Poslednje sumnje na slučajeve afričke kuge svinja bile su pre sedam dana u okolini Mladenovca i čekaju se rezultati a u međuvremenu farmeri bi trebalo da preduzmu sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, Postoji mogućnost da nadležne institucije još nisu proglasile epidemiju zbog najavljenog prestanka vakcinacije od 1. oktobra ove godine, čime bi se za srpske stočare otvorilo evropsko tržište koje zahteva uvoz isključivo nevakcinisane stoke. Odluku o prestanku vakcinacije agroekonomisti smatraju preuranjenom i opasnom, s obzirom na pretnju zaraze.
Prema informacijama do kojih je Danas došao, pojedinim stočarima već je isplaćena šteta za zaražena grla, iako su zvanično za sada jedini indikator zaraze pojačane mere kontrole. Eutanazija životinja u okolini Mladenovca i postupak kontrole na granici sa Mađarskom, Bugarskom i Rumunijom zabrinula je stočare u Srbiji. Zbog prestanka vakcinacije, Srbija je rešila da krene u praksu evropskih zemalja, koje ubijaju životinje za koje se sumnja da su zaražene afričkom kugom. Država, u tom slučaju, obavezna je da isplati stoprocentnu štetu stočarima čije su svinje ubijene zbog bolesti. Izvori bliski redakciji, međutim, potvrdili su da je država sa tom praksom već počela, ali da stočari nisu zadovoljni tim rešenjem.
Ova bolest do sada nije nikada ustanovljena u Srbiji, a velike štete već nanosi susednim zemljama, Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj. Od ove bolesti svinje se ne mogu zaštiti vakcinacijom a vektori njenog širenja među životinjama su ptice i glodari koji učestvuju u prenošenju i na njih se ne može uticati.”Mere se svode na higijenu, što manje kontakata među životinjama i ljudi sa drugih farmi”, Takođe mora se voditi borba protiv divljih glodara kao i kontrolisati zapat divljih svinja. U Srbiji je trenutno u proizvodnji oko tri miliona komada svinja, a godišnje ih se zakolje oko pet miliona. “Šteta od ove bolesti može da bude i stopostotna u žarištima gde se otkrije zato što je jedini način iskorenjivanja i lečenja eutanaziranje životinja i neškodljivo uklanjanje i zato je to vrlo opasna bolest.U osmatranju i prijavljivanju bolesnih životinja ulogu imaju i lovci, ali oni ukoliko ne poštuju mere, smatra on, mogu biti i prenosioci jer su u kontaktu sa životinjama. Tokom proleća upravo zbog afričke kuge svinja populacija divljih svinja u Srbiji je izlovljavana, I to je jedna od metoda ali ne može da bude trajna.
U Srbiji se godišnje proizvede od 250.000 do 300.000 tona svinjskog mesa. Meso se proizvodi dovoljno za sopstvene potrebe, a prosečno po stanovniku se potroši 16 kilograma mesa, dok s prerađevinama potrošnja dostiže 40 kilograma. Za izvoz viškova svinjskog mesa postoje ugovori s Kinom i Hongkongom, dok se u Rusiju izvoze i prerađevine.”Proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji je takva da možemo lako da se prestrojimo i da je povećamo, ali je neophodno naći plasman tržišnih viškova koje još uvek nisu stigle do pomenutih ugovora.