Ekološka taksa obavezna je za sva pravna lica i preduzetnike, kao i za preduzetnike koji su paušalno oporezovani. Prijava za eko-taksu podnosi se jednom godišnje lokalnoj poreskoj administraciji (LPA) u opštini u kojoj preduzetnik ili firma posluje, a rok za 2026. godinu ističe u aprilu. Eko-taksa se plaća kvartalno, od momenta dobijanja rešenja za tekuću godinu. Ukoliko rešenje ne stigne na vreme obveznici treba da nastave mesečno plaćanje.
Paušalci podnose prijavu uz popunjen obrazac – prijave za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.Elektronska prijava vrši se preko portala lokalne poreske administracije, uz korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa ili eID naloga. Nakon pristupa portalu popunjava se elektronska verzija Obrasca 1 i dokument se digitalno potpisuje. Takođe, postoji i mogućnost da se obrazac preda lično u pisarnici opštine ili pošalje preporučenom poštom.
Visina ekološke takse zavisi od dva faktora – prvi je pretežna delatnost, registrovana u APR-u ili ona koja je donela najveći prihod u prethodnoj godini, dok se drugi odnosi na veličinu pravnog subjekta – mikro, malo, srednje ili veliko preduzeće i zavisi od stepena uticaja njihove delatnosti na životnu sredinu.
Po veličini poslovanja svi paušalci se smatraju mikro preduzećima, zbog čega na njih primenjuju najniži iznosi predviđeni uredbom. Delatnosti su razvrstane u tri grupe, sa malim, srednjim i velikim negativnim uticajem na okolinu. U skladu s tim godišnja eko taksa za paušalce iznosi 5.000 dinara za delatnosti sa malim uticajem, 10.000 dinara za delatnosti sa srednjim uticajem i 20.000 dinara za one koje imaju veliki negativni uticaj na životnu sredinu.
Najmanje tarife, po Uredbi o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu i iznosima naknada, plaćaju mikro preduzeća i preduzetnici koji se bave delatnošću sa malim uticajem na životnu sredinu, na primer – naukom, obrazovanjem, osiguranjem, sportom, ali i kockanjem i klađenjem.
U delatnostima koje imaju srednji negativan uticaj na životnu sredinu, poput sakupljanja neopasnog otpada, određenih sektora poljoprivrede, popravke i održavanja letelica, proizvodnje baterija i akumulatora, proizvodnje oružja i municije, proizvodnje ulja i masti, sladoleda, prerade mleka, ali i proizvodnje pletenih i kukičanih čarapa, plaća eko-taksu do 10.000 dinara.
Za delatnosti koje najviše zagađuju spada rudarstvo, uzgoj životinja, proizvodnja tapeta, proizvodnja papira i kartona, proizvodnja eteričnih ulja, proizvoda od plastike, aluminujuma, bakra, snabdevanje električnom energijom, gasom i parom. Mikro preduzeća koja posluju u okviru ovih delatnosti plaćaju najveći iznos za ovu veličinu preduzeća, odnosno 20.000 dinara.
Velika pravna lica sa velikim negativnim uticajem plaćaju dva miliona dinara godišnje, dok ona sa srednjim i malim negativnim uticajem plaćaju od 500.000 dinara do milion dinara. Srednja pravna lica plaćaju 500.000 dinara za veliki negativni uticaj, 250.000 za srednji i 125.000 za mali.
Prijava se podnosi jednom godišnje, dok se u posebnim situacijama, kao što su osnivanje firme tokom godine, privremeno zatvaranje ili trajno gašenje delatnosti, dodatna prijava podnosi u roku od 15 dana od nastanka promene. Nakon podnošenja prijave lokalna poreska administracija izdaje rešenje u kojem je naveden tačan godišnji iznos eko takse, kao i broj računa i poziv na broj za uplatu.Prilikom zatvaranja radnje ili preregistracije u drugo pravno lice, lokalna poreska uprava proverava da li su sve obaveze, uključujući i eko taksu, u potpunosti izmirene, što često uslovljava izdavanje neophodnih potvrda.
Plaćanje se vrši kvartalno, u četiri jednake rate. Uplate se vrše tek po prijemu rešenja, a u slučaju njegovog kašnjenja obaveza se privremeno izmiruje prema iznosima iz prethodnog rešenja, dok se kasnije izvršena plaćanja usklađuju.Nepodnošenje prijave do kraja roka predstavlja prekršaj i može rezultirati novčanim kaznama. Kašnjenje u plaćanju povlači obračun zatezne kamate, a dug može biti predmet prinudne naplate.