Na drugoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES) nije došlo do dogovora o minimalnoj ceni rada za 2026. godinu, a sledeći sastanak zakazan je za 29. avgust kada će pregovori biti nastavljeni.Predstavnici Vlade Srbije i poslodavaca ostali su pri svom prvobitnom stavu, potvrdio je za Biznis.rs počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković i istakao da ukoliko se dogovor ne postigne, odluku o minimalnoj ceni rada doneće Vlada 11. septembra.
Predlog Ministarstva finansija je da povećanje minimalne cene rada za narednu godinu bude 10,1 odsto, što bi iznosilo 550 evra (oko 64.443 dinara) mesečno, uz povećanje neoporezivog dela zarade za 20,4 procenta. Poslodavci smatraju da je povećanje koje je planirano u oktobru dovoljno i za narednu godinu i da od 1. januara 2026. godine ne treba povećavati minimalnu zaradu.
Savez samostalnih sindikata Srbije predložio je da minimalna zarada za 2026. godinu iznosi 70.000 dinara, a predlog Vlade o povećanju minimalca za 10,1 odsto sindikati su ocenili kao nedovoljan, jer bi ga ubrzo „pojela“ inflacija.
U ponedeljak je u Savezu samostalnih sindikata Srbije održan okrugli sto pod nazivom „Minimalna zarada i njen uticaj na plate u Srbiji za 2026. godinu“ na kom su prezentovani i preliminarni rezultati ankete SSSS i UGS „Nezavisnost“ o prihodima i rashodima domaćinstava zaposlenih, koji će poslužiti kao važan argument u socijalnom dijalogu.
Prema rečima predsednika SSSS, Zorana Mihajlovića, potrošačka korpa četvoročlane porodice sa dvoje zaposlenih već premašuje 100.000 dinara, što jasno pokazuje da sadašnji nivo minimalne zarade ne obezbeđuje elementarnu egzistenciju.
Kako se navodi na sajtu ovog sindikata, na kraju je poručeno da će, ukoliko ne dođe do dogovora sa Vladom i poslodavcima, sindikati biti prinuđeni da koriste i druge mehanizme, uključujući i proteste.
Savetnik za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Ristić, je ukazao na potrebu da minimalna cena rada bude blizu 60 odsto prosečne zarade, što je standard EU i ukazuje na potrebu da se minimalna cena rada poveća i u većem procentu u odnosu na predlog Ministarstva finansija. Predložiće da se zarada po satu poveća od 400 do 405 dinara, odnosno da minimalna zarada iznosi oko 70.000 dinara.
Minimalna cena rada porasla je u proteklih pet godina za 164 dinara po radnom času. Naime, u 2020. godini ona je iznosila 172,54 dinara, u 2021. godini 183,93 dinara, 2022. godine bila je 201,22 dinara, 2023. je stigla do 230 dinara, da bi 2024. radni sat vredeo najmanje 271 dinar, bez poreza i doprinosa.
Od 1. januara najniža zarada iznosi 308 dinara po radnom času, povećana je za 13,7 odsto i po prvi put je pokrila minimalnu potrošačku korpu. Ovaj iznos minimalne cene rada važiće sve do 1. oktobra kada će cena radnog sata biti povećana na 337 dinara.
Pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se naročito od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici.
Minimalna cena rada utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta (SES) koji čine predstavnici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca. Ukoliko u roku od 15 dana od početka pregovora sindikati i poslodavci ne uspeju da se dogovore, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Srbije u narednom roku od 15 dana.