Životinje na farmama vole niže temperature- idealno od -5°C do 23 za goveda i između 10 °C i 23°C stepena za svinje. Međutim, leta su sve toplija, dolazi do klimatskih promena, a posledice po životinje na farmama mogu da budu ozbiljne.
Životinje koje su dugo izložene visokim temperaturama postaju letargične, gube apetit, imaju povećano lučenje pljuvačke, brže dišu i u težim slučajevima mogu i da izgube svest. U uslovima velike vrućine, smanjuje se količina mleka koje proizvode. Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država ustanovilo je da povećanje ambijentalne temperature dovodi do smanjenja proizvodnje mleka za 0,6 do 1, 35 %, što dovodi do velikih gubitaka na godišnjem nivou.
Veterinar Jovan Miličić objašnjava da nije sva krupna stoka podjednako pogođena ekstremnim temperaturama.Dok konji i krave lakše trpe vrućinu, svinjama je teže jer nemaju podjednako dobar urođen način da se rashlade.
„Ovo važi samo ako su napolju.Kada su unutra, toplota utiče na ceo organizam svih životinja”, objašnjava Blagojević.Upitan da li krave mogu da uginu zbog prevelike toplote, on kaže da su takvi slučajevi retki.
Predrag Veljković, stočar iz Pekčanice kaže da je poslednjih dana bilo više slučajeva uginuća krava o kojima su govorili i poljoprivrednici i osiguravajuće kuće.Ono što vide proizvođači, a što potvrđuju i stručnjaci, jeste da poslednjih nedelja krave daju manje mleka.„Na svim farmama je smanjena količina mleka, od 30 pa čak i do 50 odsto. Sa ovcama nisam imao problem te vrste, valjda lakše podnose.” kaže Veljković.
Pored manje količine mleka, i sastav mleka može da se promeni kada je ekstremno toplo, ali i da su životinje podložnije raznim bolestima.Kada su visoke temperature, životinje, kao i ljudi, fizički pate.Na temperaturi višoj od 25 stepeni krave manje jedu i daju manje mleka zbog napora da rashlade telo. Na visokim temperaturama se i sastav mleka može smanjiti tako da „dolazi do povećanja hlorida, smanjenja proteina i laktoze, ali i do porasta somatskih ćelija u mleku.Jedan od primarnih efekata je i pogoršanje plodnosti, pa i smrtnost embriona u prvim danima oplodnje.
Sruka ukazuje da krave i konji lakše trpe visoke temperature kada su na otvorenom nego ovce ili svinje.
„Krave imaju posebno razvijen pleksus krvnih sudova u mozgu i frontalnom sinusu kojim se lako hladi taj deo moždanog tkiva..Ovo važi za krave koje su na otvorenom.Ako su unutra, onda toplota ima uticaja na ceo organizam. Svinje,najteže podnose vrućine.One imaju slabo razvijene znojne žlezde.„Vrlo slabo odaju toplotu, pa zato moraju da budu u blatu i vodi da bi se dobro rashladile”, kaže veterinar.
On još upozorava da je posebno važno da svinje ne budu na suncu, jer lako izgore.Poslednjih dana nije imao poziva zbog pregrevanja životinja, ali da je ranije lečio ždrebad koju je udarila sunčanica.
„Tada imaju povišenu temperaturu, nekoordinisano kretanje, ubrzano disanje, neće da jedu ni piju. Životinje zato treba da budu u hladu, ako se drže na otvorenom.Ako se drže unutra, treba da bude što veća visina objekta i da postoji provetravanje. Kokoš je takođe izuzetno osetljiva na visoku temperature. Kratkotrajna prekid ventilacije na farmama u danima sa visokim temperaturama mogu biti fatalni.” zaključuje Miličiić.
Izlaganje ekstremnim temperaturama koje takođe ima i ozbiljan uticaj na reprodukciju i plodnost domaćih životinja, bez obzira na vrstu. Svinje su primer za to. Svinje nemaju znojne žlezde, a usled povećane količine masnog tkiva im je jako teško da se hlade po vrućem vremenu i veoma su podložne toplotnom udaru. Cirkulacija vazduha u prizemnim slojevima farme je jako bitna.
Povećanje uginuće priplodnih krmača i nazimica predstavlja uobičajenu pojavu u periodima ekstremnih temperatura. Krmače koje dožive toplotni udar pre osemenjavanja imaju manju verovatnoću da se uspešno osemene, često dolazi do pobačaja, a visoke temperature mogu uticati negativno i na broj prasadi u leglu. Poput goveda, krmače koje prežive toplotni udar proizvode manje mleka, što dovodi do toga da prasići na sisi imaju manju težinu I sporije napreduju.
Neophodno je da životinje imaju dovoljno vode, da im se obezbedi hlad, da ne budu prenatrpane u objektima. U vrućim danima, prskanje stoke vodom ili ulazak u plitku vodu može pomoći u sprečavanju pregrevanja.Sistemi za orošavanje na farmama mogu takođe biti od velike koristi. S.C.