Autor: Milutin Vujičić 20.05.2019.
Svaki treći zalogaj koji pojedemo postoji zbog pčela i drugih oprašivača. Ipak, ignorišemo njihovo postojanje i iz godine u godinu ih je sve manje zbog ljudskog nemara. Od paljenja strnjike na njivama do insekticida i pesticida!
U ljudskoj prirodi je da ignoriše stvari koje mu nisu ispred nosa i da ih
primeti tek kada ostane bez njih, odnosno da posledice razume samo kada ih
oseti na svojoj koži.
I pored svih upozorenja na ekološke katastrofe skloni smo tome da ih ignorišemo
dok ne bude “gorelo pod nogama”, a upravo je takva situacija sada sa
pčelama – koje nisu tu samo da “zuje”, radi se o najvažnijim oprašivačima
u prirodi od kojih nam zavisi da li ćemo gladovati.
Zvuči dramatično, poput “klikbejta”, ali možda ni to ne naglašava
dovoljno njihove uticaje na naše živote s obzirom na to da svaki TREĆI
ZALOGAJ koji pojedemo i postoji samo zbog oprašivača te biljke, dok se
broj polinatora smanjuje iz godine u godinu usled mnogih faktora – od
klimatskih promena do insekticida i pesticida.
Upravo je ljudski nemar moguće sprečiti i ispraviti poručili su zajedno stručnjaci danas na diskusiji povodom Svetskog dana pčela (20. maj) u EU info kutku u Novom Sadu.
Profesorka Dragana Borđoški, pčelar Stojan Anđelović i magistar veterine Anastasija Handžiska želeli su da ukažu na važnost polinatora za planetu uz konstataciju da bi ljudi izumrli u roku od godinu dana kada bismo ostali bez dragocenih insekata.
RAZUMEMO POLJOPRIVREDNIKE, ALI BROJKE SU ZASTRAŠUJUĆE!
Stojan Anđelković je gotovo 40 godina pčelar, iako je kao mladić bežao od njih i plašio se uboda, ali sada su pčele njegov život i želi da ih sačuva od “predatora”.
To su, nažalost, najčešće ljudi.
“I ja sam poljoprivrednik i razumem kada neko želi da zaštiti suncokret ili paradajz. Svestan sam da postoje insekti koji će pokvariti useve, pa zbog toga koriste određene insekticide i pesticide. Ali, isto tako poljoprivrednik mora da ima na umu da može da uništi i druge insekte i kulture“, upozorio je Anđelković svoje kolege.
Naveo je da postoji akutno i hronično trovanje pčela, od kojih je drugo opasnije pošto dugoročno ostaje u insektu i ne primećuje se odmah.
“Prskajte useve uveče kada su pčele otišle da odmaraju i da prerade ono što su u toku dana donele, to je posle pola osam, osam. Danas nijedan poljoprivrednik ne može da kaže da ne može uveče da prska, imaju traktore i mogu da srede osvetljenje. Pitanje je samo ako hoće!“.
Anđelković je zaključio da je jedan od osnovnih zadataka
nauke u budućnosti da napravi selektivne preparate koji bi uništavali samo
korov i nepoželjne insekte, dok bi oni važni za prirodu tokom tretmana ostali
netaknuti.
Navodi da su se pčelari u razvijenim zemljama (SAD, Kanada, Francuska…)
izborili za ukidanje pojedinih insekticida, ali da se u tim državama i dalje
proizvode otrovi i prodaju na istoku.
“U Kini postoji čitav region gde su insekti praktično nestali zbog hemije.
Proizvodili su jedinstvenu krušku koju nema više ko da opraši, tako da sad to
ručno rade nekim četkicama”.
Zvanični podaci iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede govore da je u
Srbiji 1.295.545 obeleženih košnica, što je gotovo svetski rekord kada
se izvuče podatak “po glavi stanovnika”, ali i dalje se dešavaju
pomori.
Samo u Vojvodini procenjeno je da je tokom 2015. godine stradalo čak
40.000 košnica zbog trovanja u toku cvetanja suncokreta.
Stravični podaci stižu iz Apatina (1.050 košnica), Slankamena (1.100), Kikinde
(3.600) i tako dalje koji su učinili veliku štetu prirodi, ali i ogromne
finansijske gubitke pčelarima. Ako ovi podaci ne zvuče dovoljno strašno, onda
bismo mogli da vas podsetimo da jedno srednje razvijeno društvo ima oko 20 do
30 hiljada pčela, dok jako razvijeno može da ima i 60.000.
Magistar veterine i pčelar Anastasija Handžiska podsetila
je da su pčele najbrojniji oprašivači, ali da to mogu biti, naravno u daleko
manjoj meri – često i sa specijalizovanim “funkcijama” i bumbari,
kolibriji i manje ptice, leptiri, čak i sisari poput slepih miševa!
“Oni mogu mnogo da nas nauče što se tiče pravila života, žrtovovanja
jednih za druge… Oni su prava porodica i od njih sam toliko naučila”,
rekla je Handžiska.
“Više od 80% svetskih kultura biljaka su oprašene od strane nekog
oprašivača. Recimo, ne postoji nijedan oprašivač za badem sem pčele i oni bi
prvi nestali sa planete kada ih ne bi bilo. Bez oprašivača ne bi bilo ploda, ne
bi bilo razmnožavanja i na kraju bi ta biljka prestala da postoji. Oprašivači
čine ukus hrane boljim, punijim, dobro oprašena biljka daje veće, ujednačenije
i ukusnije plodove”.
Izumiranje pčela – gubitak od 148 miliona evra godišnje
Handžiska je navela i da neki paraziti poput varroa destructora
nisu postojali do pre nekoliko decenija i da veliku odgovornost za to nose i
ljudi.
“Više od 75% useva, potpuno ili u određenoj meri, zavisi od oprašivanja,
dok se beleži zabrinjavajući pad populacije oprašivača. Posebno je to slučaj
kod pčela i leptira – čak 35% insekata je suočeno sa izumiranjem i taj trend se
nastavlja – iz godine u godinu. To nije samo zbog pesticida i hemilja, nego i
do parazitskih bolesti između vrsta oprašivača, klimatskih promena…”.
Handžiska je u toku svog govora pokazala fotografije pomora
pčela nastale usled primene insekticida i pesticida, ali i usled nemara
izazvanog paljenjem useva. Ne samo da postoji opasnost od požara, koje imamo
svake godine, nego preti i uništavanje oprašivača i drugih životinja.
“Čemu uništavanje pčela i zašto mislite da su pčele gamad?”, upitala
je ona.
U tu svrhu nastalo je i udruženje “Sačuvajmo pčele” koje u svom
manifestu traži da se masovno trovanje pčela, pre svega, tretira kao
ekološki kriminal.
“Oni zapravo čine eutanaziju pčela, ubijaju nečiji stočni fond. To
je isto kao da ste nekome ušli u štalu i ubili krave!“, navela je
Handžiska uz poruku da je među njihovim zahtevima i da se tretman semena
zabranjenim supstancama tretira kao krivično delo, da Ministarstvo unutrašnjih
poslova oformi poseban sektor za ekološki kriminal, kao i da se uvede zabrana
primene pojedinih preparata protiv suzbijanja komaraca….
VAŽNO JE DA EDUKUJEMO MLADE, NE DA LEČIMO POSLEDICE!
Profesor u Poljoprivrednoj školi u Futogu Dragana Borđoški
istakla je da od 2004. godine imaju pčelarsku sekciju, predmet pčelarstvo i
izborni predmet bolesti pčela, gde se trude da deci do znanja stave koliko su
pčele važne za njih. I najvažnije – njih to zanima!
“Imamo grupu od tridesetak učenika i taj broj se svake godine otprilike
zadrži. Oni sve to vredno prate i rade. Mogu mnogo da nauče i posle da se bave
ovim pozivom”, rekla je Borđoški.
Jedan od učenika koji je prisustvovao diskusiji na Svetski dan pčela je i Filip
Filep koji je rekao da na pčelarskoj sekciji mogu da nauče kako funkcioniše
vrcanje, kako se radi sa košnicama, kako se prave ramovi i mnogo toga još.
“Pokupio sam toliko toga iz škole i želim da se bavim pčelarstvom
posle”, rekao je Filip i dodao da je neophodna još bolja edukacija
učenika, možda i od osnovne škole.
Pa eto, možda mladi imaju najbolji plan za opstanak planete, a tu je i nekoliko
saveta za vas…
KAKO MOŽETE POMOĆI PČELAMA
– Sadite medonosne biljke na balkonima, terasama i baštama.
– Kupujte med i druge pčelinje proizvode od lokalnih pčelara.
– Podižite svest o značaju pčela i podržavajte pčelare u razgovorima sa decom i
adolescentima.
– Napravite manje “farme” za oprašivanje na vašim balkonima, terasama
ili baštama.
– Čuvajte stare livade na kojima imamo toliko različitih vrsta cveća i
medonosnih biljaka.
– Kosite travu na livadama samo nakon cvetanja medonosnih biljaka.
– Koristite samo pesticide koji ne štete pčelama i prskajte samo kada nema
vetra – jedino ujutru ili kasno uveče.
