Evropska unija najavljuje da će već sredinom jula biti objavljen predlog za uvođenje prekograničnog poreza na emisije ugljen dioksida (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), potvrđuje u razgovoru za portal Biznis.rs prof. dr Nikola Rajaković, sa Katedre za elektroenergetske sisteme Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Kako se već uveliko diskutuje sve zemlje izvan Evropske unije koje su izvoznici čelika, gvožđa, cementa, đubriva, aluminijuma i električne energije u Evropsku uniju moraće da plate taksu, odnosno porez na emisije ugljen dioksida koje su emitovane dok je navedena roba pravljena. Uz to, administracija u Briselu planira da promeni svoju Direktivu o oporezivanju energenata. Saopštila je da će biti preispitane donja granica za stope za goriva i poreske olakšice, da bi se domaći potrošači i kompanije ohrabrili da počnu da se ponašaju tako da više doprinose zaštiti životne sredine.
“Višegodišnje rasprave o uvođenju ove takse koju bi plaćale firme iz zemalja koje nisu uključene u ETS sistem, već su donele određene promene u zemljama Zapadnog Balkana, tu za primer imamo Crnu Goru, koja je uvela naknadu za zagađenje od 24 evra po toni”, ističe prof. Rajaković.
ETS sistem (Emission Trading System) je, podseća on, važeći mehanizam kojim se u EU i kroz plaćanje taksi na emisije ugljen dioksida uspešno kontroliše smanjenje emisija iz godine u godinu kroz tržišni mehanizam ograničenog broja sertifikata, odnosno bonova koji odgovaraju tonama emisija.
Problem za mnoge izvoznike
“Sve rasprave ukazuju da će se prekogranična taksa na CO2 odnositi i na električnu i na toplotnu energiju proizvedenu na bazi fosilnih goriva, ali i na proizvode u kojima je ovakva električna energija značajan input prilikom proizvodnje, kao što su čelik, cement, alumunijum i brojni drugi proizvodi. Na ovaj način, EU namerava da izbegne nefer konkurenciju na svom tržištu od strane uvoznika koji ne plaćaju takse na emisije ugljen dioksida”, objašnjava prof. Rajaković.
Ideja EU, napominje on, jeste da ovaj mehanizam bude što sličniji ETS mehanizmu. Tako bi se uvodili posebni elektronski sertifikati (bonovi) za prekograničnu taksu koji bi po analogiji sa ETS mehanizmom kvantifikovali i ograničavali količine emisija: jedan bon (sertifikat) bio bi ekvivalent jednoj toni emisija ugljendioksida sadržanoj u određenom proizvodu – robi uvezenoj u Evropsku uniju. Uvoznici će biti u obavezi da ove sertifikate kupuju, slično kao što se kupuju emisione jedinice u okviru ETS sistema.
Planira se formiranje posebnog administrativnog tela koje će izračunavati cenu sertifikata na osnovu prosečne cene ostvarene po zatvaranju svih aukcija emisionih jedinica u okviru ETS. U razmatranju je prelazni period od tri godine za potpunu primenu prekogranične takse.
“Sa aspekta naše ekonomije sada se otvara pitanje da li je za nas povoljnije pristupanje ETS mehanizmu preko Energetske zajednice ili najavljeno nametanje prekograničnih taksi na emisije ugljendioksida od strane EU. Sigurno je da je povoljniji onaj mehanizam preko koga sredstva sakupljena po osnovu oporezivanja emisija ugljen dioksida mogu pod našom kontrolom da se usmeravaju na projekte energetske efikasnosti na projekte koje najbrže vode ka potpunoj dekarbonizaciji. Po mom mišljenju mehanizam prekograničnih taksi za nas je nepovoljniji”, napominje prof. Rajaković.
Kako za portal Biznis.rs kažu u nadležnom Ministarstvu energetike i rudarstva, “uvođenje mehanizama za prekogranično prilagođavanje emisija CO2 od strane EU, imalo bi najveće posledice na industriju koja je izvozno orijentisana na EU, a u čijim proizvodnim troškovima značajan deo ima energija fosilnog porekla. Može, međutim, dodaju oni, imati uticaja i na druge sektore, pa i na samo energetiku.
“Nadležna ministarstva će razmotriti i predlagati, a vlada preduzimati mere koje budu moguće, zavisno od mehanizma koje EU bude primenjivala”, napominju u Ministarstvu energetike.
Razmišljanja o lokalnoj naknadi
Potpisivanjem Pariskog sporazuma o klimi, Srbija je, objašnjavaju u Ministarstvu energetike, sa preko 190 zemalja prihvatila potrebu odgovora na neposrednu pretnju klimatskih promena. U skladu sa ovim Sporazumom, EU je u svoj pravni sistem ugradila obavezu smanjivanja emisije gasova sa efektom staklene bašte i dostizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine. U cilju usklađivanja sa politikom EU u oblasti energetike i klime, Ministarski savet Energetske zajednice je usvojio Preporuku o pripremi i razvoju integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova od strane ugovornih strana Energetske zajednice. Ovim planom se utvrđuje i usmerava proces dekarbonizacije, a njegova izrada je postala naša obaveza izmenama Zakona o energetici marta ove godine.
“Novi zakoni za oblasti energetike i rudarstva, doneti na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, obezbeđuju, zajedno sa Zakonom o klimatskim promenama, okvir za definisanje održive energetske tranzicije i njeno sprovođenje prilagođeno uslovima u Srbiji. Na osnovu toga smo započeli i izradu, odnosno pripremu najvažnijih strateških i planskih dokumenata. Između ostalog, biće izrađeni Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Republike Srbije (INEKP) za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine, kao i nova Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine”, podsećaju u Ministarstvu energetike.
Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom definisaće se, napominju oni, pet dimenzija promena od kojih je jedna i dekarbonizacija privrede. Analize koje budu rađene u okviru ovog dokumenta biće polazna osnova za utvrđivanje pristupa u odnosu na uvođenje troškova emisije CO2, koji se u sve više zemalja sveta, od nedavno i u Kini, primenjuje kao ključni mehanizam kojim se podstiče dekarbonizacija.
“Međutim, pre donošenja bilo kakvih odluka, biće neophodne i dodatne detaljne analize uslova i načina primene, posledica i efekata na kupce energije, energetski sistem i privredu u celini, kako bi rešenja bila prilagođena našim uslovima i mogućnostima, koji nisu isti kao u EU. INEKP je u procesu izrade, a nacrt dokumenta će biti pripremljen u oktobru ove godine dok je njegovo usvajanje planirano za početak naredne godine”, napominju u Ministarstvu energetike i rudarstva. /Biznis.rs /