Privredna komora Vojvodine je na Poljoprivrednom sajmu organizovala Dan voćara i vinogradara. Peti po redu takav skup okupio je stručnjake iz naše zemlje i Poljske, a razgovaralo se o uticaju klimatskih promena u voćarstvu i vinogradarstvu, kao i biljnim regulatorima u proizvodnji jabuke.
Stručnjaci Evropske unije iz Poljske govorili su o proizvođačkim organizacijama i operativnim programima u sektoru voća.
,, U savremenom voćarstvu i proizvodnji jabuke biljni regulatori su neizostavni deo zaštite bilja i uopšte svih folijarnih tretmana. U proizvodnji jabuke tokom čitave vegetacije primenjuje se 15–20 tretmana, čak i više, samostalnih ili kao deo folijarnih za prihranu ili zaštitu bilja. Česte su neadekvatne mere, prema unapred zadatom planu i programu, bez prethodnog razmatranja stvarne potrebe za njihovom primenom, bez adekvatno određenog vremena i u neodgovarajućim koncentracijama. Cilj ovog predavanja je da se ukaže na ključne momente primene biregulatora – u kojim fazama i u koju svrhu se koriste, da li postoji realna potreba za tim i, eventualno, u kojoj koncentraciji ih treba upotrebiti.,, objašnjava vanredni profesor s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Biserka Milić
Pozdravljajujući prisutne, Boško Vučurević, predsednik Privredne komore Vojvodine, ukazao je na veliki ekonomski značaj voćarstva. Podsetio je da je u prva tri meseca od izvoza voća ostvareno 160 miliona evra. Potvrđujući tako da je naše voće izuzetno kvalitetno, konkurentno. Malina i jabuka čine 65 odsto ukupnog izvoza. Naši najveći kupci malina su Nemačka i Francuska, a jabuka i dalje Ruska federacija. Iako tu dolazi do diverzifikacije izvoza ka Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskoj Arabiji, dalekom istoku.
Treba imati na umu da od ukupno obradivog zemljišta samo 6 odsto zauzimaju voćnjaci i vinogradi. To je mali procenat spram velikog doprinosa našoj poljorovredi. Kada se posmatra izvoz od ukupnog izvoza agrara nekih 15 – 16 odsto čini izvoz voća.
Zato danas s modernim zasadima, s plantažnim voćarstvom kroz ovakve skupove moguće je maksimalno unaprediti voćarsko vinogradarsku proizvodnju koja daje izvanredne rezultate, poručio je Vučurević.
Dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku ukazao je da u poslednjih dvadeset godina svi parametri klimatskih promena utiču na celokupnu poljoprivredu, a posebno na višegodišnje kulture gde spadaju i brojne voćarske. Veliki problemi od blagih zima, brojne elementarne nepogode, visoke temperature,suša, obilne padavine i na kraju tople i kratke jeseni nepovoljno utiču smanjujući im prinos i kvalitet ploda
– Postoje mere koje mogu da se primene kako bi se ublažile posledice klimatskih promena, ali Iziskuju puno vremena i sredstava, kaže dr Jevremović. – Naravno, nauka i struka kao i poljoprivredni proizvođači čine sve da se ublaže posledice klimatskih promena kako bi se ostvario optimalni prinos i visok kvalitet ploda.
Dr Jevremović predložio je kombinaciju protivgradnih mreža i vetrozaštitnih pojaseve kao efikasneza ublažavanje klimatskih promena. Takodje, podsetio je na važnost izbora lokaliteta, kao i sorte pogotovo što se poljoprivredna proizvodnja kreće ka jednoj visoko intenzivnoj proizvodnji gde ni jedan korak ne sme da se propusti ni u planiranju ni u proizvodnji da bi se osigurao prinos.
Prof dr Dragoslav Ivanišević, direktor Departmana za voćarstvo, vinogradrstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ukazao je da klimatske promene na vinograrstvo imaju i pozitivnih i negativnih efekata. Predložio je da treba iskoristiti pozitivne. Pogotovo što je loza biljka koja voli sunce, svetlost, a s obzirom da su tendencije i prognoze takve da će rizici od niskih zimskih temperatura biti sve redji, areal gajenja vinove loze kod nas može da se proširi. Postajemo pogodnije područje za gajenje stonih sorti.
Dosta izazova je pred nama i pozitivne promene treba iskoristiti,a negativne uvažiti. Samo na taj način vinogradarstvo će naći načina da ide u susret klimatskim promenama i da se bori protiv njih, poručio je prof, dr Ivanišević.
O ekonomskom značaju zaštite jabuke govori i podatak da je ta voćna vrsta u Srbiji, posle šljive, najzastupljenija. Prosečna godišnja proizvodnja jabuke u Srbiji iznosi 300.000 tona.