Srbija planira da uvede prelevmane na uvoz voća i povrća,kako bi sada sačuvala domaće poljoprivredne proizvođače, naročito povrtare. Koliko je ova mera opravdana i na šta se konkretno odnosi, još nije poznato. Ukoliko se to dogodi, Srbija neće prvi put uvesti ove mere. Šta god da nadležni odluče, valja reagovati što hitnije jer proizvođači povrća i voća već su u problemu, zbog zatvaranja pijaca u Srbiji. Prodaja rasada i povrća nečuveno loša. Prve jagode takođe pristižu.
Kada će se to desiti još nijepoznato, kao ni to, da li bi se taj namet odnosio na sve voće i povrće ili samo na ono koje se proizvodi kod nas.Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović, kaže da ova odluka još nije doneta, ali bi mogla biti u narednim danima.
Srpski poljoprivrednici, a naročito povrtari, ovih dana na velikim su mukama kako da plasiraju svoje sezonsko povrće, koje stiže u plastenicima. Odluka država da zatvori pijace, stvorila je nemoguću misiju prodaje ranog sezonskog povrća, te je samim tim onemogućena prodaja i put do kupaca.
Scenario koji bi zadesio naše povrtare je da će više od 50 odsto ovogodišnje proizvodnje moglo nažalost, da propadneiz dva opravdana razloga. Prvoove vrste robane mogu dugo da stoje, ni da se čuva u hladnjačama. Drugi razlog čak i da mogu imati duži rok trajanja, malo proizvođača ima adekvatna skladišta u tu namenu, jer su ranijih godina proizvod plasirali dan za danom.
Dalibor Đorđević, iz Ribnice u Kraljevu ima u četiri plastenika oko 400 hiljada jedinica rasda povrća. Ranijih godina svu proizvodnju je do sredine aprila već prodao, sada kupaca je malo.
,,Osim trenutne situacije koja nas pogađa usled problema sa koronom, mi smo pogođeni i ovim zakasnelim snegom i minusom koji nas prati i prvih aprilskih dana. Početak marta je bio topao i to je uslovilo brži rast biljaka. Ranijih godina, naši kupci su uglavnom bili profi proizvođači, nešto malo smo prodavali i na kraljevačkoj pijaci, koja sada ne radi! U veliko smo problemu. U ovu proizvodnju uložili smo preko milion dinara, ukoliko rasad preraste, propali smo. Trenutno pokušavamo putem interneta i mreža da se organizujemo, mislim na nas povrtare, ali bojim se da gubimo bitku sa vremenom. Niko od nadležnih nas nije pitao šta ćemo! Ipak smo mi u nekom registru, valjda- ističe ovaj uzorni povrtar
Kosta Vulović ima problem druge vrste, rasad je na sreću ove godine uzgajao samo za svoje plastenike. Međutim, u nekolicini plastenika se nalazi mlad krompir i jagoda koji će teško stići do kupca ukoliko se nešto ne promeni. Proizvodnja se odvija na skoro dva hektara, ogromni troškovi, neizvesna sudbina…
,, Jeste da nas je zadesio globalni problem. Međutim, mislim da nešto mora pod hitno da se uradi. Te predložene on lajn pijace, ovde niko u Kraljevu i ne pominje. Da prodajemo, kilo, dva, pa ljudi mene jagoda košta 100 dinara. Kome da je razvozim?Meni je očekivani rod oko deset tona jagode!To je količina. Izuzetno je ponela. Uspeo sam da je sačuvam i ovih dana od mraza, prethodnih dana je minus dostigao i do -6. Jutros je bilo-4. Na žalost krompir mi je malo stradao ali se nadam da je krtola preživela.Ne znam…nisam pametan. Bojim se da ćemo moje kolege i ja ove godine biti u velikim gubicima- tvrdi Kosta
Inače, bojazan ovih vrednih domaćina je opravdana i u smislu dalje proizvodnje, jer se deo prihoda i to značajan iznos odvaja za dalju proizvodnju. Ukoliko prodaja bude stala, nema daljih ulaganja ni dalje proizvodnje. Naši voćari i povrtari, naravno oni mani, biće u problmu, ne samo ekonomskom već i životnom. Sa druge strane, srpski kupac će hteo ne hteo, prazan stomak bi da jede, morao da pazari uvoznu robu. Ona će i bez taksi biti skuplja, jer tamošnji proizvođači već imaju problem sa deficitom radne snage… I tako, vrzinom kolu nikad kraja!?
Najugroženiji su svakako mali i srednji proizvođači koji su uglavnom bili naslonjeni upravo na pijace, da li direktno putem tezgi ili kvantaša. Domaće trgovine, malo mogu da pomognu, osim malih piljara ili lokalnih trgovina. Sa druge strane, veliki trgovački lanci imaju ugovore sa dobavljačima i lakše im je bilo da dobiju robu iz uvoza, naročito što ti proizvodi nisu konkurentni.
Agroekonomisti smatraju da bi prihodi od prelevmana mogli da idu u budžet, ali bi bilo bolje da se otvori jedan poseban deo i da te prihode država usmeri upravo poljoprivrednicima.
Ovog trenutka i sam uvoz voća i povrće teško stiže, zbog trenutnog problema sa korona virusom. Osim toga u lokalnim sredinama ponuda je znatno siromašnija acene su već dostigle astronomske cifre. O cenama južnog voća i uvozne jabuke i kruške i da ne govorimo.
Domaće voće još nije stiglo, pa bi prelevmani imali smisla za uvoz jabuka, jer ima naših, međutim uskoro nam stižu prve jagode a tek polovinom maja stižu naše prve trešnje. Predlagač još nije izneo stav da li bi se prelevmani odnosili na uvoz limuna, banana i drugog južnog voća, koje se ne proizvodi u Srbiji, ili samo na ono što se uzgaja u zemlji.
Većina rasdaničara, proizvođača zelene salate, mladog luka i rotkvica već su u problemu. Bilo je očekivano zatvoriti pijace, međutim, mali drug seljak je ipak očekivao da ga država ne pusti niz vodu, već da iznađe rešenje za male poljoprivrednike šta će sa svojom robom.Takvih je najviše u Srbiji
Sada je definitivno vreme da podržimo srpskog seljaka. Poljoprivredniku treba platiti taj rad, treba mu stvoriti mogućnost da nastavi sa poslom, a mi da jedemo i kupujemo domaće voće i povrće, meutim ,,on line pijace,, još uvek nisu zaživele
Da li će zbog ove odluke Srbija biti kažnjena?
Ukoliko država zaista donese ovu odluku,ona ne bi trebalo da izazove ljutnju kod drugih zemalja,jer svaka država na određeni način ima pravo da zaštiti svoju proizvodnju i prroizvođače. Nedavno je Angela Merkel, pre izbijanja same epidemije sektor živinarstva određenim merama upravo pokušala da vrati na nivo rentabilnosti. Turska je zabranila izvoz limuna. Ipak država Srbija je prethodnih godinapotpisala razne sporazume o slobodnoj trgovini.
Podsećanja radi,Srbija je 2015. godine uvela dodatne takse na uvoz mleka, mlečnih proizvoda i svinjskog mesa, kako bi sprečila poremećaje na tržištu, jer su u EU bile ukinute kvote za proizvodnju mleka, a došlo je do ruske zabrane uzvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU.Takse su produžavane nekoliko puta, a za određene vrste pavlake su u međuvremenu ukinute. Dažbine za mleko iznosile su od 10 do 20 dinara po litru i za kiselo-mlečne proizvode od 10 do 30 dinara.
Evropska unija je nekoliko puta pozivala Srbiju da ukine ove zaštitne mere, uz ocenu da se kose sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.Tako su u Delegaciji EU u Srbiji još 2015, kada su mere uvedene, ocenili da se njima krši SSP i da nisu opravdane, odnosno da ne postoje poremećaji na tržištu. U Delegaciji su očekivali da te godine mere budu i ukinute. To je stvorilo viškove na evropskom tržištu, pa je Srbija reagovala kako bi zaštitila domaće proizvoače. Krajem 2016. ove mere su ukinute, u velikoj meri i pod pritiskom EU.
Ovakve zaštitne trgovinske mere prate se u okviru poglavlja 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom, u kojem se Srbija usklađuje sa spoljnotrgovinskim sistemom EU kako bi nakon pristupanja primenjivala režim spoljne trgovine koji važi za Uniju, a to podrazumeva široku mrežu sporazuma o slobodnoj trgovini, ali i odustajanje od ugovora o spoljnoj trgovini sa Rusijom.Kako bi sada Evropa reagovala u vanrednim uslovima, teško je predvideti, ali je svakako evidentno da je zdravstvena kriza pomirila i najljuće neprijatelje. Tako je i srpsko brašno postalo omiljeno i kod onihhkoji su nas stalno ,,spoticali,,!
Sonja Cvetković