Najjeftiniji način da saznate nešto o svojoj zemlji jeste da uarite njenu analizu. Prosto uporedite da upoznajete vaš budući profit. Samo n ataj način možete saznati šat joj fail I gde su viškovi. Ovo drugo je sve manje prisutno na našim parcelama, zahvaljujući prvenstveno nedostatku stajnjaka .Kontrola plodnosti zemljišta je deo tzv. „dobre poljoprivredne prakse“. To je jedna od mera za koje se smatra da je najefikasnija i najpotrebnija zajedno sa setvom. Ako ne posejemo, nećemo imati prinos.
,, Vrlo slično je sa kontrolom plodnosti zemljišta. Ukoliko je ne uradimo i na osnovu nje ne izvršimo pravilno đubrenje imaćemo negativnih posledica i po profitabilnost proizvodnje kao i po visinu prinosa.Svaka poljoprivredna parcela je priča za sebe. I što se tiče zemljišta i što se tiče klimatskih uslova i svih onih uslova koji utiču na visinu prinosa. Na zemljištima koja imaju nizak sadržaj hraniva, sa pravilnom kontrolom plodnosti zemljišta, i pravilnim đubrenjem mi ćemo podići prinos. Na zemljištima gde imamo sadržaj hraniva i veći nego što bi trebalo kotrolom plodnosti zemljišta i racionalnom upotrebom đubriva možemo značajno da spustimo troškove proizvodnje. Znamo da u kalkulaciji proizvodnje đubrivo učestvuje otprilike sa 1/3. Tako da se tu svaka ušteda ogleda u konačnom profitu.,, -ističu u PSSS Kraljevo
Vrlo često poljoprivredni ne shvataju zemljište kao živ organizam. Laici često doživljavaju zemljište kao jednu ciglu. Kompaktnu, čvrstu materiju. To naravno nije tačno. Pre bi zemljište trebalo doživljavati kao jedan školski sunđer koji u sebi ima čvrstu materiju, ali i one sitnije i krupnije pore u kojima se nalazi vazduh i voda. U zavisnosti od tog odnosa ove tri faze, zavise i fizičke i hemijske osobine zemljišta, odnosno uslovi za rast i razvijanje biljaka. Koliko je zemljište živ sistem pokazuje i podatak da u jednoj kafenoj kašikici zemljišta ima više živih organizama nego ljudi na planeti Zemlji. U to malo zemljišta ima više od 7 milijardi organizama koji utiču na različite procese.
Postoji nekoliko osnovnih pravila pri kontroli zemljišta.Izuzetno je bitno da se pravilno uzmu uzorci. Uzorci se ne uzimaju u vreme vegetacije.
,,Prvi tremin je nakon žetve strnih žita a drugu ujesen nakon skidanja jarih useva. Kod voćnjaka i vinograda, pravilo je da se analiza uradi pre podizanja zasada, a u toku vegetacije se uzimaju u periodu mirovanja. Što se tiče dubine uzorkovanja, za ratarsko-povrtarske useve to je od 0-30 cm, a za voćnjake i vinograde od 0-30 i 30-60 cm. Na jednoj proizvodnoj parceli može biti više tipova zemljišta. Za svaki tip zemljišta bi u tom slučaju trebalo uzeti prosečan uzorak koji se sastoji od više pojedinačnih uzoraka. Za jedan prosečan uzorak trebalo bi uzeti pojedinačne uzorke sa 20-tak mesta. Potrebno ih je dobro izmešati, i pola do kilogram izmešanog zemljišta doneti na analizu. Sve ostale podatke po prijemu uzorka u laboratoriju poljoprivrednici mogu dati našim kolegama. Na osnovu svih podataka naši agrohemičari daju preporuku đubrenja.,,
Nedostatk stajnjaka je takođe doprineo degradaciji zemljišta, ali i loša primena veštačkih đubriva. Nekada u besparici, nekada u preteranoj želji za što boljim prinosom preteramo sa količinama hraniva koje na određenoj parceli nisu potrebne. Osoka, stajnjak, granulati i bilo koji oblik hraniva treba primeniti nakon analize. Sve drugo može doneti više štete nego koristi.
Rezime- Plodnost zemljišta rapidno opada kao posledica višedecenijskog odsustva značajnijeg đubrenja zemljišta stajnjakom, u proizvodnju treba uvrsti i zelenišno đubrenje, kojim bi se koliko-toliko zemljištu vratila organska materije. Svaka proizvodnja, kao i svaka parcela su priča za sebe i samo na taj način možemo racionalno trošiti vreme i novac. Redakcija