Nebrojeno puta smo čuli da je poljoprivreda neke države, kraja ili sela jaka onoliko koliko je jako stočarstvo na toj teritoriji. Ipak, stočari u poslednje vreme nemaju mnogo razloga za zadovoljstvo – visoki troškovi proizvodnje i niske cene njihovih proizvoda doveli su ih u nezavidan položaj. Sudbinu svojih kolega dele i stočari na teritoriji Grada Beograda.
Stanje stočarstva na području Mladenovca, dela Obrenovca i Surčina poslednjih godina karakteriše pad broja grla i brojni izazovi u proizvodnji, pre svega mleka. Slična situacija je i u drugim delovima grada, bez drastičnih razlika, ali sa jasnim trendom smanjenja stočnog fonda. Ovako stanje opisuje dipl. inž. Dragoljub Krajnović, savetodavac u PSSS „Beograd“, koji godinama kroz edukacije i rad na terenu pokušava da pomogne proizvođačima da unaprede proizvodnju.
Kada je reč o strukturi stočarstva, u jednom periodu bio je primetan rast ovčarstva, naročito rasa kombinovanog tipa poput virtemberga i il de fransa, kao i safolka i drugih mesnatih rasa. S druge strane, u govedarstvu, posebno u proizvodnji mleka, i dalje dominira simentalska rasa. Međutim, prinos mleka ostaje ispod njenog genetskog potencijala.
Razlozi su višestruki. Neadekvatna ishrana često nije prilagođena fazama laktacije i proizvodnog ciklusa. Problemi postoje i u načinu držanja životinja – nepovoljni mikroklimatski uslovi, nedostatak svetla i vazduha, kao i loša ležišta. Genetika takođe igra značajnu ulogu, jer se poslednjih godina koristi jeftiniji reproduktivni materijal bez jasnih pokazatelja visoke mlečnosti. Procene govore da genetika utiče i do 30 do 50 odsto na proizvodne rezultate, ali bez odgovarajućih uslova ni najbolji potencijal ne dolazi do izražaja.
Proizvođači su u poslednjih deset do petnaest godina unapredili pripremu silaže – od setve do skladištenja. Kvalitet je bolji, ali količine često nisu dovoljne za stabilnu proizvodnju mleka. Najzastupljenija je silaža cele biljke kukuruza, dok je senaže i dalje nedovoljno. Loše godine dodatno su smanjile prinose, što se direktno odražava na količinu mleka. Problem predstavlja i nedovoljna upotreba proteinskih hraniva, jer dodatna ulaganja u uslovima niskih otkupnih cena često deluju neisplativo.
Na teritoriji Mladenovca u poslednjih četiri do pet godina broj muznih krava značajno je opao. Manja gazdinstva, sa do 10–15 grla, najčešće su smanjila stada ili potpuno odustala od proizvodnje. Novi proizvođači se pojavljuju, ali u nedovoljnom broju. Proizvodnja mleka je jedna od najzahtevnijih grana poljoprivrede i zahteva svakodnevni rad, stalna ulaganja i poštovanje standarda. Kada ekonomska računica nije povoljna, mnogi proizvođači odustaju.
Rezultati praćenja higijene mleka na gazdinstvima u Beogradu variraju od veoma loših do dobrih. Problemi su najčešće povezani sa lošim održavanjem opreme za mužu, nepravilnim postupcima i nedovoljnom primenom higijenskih mera. Tamo gde su uslovi u objektima bolji i gde se više pažnje posvećuje higijeni, rezultati su znatno bolji.
Čest problem su objekti sa lošom ventilacijom i nedostatkom svežeg vazduha, koji ne zadovoljavaju savremene standarde. Ipak, većina proizvođača nema finansijske mogućnosti da modernizuje objekte ili nabavi savremenu opremu.
Iako u gotovo svakom selu postoji poneki mladi proizvođač zainteresovan za stočarstvo, njihov broj nije dovoljan za dugoročni razvoj. Prema procenama, na svaka tri sela dolazi tek jedan mlađi stočar koji pokazuje ozbiljno interesovanje. Za oporavak sektora potrebno je višestruko više mladih koji bi ušli u ovu proizvodnju.
Za podsticaje Grada Beograda najčešće konkurišu gazdinstva koja već imaju stabilnu proizvodnju. Najveće interesovanje vlada za nabavku mehanizacije, pre svega traktora, dok su ulaganja u kvalitetna priplodna grla i modernizaciju objekata ređa zbog većih troškova i dugoročnih rizika. Pokušaji razvoja kozarstva i ovčarstva, posebno u proizvodnji kozjeg mleka, nisu dali očekivane rezultate.
Mnogi stočari danas su na prekretnici – da li nastaviti proizvodnju ili odustati. Ukoliko se obezbedi stabilnija podrška i bolji tržišni uslovi, postoji prostor za opstanak i postepeni razvoj. U suprotnom, nastavak pada, posebno kod malih gazdinstava, mogao bi dodatno ugroziti ovu granu.
Stočarstvo nije u potpunoj krizi, ali se nalazi u osetljivoj fazi. Naredne dve do tri godine biće ključne za njegov oporavak ili dalje slabljenje. Sve manji broj krava, pad broja proizvođača i nedostatak mladih jasno ukazuju na ozbiljne izazove. Bez stabilnijih ekonomskih uslova, sigurnijeg plasmana i većeg uključivanja novih generacija, teško je očekivati značajniji oporavak stočarstva, posebno proizvodnje mleka. Aleksandra Milić