Krompir je jedna od najznačajnijih povrtarskih biljaka u Srbiji. Oboljenja koja se javljaju u polju i skladištu predstavljaju ograničavajući faktor za održivu i profitabilnu proizvodnju krompira. Pun proizvodni potencijal može se ostavriti samo ukoliko se pojava oboljenja drži pod kontrolom. Za suzbijanje patogena (gljiva i pesudogljiva) potrebno je primeniti različite mere borbe kako bi se intenzitet zaraze smanjio na ekonomski prihvatljiv nivo.
Ekonomski značaj. Crna pegavost krompira je veoma rasprostranjeno ekonomski značajno oboljenje krompira. U slučaju visokog intenziteta zaraze, listovi preveremeno opadaju, što se u značajnoj meri odražava na prinos. U godinama kada su klimatski uslovi povoljni za razvoj oboljenja, troškovi suzbijanja A.solani mogu iznositi i preko 10% ukupnih troškova proizvodnje. Simptomi. A.solani se razvija na svim vegetativnim nadzemnim delovima krompira, kao i na krtolama. Na starijim biljkama simptomi se prvo javljaju na donjema lišću. U početku su pege okrugle, sivomrke boje, i sitne. Kasnije se povećavaju, postaju crne i na njima se ističu zone u vidu koncentričnih krugova, što je specifičan simptom oboljenja. Oko pega na lišću se javlja hloroza u vidu oreola žute bije kao posledica razgradnje hlorofila. Kada se pege uvećavaju i spajaju, često su ograničene većim lisnim nervima. Ponekad, kada se pege spoje, dolazi do propadanja cele lisne površine. Na stablima su takođe mogu javiti simptomi u vidu sitnih tamnih pega koje ne prouzrokuju veća oštećenja. Na zaraženim krtolama se javljaju simptomi u vidu tamnih, udubljenih pega koje su često okružene sa izdignutom marginom zdravog tkiva. Struktura zaraženog tkiva krtole ispodpovršine pege je kožasta do plutana, suva i obično crvenkaste do tamno braon boje. Zaražene krtole ukoliko se dugo čuvaju često postaju smežurane.
Epidemiologija. A.solani se tokom zime održava na obolelim biljnim ostatcima i krtolama krompira u vidu micelije, konidija, hlamidospora. U proleće, u povoljnim vremenskim uslovima spoljne sredine, micelija se aktivira i počinju sa reprodukcijom konidija. Umerene temperature, visoka vlažnost vazduha i produženo vlaženje listovazbog rose ili navodnjavanja pogoduju razvoju patogena. Kiša nije neophodna za razvoj ove bolesti. Povećan rizik od infekcije javlja se kod biljaka koje pate od disbalansa hranljivih materija, onih sa virusnom infekcijom i oštećeljima od insekata. Simptomi crne pegavosti se uglavnom prvo uočavaju srediom leta. Najveću štetu najčešće prouzrokuje u povonjnim uslovima kasnije u sezoni, u našima uslovima tokom jula i avgusta.
Mere zaštite. Jednom nedeljno potrebno je vršiti monitoring useva u cilju utvrđivanja nivoa zaraze. Pregled se vrši po šablonu zamišljene „W“ putanje, i u zavisnosti od veličine parcele intenzitet oboljenja se ocenjuje na 5-10 mesta.
Uništavanje zaraženih biljnih ostataka, njamanje dvogodišnji plodored, upotreba sertifikovanog sadnog materijala predstavljaju osnovne preventivne mere zaštite krompira. S obzirom da se konidije prenose vetrom, plodored samo odlaže pojavu bolesti. Treba izbegavati prekomerna i česta vlaženja.
Primena fungicida je njavažnija mera u suzbijanju A.solani. Sa zaštitom treba početi pre pojave bolesti i u ovu svrhu koristiti fungicide sa širokim spektrom delovanja.
Preparati sa aktivnom materijom: mankozeb, propineb, metalaksil, metalaksil + hlorotalonil, propamokarb hidrohlorid + fluopikolid idr.
Vladimir Kostić, dipl.inž.zaštite bilja