Glavni urbanista Marko Stojčić, ambasador Holandije Jost Rajntajs i predstavnik projekta „Zeleni gradovi Srbije” Hans Buster potpisali su u Starom dvoru sertifikat kojim je Beograd dobio autentičnu vrstu lala, koje će nositi ime po prvoj ženi arhitekti u Srbiji – Jelisaveti Načić.
Stojčić je izrazio zahvalnost Amabsadi Holandije na ovoj inicijativi i rekao da su Beograd i Srbija ponosni što imaju posebnu vrstu lala.
– Takođe, želim da zahvalim Ambasadi Holandije sa kojom sarađujemo na velikom broju projekata koji se tiču uređenja zelenih površina i ozelenjavanja grada u okviru projekta „Zeleni gradovi Srbije”. Veliku pomoć imali smo i od holandskih kompanija, kao i od njihovog predstavnika Hansa Bustera. Oni su nam pomogli u unapređenju projekta Linijskog parka. Izgradnja Linijskog parka je počela i već u drugoj polovini godine biće vidljive zelene površine koje će biti modernog izgleda i drugačije od svega što je do sada bilo uobičajeno, kaže Stojčić
On jenaglasio da su iskustva Holandije po ovom pitanju su zaista velika i mnogo će nam značiti.
-Radujemo se daljoj saradnji, a jedan od rezultata zajedničkog rada Grada Beograda, Ambasade Holandije i Udruženja građana „Supernatural” jeste proglašenje Ade Huje javnom zelenom površinom, odnosno park-šumom. To će biti, posle pola veka, prva velika pošumljena površina u užem gradskom jezgru koja će imati pozitivan uticaj na klimu i kvalitet vazduha u gradu. Holandija je zemlja koja ima najbolja iskustva u ovoj oblasti i sigurno je da od njih možemo puno toga da naučimo – dodao je Stojčić.
Ambasador Holandije Jost Rajntajs je izrazio zadovoljstvo zbog prilike da ponovo sarađuje sa Gradom Beogradom u projektu koji se odnosi na ozelenjavanje i poboljšanje kvaliteta zelenih površina.
– Uređene zelene površine su veoma značajne, kako za životnu sredinu tako i za raspoloženje ljudi. Ova sorta lala će se zvati po Jelisaveti Načić, prvoj ženi arhitekti u Srbiji, koja je bila i globalno poznata, o čemu svedoči i činjenica da ima svoju stranicu na Vikipediji na holandskom – rekao je ambasador Holandije Jost Rajntajs.
Koordinator projekta „Zeleni gradovi Srbije” Hans Buster je rekao da je veoma ponosan zbog prilike da predstavlja klaster holandskih kompanija koje sarađuju sa Gradom Beogradom i Vladom Srbije.
– Želimo da pomognemo Srbiji da postane „zelenija” i da bude bolje mesto za život. Nadam se da ćemo nastaviti saradnju i uraditi još mnogo dobrih stvari za Beograd i Srbiju – rekao je Buster. / Beograd. rs
Kako su lale postanu zaštitni znak Holandije?
Uz amsterdamske kanale, bicikle i specifičnu arhitekturu, lale su skoro svima najčešća asocijacija kada se govori o Holandiji. Međutim, njihovi koreni potiču sa teritorije Persije, veću popularnost su stekle u Turskoj, u tadašnjem Otomanskom carstvu. Koliko su im bile značajne svedoči i to da je skoro čitav period pod vladavinom Sultana Ahmeda III (1703-1730) poznat kao „Doba lala”. Smatrane su oličenjem raskoši, otmenosti i bogatstva, a posebna pažnja se poklanjala njihovom uzgajanju. Svaka preprodaja i kupovina van Carigrada bila je strogo kažnjavana.
Dok je radio kao botaničar pri austrijskom dvoru njegov prijatelj i takođe flamanski naučnik Ožje Gilen de Bizbek mu je poklonio lukovice lala. Bizbek je služio Otomanskom carstvu kao ambasador Habzburške monarhije i tom prilikom je upoznao Sulejmana Veličanstvenog od kojeg je dobio lale na poklon I prosledio ih dalje.
Klusius je po povratku u Holandiju postao profesor na Univerzitetu u Lajdenu i preuzeo mesto upravnika najstarije botaničke bašte u Holandiji. Posadio je lukovice i bio vrlo posvećen njihovom uzgajanju, ali nije želeo da i drugi uživaju u njihovoj lepoti, te ih je pomalo sebično čuvao i nije ih prodavao. To je dovelo do krađe iz njegovog vrta od strane znatiželjnih, a potom i do komercijalne prodaje sa kojom je zavladala tulipomanija, odnosno opšta pomama za ovim cvetom.
Kako su prodavane po izuzetno visokim cenama, lale su smatrane statusnim simbolom i luksuzom koji su sebi mogli da priušte samo najbogatiji. Međutim, ono što je trebalo da bude hobi i vizuelno zadovoljstvo, pretvorilo se u basnoslovno skupu opsesiju jer su cene počele nekontrolisano da rastu što je mnoge preko noći dovelo do bogatstva, ali i do bankrota. Postojale su vrste lala koje su koštale koliko i kuća u Amsterdamu!
Ova opsesija nije mogla trajati zauvek i 1637. godine došao joj je kraj zahvaljujući intervenciji države koja je zabranila precenjenu trgovinu. Tulipomanija traje i danas ali se tadašnja bizarna pomama nikada u toj meri nije ponovila, već je prisutna u umerenim okvirima.
Holandija je dominantna na cvetnom tržištu po proizvodnji i izvozu lala, a koliko su posvećeni uzgajanju najbolje pokazuju snimci iz vazduha gde se one, poput tepiha duginih boja, pružaju u nedogled i predstavljaju savršen spoj prirode i ljudskog rada.