Da bi se postigao najviši stepen kvaliteta i visok prinos žitarica potrebno je da biljke budu dobro razvijene i pre svega zdrave. Međutim, kao i ostale kulture i one su izložena raznim patogenim organizmima koji izazivaju bolesti. Većina patogena napada listove gde se odvija fotosinteza. Smanjujući proces fotosinteze napadi patogena prouzrokuju gubitak jednog dela useva i dolazi do pogoršanja kvaliteta. Ima I onih blesti koje napadaju i klasove.
Svaki patogen ima drugačiji vremenski optimum u kojem ispoljava svoje štetno dejstvo, tako poneki dominiraju u hladnijim, vlažnim godinama a poneki u suvljim i toplijim. Osnova uspešne zaštite od njih je tačno poznavanje njihove biologije i simptoma.
Ove godine su se zbog kišnog proleća sa puno vlage i nižih prosečnih temperature za ovo doba godine, pojavile sledeće bolesti.
Lisna rđa
Usled niskih temperature u martu i aprilu, pšenica se našla pod jakim napadom lisne rđe (Puccinia spp.). Ovaj patogen ima veoma kratak period inkubacije, tako da su simptomi vidljivi već nakon 7-14 dana nakon zaraze. Proizvodi se veliki broj spora koje se veoma lako šire što dovodi do pojave epidemije na određenim terenima.
Kako adjuvant INEX pomaže pšenici u borbi protiv lisne rđe
Borbi protiv ovog patogena mora se pristupiti veoma ozbiljno. Treba koristiti samo oprobane i proverene fungicide. Jedna od osnovnih mera borbe sa ovim patogenom jeste kvalitet aplikacije tj. treba obratiti pažnju da smeša dobro pokriva lisne površine.
Zbog toga se preporučuje upotreba adjuvanta INEX-a koji nije samo običan “lepak“, već mnogo više od toga.
INEX je pre svega penetrator, koji će pospešiti penetraciju odabranog fungicida u biljno tkivo koji će na taj način delovati jače i agresivnije na lisnu rđu i sprečiti njeno širenje.
Pored toga on je antipenušavac – omogućuje lakše mešanje i rastapanje u vodi svih pesticida i đubriva što dovodi do kvalitetnije aplikacije smeše na lisnu površinu.
INEX UVEK IDE PRVO U MEŠALICU !
Posledice nedostatka fosfora
Na terenu je uočljiv još jedan izražen simptom na pšenici – loša ishranjenost i naročito nedostatak fosfora. S jedne strane ovo je izazvano slabijom snabdevenošću ovim elementom na određenim parcelama, ali itekako i nespecifičnim vremenskim uslovima u kojima su se našle pšenica i ječam.
Mart i april su bili izuzetno hladni sa noćnim temperaturama oko 5°C i sa velikom količinom vlage. Ovim je i samo zemljište bilo znatno slabije mikro-biološke aktivnosti – slabije je “oslobađalo” biljci makro i mikroelemente, a ona je usled istih spoljnih faktora bila slabije fiziološki aktivna te je iste elemente slabije usvajala iz zemljišta.
Simptomi nedostatka fosfora
Biljke mogu imati crvenkasto i purpurno obojene starije listove u hladnim uslovima. Takođe može doći do oštećenja korena i stabljika. Simptomi su se najviše pokazali na težim zemljištima odnosno na parcelama koje su bile lošije pripremljene za setvu, s obzirom da je taj period pripreme bio poprilično sušan. Kao rezultat sada se ovi simptomi javljaju mestimično u vidu “krugova” i “pečata” po celoj parceli.
Virusna oboljenja pčenice
Slične simptome promene boje lista u žuto-crvenu boju, izazivaju i virusi ali u tom slučaju promena može da se manifestuje i na zastavičaru, za razliku od nedostatka fosfora gde promena ostaje na listu ispod.
Simptomi virusa (BYDW, WSMW, BMW) – virus crtičastog mozaika pšenice i virus žute patuljavosti ječma su s obzirom na brojnost vektora bili veoma izraženi i u jesenjem i u prolećnom periodu.
Hladno vreme je usporilo metabolizam biljke koja se slabije ishranila a ujedno reagovala na primenu fungicida, samih ili u kombinaciji sa regulatorima rasta i herbicidima. Ovo je izazvalo blago providne pege na listu koje nisu nekrotirale i najverovatnije neće uticati na prinos
Napad Švedske mušice
Na ranijim rokovima setve veoma je izražen napad Švedske mušice ( Oscinella frit ). Napadnute biljke su oslabljene jer troše mnogo energije da bi izbacile alternativna stabla, da bi stvorile potencijalne klasove, iako ovakvi klasovi teško mogu da ponesu kvalitetna zrna i postignu odgovarajući prinos.
Takvim biljkama potreban je dodatni izvor energije za pravilan razvoj, da bi pšenica izvukla svoj maksimum i donela što veći prinos.
Oštećen bokor na kome dominira 1-2 stabla uz pokušaje biljke da nadomesti gubitak sa manje razvijenim stablima.
Ova štetočina je razlog primene insekticida u jesenjem tretmanu uz biostimulatore bokorenja (Rootex, Kalcijum).
Kako pomoći pšenici u stresnim uslovima napada bolesti?
Ključnu ulogu u ovoj fazi igra jak izvor enegije i proizvod sa viskom sadržajem fosfora – predlažemo biostimulator ROOTEX u dozi od 0.7-1 kg/ha. Pored toga što biljci obezbeđuje direktnu energiju, transformacijom fosfora (47% P u kg ) u energiju, pojačava i proces fotosinteze. On ujedno podstiče i razvoj korenovog sistema, posepšuje rast najsitnijijih i najaktivnijih korenovih dlačica, čime se podstiče njegova aktivacija, odnsno usvajanje zalihe hranjivih materija iz zemljišta, a koje su unešeni jesenjim NPK đubrenjem.
Vrlo je značajno da biljka bude dobro snabdevena i mikroelementima. Oni imaju ključnu ulogu u svakom fiziološkom procesu u biljci i neophodni su u svim fazama razvoja. Iskorišćenost makroelemenata kao i iskorišćenost NPK može biti limitirana manjkom mikroelemenata. Zato je TRAZEX u dozi od 0.3 kg/ha idealan za prvi tretman. On predstavlja koncentrat najvažnijih mikroelemenata sa sadržajem od 230g u kilogramu ( B, Mn, Zn, Fe, Cu, aminokiseline,organski ekstrakt).
S obzirom da je zastavičar najosetljiviji list na pšenici tzv. “nosilac prinosa“, veoma je važno da je on zaštićen i ishranjen kako treba, jer od njegovog zdravstvenog stanja zavisi koliko će biljka dugo nalivati zrno.
Dobro rešenje za pokretanje metabolizma biljke u ovoj situaciji je tretman kompleksnim biostimulatorom.
Izbalansiranost biljnih hormona – auksina, giberilina, citokinina je izuzetno važna, da biljka ne bi bila prebujna i trošila energiju u biomasu bez potrebe, nego da bi formirala sva stabla do ujednačene visine, a sve klasove napunila zrnima do kraja. Pored hormona u ovom periodu biljka ima potrebu i za vitaminima, kao i mikro- i makroelementima. Primena kompleksnog biostimulatora BIOPLEX-a, dozom od 0.3-0.5 lit/ha biljci se obezbeđuje sve navedeno u jednom tretmanu.
Pored toga što imaju funkciju biostimulatora, hrane biljku mikro- i makroelementima, imaju ulogu prekusrora u fiziološkim procesima, TRAZEX i BIOPLEX utiču i na smanjenje oksidacije biljke čime se u roku od 15 do 20 minuta uspostavlja ponovni balans u njoj, poremećen nekim od spoljnih faktora kao što su bolesti, primena pesticida, mraz, visoka temperatura, loša ishrana. Biljka se brani od stresa tako što podiže nivo energije oksidacijom. Nakon prevazilaženja stresa, biljka svu svoju energiju usmerava na ponovno uspostavljanje balansa, pri čemu se svi ostali fiziološki procesi usporavaju, a utrošak energije je nepovratan. TRAZEX i BIOPLEX pomažu biljci da vrlo efikasno ponovo uspostavi normalan balans.