja pa do konzumiranja) najmanje 14 dana ili insekticidom lambda-cihalotrinom (karenca od 21 dan). I nakon tog roka nivo ostataka pesticida na listovima salate je prevelik i ne može se isprati pod mlazom vode.

Osim u zelenoj salati i povrtarstvu lambda-cihalotrin (poznatiji pod imenima Karate Zeon, Estrelaa, Ascot) koristi se za suzbijanje štetočina u voćarstvu, na vinovoj lozi, šećernoj repi, uljanoj repici…

Ovaj preparat javnosti je poznatiji kao insekticid korišten za suzbijanje moljaca koji su brstili i uništavali šimšire širom Evrope, u čemu se pokazao kao najefikasniji. Međutim, nije isto primeniti ga na ukrasnom bilju i povrću ili voću za ljudsku ishranu.

U jabukama ajdared podreklom iz Hrvatske nedavno je utvrđena povećana količina pesticida dimetoata i omeotata koji nisu dopušteni u EU. Reč je o insekticidu pod nazivom Rogor koji se naširoko koristi u maslinarstvu, povrtarstvu i voćarstvu kao sredstvo za zaštitu bilja, a po oceni Evropske agencije za sigurnost hrane (EFSA), može biti jako štetan za ljudsko zdravlje.

Dok ekolozi negoduju zbog upotrebe pesticida, poljoprivrednici ističu da se ne mogu odreći nekih bez kojih jednostavno poljoprivreda nije moguća. Posebno se ljute vinogradari koji su navikli na primenu bordovske čorbe u vinogradima, koja se sada s još četiri bakrena preparata izbacuje iz upotrebe i zamenjuje nekim drugim zaštitnim sredstvima.

Bordovska čorba se koristi već 136 godina, a nastala je i dobila ime po Bordou u Francuskoj, gradu koji je najpoznatiji po proizvodnji vina. S. K.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *