Aprilska zima majska nevolja

Naslov primeren priči jer nam je zima u aprilu rezultirala sve nadolazeće problem kojih je i te kako bilo. Početak godine je obećavao. Čak su visoke temperature, u februaru izmamile bržu vegetaciju, da bi pravi šok izazvala zima u aprilu. Rana kajsija je uglavnom obrana, u plastenicima je ispod agrila promrzavao mladi krompir, setva je uglavnom odložena, dok o proizvodnji povrća na otvorenom niko nije ni pomišljao. Proizvođači cveća i rasadničari u kraljevačkom kraju su tek sa prvim majskim danima odahnuli. Prve domaće jagode obradovale kupce tek pred 1. maj

    Koliko su ovaka temperaturna dešavanja poremetila ekonomiju poljoprivrede znaće se tek daljom vegetacijom i vremenskim prilikama. Struka kaže da kasni prolećni mraz, pa ni sneg u paruilu nisu iznenađenje, čak su i redovna pojava u prvoj dekadi aprila.Međutim za one koji su imali lak san u svojim plastenicima tokom zime, zimski sneg je nova santa koja im se obrušila na novčanik ali i dalju proizvodnju.

    U proizvodnji rasada je veoma bitno da se proizvede kvalitetan rasad jer je dokazano da od kvaliteta rasada u velikoj meri zavisi ukupna produkcija biljke pa i sam prinos. Važno je da dobije dobar rasad, jer joj samo kvalitet donosi dobit i zadovoljstvo. Mila Milovanović ovu proizvodnju radi bezmalo dve decenije, ali kaže da je ovo proleće jedno od najtežih, sa toliko osocilacija i pomeranjem kasnijih rokova setve. Rasad prodaje na svom imanju ali joj ga godinama kupuju i ovdašnjia potekari. Plasman reklo bi se siguaran…..

,, Kao i svake godine radimo ranu rasadničku proizvodnju, ali sukcesivno i za kasnije rokove sadnje na otvorenom. Ove godine bili smo suočeni sa nizom problema. Februar je bio izuzetno topao, tako da smo strepeli da će biljke prerasti, nakon toga smo morali da dogrevamo plastenike jer se minus i po nekoliko dana u martu i parilu spustao i do -8 celzijusa. Takav stres je ogroman za biljke! Stres i za nas same. Kalendarski gledano, godinama smo ovaj rasad prodavali od 10. aprila, ove godine smo kupce vraćali sa kućnog praga jer je temperatura i dalje mimo svih stnadarda za sadnju. Ukoliko bi te biljke propale, a propale bi sigurno na niskim temperaturama, jer su ovo toploljubive kulture, bio bi to veliki neuspeh i za nas rasadničare. Došlo bi do velikog nepoverenja i velikog znaka pitanja našeg daljeg bitisanja. Prodaja je bojažljivo krenula tek posle Uskrsa, ali ni to nisu neke velike količine. Što se tiče cene našeg rasada morali smo da povećamo cenu, jer su svi naši imputi poskupeli kako lane, tako i ove godine.  Sada, opet postoji bojazan da li će biti prodat! Nezahvalna i nestabilna godina. – kaže Mila

  Do tančina se mere ulaganja svake godine jer je ova proizvodnja najskuplja. Po nepisanom pravilu gotov proizvod ili poluproizvod na našim prostorima svoju cenu ne menja godinama, što nam potvrđuje i porodica Lišanin koji za razliku od Mile rasad prodaju mahom van Kraljeva. Problemi su gotovo identični.

,, Neubičajeno vreme. Velike temperaturne oscilacije donele su nam problem svake vrste. Oni koji imaju dobre plastenike i obezbeđene uslove, sa kupovinom rasada krenuli su tek prošle nedelje. Biljke su bukvalno na klackalici da prerastu fazu presađivanja. Tada im je neophodno više vremena da se adptiraju na novu sredinu. Najveći problem su bili prizemni mrazevi koji su bili poprilično veliki naročito za april, koji je važio za mesec naših prvih prihoda. Osim toga planirali smo da u plastenicima gde smo uzgajali rasad da radimo dalju proizvodnju. Neko za dalju sadnju, neko za proizvodnju ranijeg povrća, međutim ni to neće biti najverovatnije isplativo, imajući u vidu da ćemo sa kašnjenjem sezone od 3 nedelje biti manje konkurentni sa uvozom povrća iz Albanije . Tako da ne znam šta bi vam rekao vidite i sami.,,- ističe Milovan Lišanin, proizvođač rasada iz Obrve

    Kosta Vulović je svoje plastenike smestio u najlepšoj ravnici Žičkog polja. Ipak blizina Ibra mu je na nekoliko dana tokom aprila oprljila mladi krompir ispod agrila. Kaže da je plastenicima i  rasadniku više potrošio za grejanje ovog proleća nego u januaru i februaru kada je realna potrošnja struje i ogreva za ovu proizvodnju.

,, U skoro svim objektima imam termometar. Danima je bivala temperature od-4 do -8 celzijusa. Smrzao sam se ja,  a ne moj krompir. Naravno sve smo pokrivali agrilom, da zlo bude veće početkom aprila jaka oluja mi je otkrila i pocepala foliju. Trošak i čista šteta. Ne osiguravam jer plastenike neće niko da mi osigura, to nije do mene.  U ovo vreme sam prethodnih godina obrao prve jagode, sada smo na  pijacu izašli tek za praznike! Inače u plastenicima kojih ima 13 su tri sorte tako da nam stižu datumski jedan za drugom. Sada će zadnja berba u plasteniku da mi se pokjlopi sa jagodom na otvorenom. To se do sada nije desilo. Cena…pa počela je sa 350, sada je već 280 na veliko. Mi ne prodajemo na tezgi, samo na veću narudžbinu, kopšta tezga, radnik….sve mora da se kalkuliše. Krompir planiram da skinem u danu, ne isplati se da krčmimo. Ma nek smo zdravo, biće ovoga opet,, ipak optimistično zaključuje Kosta

  Krompir na otvorenom se takođe sadio u otežanim uslovima te se u zavosnosti od lokaliteta nalazi u različitim je fazama razvoja. Na Rudnu se sadio tek posle 10. Maja, tako da će čuveni rudnjanski krompir na trpezi biti tek početkom jula.

  Što se tiče ratara, odnosno stočara jer u kraljevačkim atarima, kukuruz je kultura koja se zasniva iključivo za porebe stočarenja, stanje je šaroliko. Neki su tek posejali, neki rade tretman na ,,crno,, oni treći tek planiraju setvu. Imamo čak situaciju da se kukuruz u nekim parcelama presejava jer je došlo do klijanja na veoma niskim temperaturama ili su one nastupile odmah posle klijanja. Vlage je bilo, ove godine u izobilju ali  niske temperature  nisu dozvolile razvoj biljaka. Savetodavci i apotekari kažu da je do kraja aprila u kraljevakom kraju i do uglavnom u priobalju reka i ravnici, zasnovano nešto malo više od 50% predviđenih površina pod kukuruzom. Do sredine maja zvuk sejalice će biti uz cvrkut ptica česta muzika u selima.

,, Sejali smo ovih dana. Pre đurđevdana, ove godine nismo smeli. Zemlja u Samailima nije nekog kvaliteta, ilovače ima dosta, površinski je suva, usitenjena, dublje je bilo puno vlage, hladno. Ne smeta ni kasnija setva, prošle godine smo solidno prošli. Ovde smo radili oglede sa našim semenskim kućama i Savetodavnom službom. Promenila se klima, uslovi setve, žetve, svega. Evo mi imamo i jagode na imanju, nekada je berba počinjala oko 10 maja ove godine pre 25.maja nema prodaje,, kaže Aleksandar Vukičević, voćar, stočar i ratar iz Samaila

  Pšenica se za sada dobro drži, mada ova kultrura nije preterano zastupljena u ovdašnjim krajevima. S početka vegetacija bila je dosta žuta, ratari kažu da su primetili i blajhanje, tako da su tretmani prihrane i zaštite bili neminovni. Nekima će shodno poskupljenju hemije i goriva ovaj procesi biti nebitan, drugima pak dobit. Stvar izbora, rekli bi!

  Mraz obrao i voće

    Ovogodišnji aprilski sneg i niske temperature voćari će takođe dobro da zapamte, nažalost po štetama. Oštećena je manje –više većina voćnih vrsta, a najviše rana kajsija. Sneg je tokom aprila u tri navrata zahvatio sela kraljevačkih atara, ali se na sreću nije dugo zadržavao, naravno ne računajući sela Studenice i Rudna gde su i putevi bili neprohodni. Tek ucvetalo voće, izuzimajući jabuku pod snegom i minusnom temperaturom od nekoliko dana umanjio je svakako rod.  Od mrazeva su voćari u Bukovici, Lascu, Dedevcima, spas potražili u zadimljavanju, jer uslova za savremeniju odbranu nema. Naime, mnogi proizvođači voća rešenje vide u instaliranju anti-frost sistema za zaštitu voćnjaka od smrzavanja, ali je ta investicija još uvek san letnje noći. Drugi problem je i samo postavljanje iste. Dešava se da jedan voćnjak na nižoj koti potpuno mraz oprlji dok na višoj voće prerodi. Da je kao što nije, bila bi to, tako reći prirodan proreda, međutim voćari kažu da je i oplodnja bila izuzetno mala.

,, Štetnost kasnih prolećnih mrazeva na pojedine voćne vrste je pre svega uslovljena fenofazom u kojoj se te voćne vrste nalaze. Čak i kod istih sorata voćaka na otpornost mogu uticati meteorološke prilike tokom vegetacije, načini gajenja i negovanja, stanje zrelosti drveta i količina rezervnih materija u tkivu, stepen razvijenosti pupoljka, mesto pupoljka na grančici, starost voćaka, jačina i trajanje niskih temperature, da li su cvetovi vlažni ili suvi pri delovanju mraza , dakle mnogo toga. Prema nekim procenama štete možda neće biti toliko drastične, međutim nakon hladnog i kišnog vremena ulazimo u intenzivnu zaštitu I ono što sigurno možemo da potvrdimo jeste prisustvo bolesti i štetoćina.,,- kaže  bojan Miletić, agronom iz Kraljeva

  Cveće u prodaji do kraja maja

    Priču ćemo završiti cvetno, jer predpraznično raspoloženje je bila uvertira za srećan kraj prve sezone u proizvodnji cveća. Ovih dana sve vrvi u plastenicima ovdašnjih cvećara. Prodaja je krenula tek od 20. aprila intenzivno. Njihova računica se svodila minulih sezona znatno ranije, ali kako tvrde šta se mora nije teško. Ono što je savršeno jesu biljke koje su upravo u ovim objektima dobili svoj pun raskoš, kolorite, cvetove. Naravno dodatne tri nedelje uzgoja su poskupele proizvodnju ali ne i prodajnu cenu.

,, Zima nam je bila naklonjena, međutim kada je trebala da krene prodaja naglo je zahladnelo. Kupaca je bilo sporadično. Tek je ovih dana krenula prava prodaja i trajaće sigurno do kraja maja, što nam se nikada nije desilo. Ovu savremenu proizvodnju smo počeli 2012. godine, kada je bila najhladnija zima, ali je prodaja na proleće krenula na vreme i brzo smo isporučili cveće.   Ono što će obeležiti ovu sezonu je i visok kvalitet biljaka. Naime produžena sezona boravka u našim objektima jeste iziskivala nama dodatne troškove i mnogo pažnje i nege, ali izgledaju zaista savršeno. Kažem bilo je problema, oscilacija ali smo ipak na kraju zadovoljni.Proda se uvek, samo ove godine to traje. Nakon toga dezinfekcija pa krećemo već sa ponudom za jesen.,, kaže Olivera Joković, cvećarka iz Musine reke

Slično je i kod Čolovića koji takođe proizvodnju rade u svojih 7 savremenih ,,brodova,, . Neki od kupaca kažu da imaju prostora kupili bi sve, oni drugi su verni klasičnom izboru, dok oni treći ipak poslušaju savet naših domaćina da kupe ono čemu imaju vremena da se posvete. Najtraženije su uobičajeno surfinije, devojački venac, muškatle svih varijeteta, margarete, karanfili, bosiljak….

,, Ove godine smo jedino uštedeli na ogrevu, ali da se razmemo, malo smo uštedeli. Sezona zime u aprilu pa i sada u maju nam je produžila prodajnu sezonu. Znate nije lako prodati nekoiliko destina hiljada biljaka. Februar, pa i mart su bili prilično topli, što je izmamilo biljke, naglo su rasle, trebalo ih je usporiti preparatima, treba svakodnevno zalivati, tretirati, pleviti i čistiti stare latice. To je posao koji traži vreme i radnike. Cene smo podigli prošle godine za nekih 10-20 dinara po saksiji, tako da su one iste kao i u prošloj godini. Nije prodaja opala zbog cena, već hladnog vremena. Napolju mogu da se održe muškatle i to do -5, surfinije do čak -12. One čak budu i lepče ako nije suviše toplo jer se razvijaju sporije i budu bujne, kompaktne. Kupci ipak neće da rizikuju, mada su nama najveći kupci cvećare, poljoapoteke i veletrgovine.,, kaže Dragana Čolović iz Čibukovca kod Kraljeva

     Mi se nadamo da će maj omogućiti svim proizvođačima dobru setvu, sadnju a samim tim i dobar rod. Voćarima manje tretmana i više bobica. Nebo na žalost, nema kišobran, tako da je prava preporuka ko nije, neka osigura svoje useve! S. C.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *