Ambrozija je jedna od najrasprostranjenijih i najopasnijih alergenih biljaka na svetu.Vodi poreklo iz SAD, odakle je preneta u Evropu 1863. godine, uvozom žitarica i deteline.Danas je raširena po čitavoj Srbiji, na različitim tipovima zemljišta i različitim staništima. Prisutna je kako na neobradivim, tako i na obradivim površinama, kako u ruralnim, tako i u urbanim sredinama. Velike štete pravi u usevima kukuruza, suncokreta, soje, graška, uljane repice i u ređim strnim žitima.
Ambrozija je jednogodišnja, kasnoprolećna biljka. U našem klimatu niče polovinom aprila meseca. Visine je od 20 cm do 2 m (uobičajeno 70 cm). Cela biljka je obrasla gustim dlačicama. Stabljika je uspravna, na preseku blago četvorougaona, u gornjem delu razgranata. Listovi dugi 5-10 cm, perasto su deljeni, režnjeviti, sa gornje strane tamno zelene boje, a sa donje prekriveni dlakama. Cvetovi su mnogobrojni, sitni, grupisani u mnogobrojne glavičaste cvasti. proizvode enormnu količinu polena. Polenova zrna imaju oblik malih kuglica sa šiljcima na površini. Ambrozija cveta i plodonosi od juna do oktobra meseca. Plod je jajasta ahenija, dimenzija 2,5-3,5 mm x 1-1,7 mm. Jedna biljka produkuje 500-3000 ahenija, koje u zemljištu mogu da prežive i do 40 godina.
Svojim polenom, koji u sebi sadrži šest alergena belančevinaste strukture, ambrozija izaziva alergije kod 10% svetske populacije. Alergijski rinitis, konjuktivitis i astma su bolesti za čija je pogoršanja ambrozija direktno odgovorna. Jedna biljka je sposobna, tokom sezone, proizvesti više miliona polenovih zrna (čak do milijardu). Količina polena povećava se tokom kišnog proleća i toplog leta, a smanjuje se ako je leto kišovito. Najveća koncentracija polena je u avgustu i septembru, u ranim jutarnjim satima i pre podne. Koncentracija se smanjuje posle kiše. Polen ovog alergena može povoljnim strujama vetra da dospe i na udaljenost od čak 100 km od jedinke.
Za suzbijanje ambrozije se koriste agrotehničke, mehaničke i hemijske mere. Pojedinačne biljke treba čupati sa korena, dok veće površine treba stalno kositi pre cvetanja, i to ispod 5 cm od površine zemlje, kako bi se sprečilo njeno obnavljanje preko bočnih izdanaka. Na poljoprivrednim površinama treba je suzbijati kombinacijom agrotehničkih mera i herbicida. Zapuštena zemljišta treba urediti i zasejati travom, kako bi se povećao broj konkurentskih biljaka.
Neophodno je da svi uzmemo učešće u uništavanju ambrozije. Javna preduzeća (Putevi, Železnice) su obavešteni da imaju obavezu da unište sve korove, pa i ambroziju u pojasu širine 5 m od puteva, odnosno pruga. Svi privatni vlasnici parcela su u obavezi da unište ambroziju na svom imanju.
Jelena Grbić dipl. ing. zaštite bilja / PSSS Kraljevo