Ministarstvo poljoprivrede, finansira projekat čijom realizacijom malim gazdinstvima u ovoj godini treba da bude podeljeno oko 33.000 pilića autohtone rase živine banatski gološijan. Cilj je da se ova rasa, koju odlikuje otpornost i mali zahtevi prema uslovima držanja, sačuva a istovremeno da se malim proizvođačima omogući da povećaju prihod na gazdinstvu. Projekat realizuje PSSS “Šabac” preko Državnog saveza živinara Republike Srbije.
Povratak tradiciji koju smo imali
Više ručica, dobra žetvia. Tako bi mogli nazvati trud pomenutih službi i resornog ministrstva da vratimo Srbiji ono što joj je oduvek pripadalo, kada su u pitanju rase, pasmine, sortiment koji je decenijama, pa i vekovima živeo na našim prostorima. Banatski gološijan je sigurno jedan od onih rasa živine koja osim svoje genetičke i istorijske uloge ima veliki ekonomski potencijal, koji je slobodno možemo reći nepravedno istisnut. Zašto je to tako tema je za neku drugu priču, ali generalno, brzi profit je presuduo svemu što je bilo na našim livadam, pašnjacima, dvorištima. Krajem aprila, akcija podele pilića rase banatski gološijan,je sprovedena i u Savetodavnoj službi Kraljevo, zainteresovanim poljoprivrednicima, a njih je bilo iz Kraljeva, Raške, Vrnjačke banje i Ivanjice
,,Poljoprivredna stručna služba Šabac i Savez živinara Srbije, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, pokrenuli su projekat očuvanja autohtonih rasa koka. Jedna od njih je banatski gološijan, koja ne zahteva posebne uslove za gajenje, a ukoliko je umatiči, proizvođač ima pravo i na državne podsticaje namenjene očuvanju genetičkih resursa. Naime i banatski gološijan i autothone rase živine imaju subvenciju od 400 dinara po grlu. Za ovu godinu ta sredstva neće moći da ostvare jer treba da se uradi umatičenje tih grla, a umatičenje se radi pronošenjem. Tako da će poljoprivredni proizvođači koji su dobili da ne kažem na poklon, ali putem jednog od projekatakoji se sprovodi uz podršku ministrstva, imati pravo na subvenciju kada za to dođe vreme.,, kaže Vekosav Savić, direktor PSSS Kraljevo
Na pitanje da li će ovakvih akcija biti još, imajući u vidu veliko interesoovanje poljoprivrdnika sa područja koje pokriva Savetodavna služba u Kraljevu, Savić ističe da se na ovome sigurno neće stati, jer očuvanje genetskih resursa nije samo u živinarstvu. Podaci govore da se ponajviše odmaklo u svinjarstvu, za govedarstvo takođe postoji veliko interesovanje gde dominira buša, zatim domaći brdski konj, što jasno daje singal resornom ministrstvu da nastavi sa sličnim akcijama očuvanja genetskih resursa Republike Srbije.
Veliki značaj za mala gazdinstva
Ovo je dobra prilika za mala domaćinstva koja imaju dvorište i već se bave poljoprivredom, da dodatno upotpune proizvodnju uzgojem živine. Banatski gološijan, godišnje može da snese od 160-180 jaja, smeđe boje težine oko 60 gr. čija je cena visa u odnosu na standardne koke nosilje. Akcija je velika pomoć proizvođačima, jer oni koji drže 50-60 koka mesečno mogu da zarade 15.000 do 20.000 dinara i da uz minimalna ulaganja prihoduju od prodaje sa kućnog praga. Većina zainteresovanih poljoprivrednika na svom gazdinstvu ima banatskog gološijana, sa željom proširenja jata.
,, Imam dosta živine i moram da naglasim da je ovo lep gest koji nam puno znači, naročito što su ovo rase koje su nama teže dostupne, teže se nabavljaju. Mi smo konkurisali za 50 komada i toliko smo dobili. Planiramo da proizvodnju sa autothonom rasom širimo jer imamo i nekoliko stotina misirki, gusaka, pataka, svašta nešto… Plan je da nam ta farma donosi profit preko prodaje jaja ali i pilića. To je neka naša priča, jer je sve više onih koji traže domaću hranu, domaću rasu. Naše iskustvo je odlično, ova rasa nije zahtevna, slobodno je puštena, ima kvalitet.,, priča nam svoje iskustvo Radomir Vasiljević, poljoprivrednik iz Sirče kod Kraljeva
Autothone rase omogućuju organsku proizvodnju
Ono što je karakteristično za ovu rasu je da je veoma otporna. Dobro podnosi zimu, bez obzira na karakterističan go vrat, jer ima pufnu koja čuva koke od hladnoće. Rasa je pogodna da se drži slobodno u dvorištu, voćnjacima, gde traži insekte i gliste. Time povećava unos proteina, a samim tim i nosivost. Toliko su otporne na svakojake uslove da im čak ni veterinar nije potreban. Ipak za veći uzgoj, važno je imati otkup jaja i plasman viška petlova. Kada se tome doda prihod od prodaje mesa, pilića, subvencije, ali i dobijanje stajnjaka za đubrenje useva, računica je više nego dobra. Organska proizvodnja je takođe reper ovoj priči.Porodica Jevđić iz Raške već nekoliko godina gaji ovu rasu, što ih je navelo da uđu u proces organske proizvodnje.
,, Bavim se uzgojom autothonih rasa živine, konkretno banatski gološijan, vršimo proizvodnju na našem imanju gde uzgoj ide na slobodnom držanju, gde su koke po ceo dan puštene i bavimo se proizvodnjom konzumnih jaja.Organska proizvodnja je sve traženija od kupaca i mi smo na našem imanju trenutno u procesu sertifikacije. Gledamo da sve ono što radimo i proizvodimo na našem gazdinstvu bude organsko bez prisustva bilo kavih gmo primesa, da bude što prirodnije. Naravno da nam ovakav i svaki vid pomoći mnogo znači, svaka dopuna matičnog jata je veoma korisna. Samim tim želim da pohvalim Savetodavnu stručnu službu u Kraljevu koja nas je kontaktirala i omogućila ovu donaciju. Nadam se da će i ubuduće naša saradnja biti obostrano korisna i dobra.,, – samouverono o svom malom biznisu i budućim planovima govori nam Andrija Jevđić, poljoprivrednik iz Raške
Uslovi za dobijanje prava na ovu rasu nisu bili zahtevni. Osim prostora za čuvanje kokošaka, zemlje, registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i želje da je uzgajaju, ništa drugo nije bilo neophodno. Zainteresovanost je više nego ogromna, tako da je u nekim službama broj aplikanata bio veći od ponuđenih broja pilića, te se išlo na dodelu na ravne ,,časti,, u takvim slučajevima. Poljoprivrednici su imali obavezu uz potpisan ugovor sa Savetodavnom službom, piliće koje umatiče drže dve godine kod sebe.
,,Savez živinara Srbije okuplja više od 70 udruženja, prikupljaće piliće od proverenih odgajivača, a podela zainteresovanim gazdinstvima ići će preko poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi. Ovaj posao će biti priveden kraju do kraja j8una, nadamo se. Ukupno 22 službe radiće podelu na svojoj teritoriji. Preporučujemo da se gazdinstvima daje oko 150 pilića. Odnosno, svaka služba će dobiti do 1.500 pilića u Srbiji, ali bez Vojvodine .Živinu će kasnije moći da umatiče pod kontrolom, a svu umatičenu živinu vlasnici će morati da čuvaju naredne dve godine. Gazdinstva će, zahvaljujući tome, moći da konkurišu za dobijanje podsticaja namenjenih očuvanju biljnih i životinjskih genetičkih resursa u iznosu od 400 dinara po jedinki. To je svakako jedan od benefita. Možda se nekome neće dopasti ovo što ću reći, ali da nje svih ovih subvencija, mislim da bi naš stočni fond, generalno bio mnogo siromašniji,,…. objašnjava Radomir Erić, predsednik Saveza živinara Srbije
Vojvodina je svakako u odnosu na ostatak u državi sačuvala svoje genetske resurse u manjem ili većem obimu, što je izuzetno dobro. Sa tih farmi upravo se širi priča odgajivača. Na pitanje nedostatka ovih rasa sagovornik ističe da je napredak u smislu omasovljenja proizvodnje bio moguć jedino organizovanom akcijom.
,, Jednostavno nije bilo ovakvih akcija. Mi smo je pokrenuli i smatram da će doneti dobar rezultat. Ni sada nije jednostavno doći do dobrih pilića, jer svaki odgajivač ima neki svoj system i da tražite 100 pilića, teško da ćete uspeti. Mi smo nedavno probali u Surčinu da sa jedno sto kokica sačinimo jedno jato bojim se da ni to nećemo uspeti da uradimo. Problem je kada je nešto traženo i kada ljudi osete pare, on nije više ljubitelj, nije više odgajivač, on je odmah trgovac! E, to je najveći problem kod nas, što sve gledamo kroz dinar. Tako su došli hibridi koji su istisnuli naše domaće stare rase, koje imaju nemerljive kvalitete.,, pomalo setno, pomalo ljutito ističe Erić
Pitanje zašto vraćanje autothonim rasama dobija jednostavn odgovor
Rezime priče se svodi na dobru adptaciju na uslove držanja, lak uzgoj, slobodno držanje, dbru kondiciju i nosivost jaja. Kvalitet jaja i samog mesa. Od proizvođača ali i Gos. Erića smo čuli i ove podatke kada je u pitanju mesnatost i kvalitet mesa, za koje kupci imaju sve veću potražnju.Petlovi dostignu težinu oko 2,5 do tri kilograma. Kokoške su nešto sitnije, ali su veoma dobre nosilje, kao što smo već naglasili. Sama struktura belanca i žumanca nije ista kao kod običnih jaja, gušća je i bogatije je omega 3 masnim kiselinama, ima ih više nego kod pastrmke. Struktura mesa je gušća, tamnije boje, sa manje belog mesa. Sama činjenica da tovno pile živi šest nedelja, koliko je neophodno za tov prosečno uzgajenog pileta , gološijan živi šest meseci do prodaje željene težine. Ovo poređenje pokazuje, da je gološijan zdraviji, kvalitetniji, te je zato i skuplji. Mi se zdravije hranimo, proizvođači imaju računicu u proizvodnji.
Pravi li lažni pilići
Sve traženija ,,organska hrana,, i povratak korenima i našim ,,starim rasama,, navela je neke na brzu i laku zaradu. Neki od poljoprivrednika ističu da su bili prevareni, sreća sa malim brojem pilića. Naime, golovrati pilići pojavljuju se povremeno u jatima odgajivača koji drže drugu živinu, međutim, nije svako golovrato pile banatski gološijan. Struka zato sugeriše da pre nego poželite da se ozbiljno bavite ovom proizvodnjom palo više istražite šta je u ponudi prilikom kupovine pilića ili koka banatskog gološijana. Rasa je nastala mutacijom početkom 19. veka, kažu na području Kikinde i Mokrina. a bila je omiljena rasa na dvoru kralja Aleksandra i kraljice Marije.
Nekima je banatski gološijan simpatičan, nekima ukusan, nekima koristan. Po onoj narodnoj ,,stara koka, dobra supa,, izgleda da smo posle svih ,,brzih ukusa,, podsetili svoja čula na bakinu kuhinju iz našeg sela…..Samo neka potraje. Jer zdavlje na usta ulazi!
Sonja Cvetković