Alarmantni izveštaji naučnika, građanska neposlušnost, protesti mladih širom sveta, već godinu dana su zemlje potpisnice Pariskog sporazuma na meti pritisaka bez presedana da nešto preduzmu. Moto konferencije je Vreme za akciju (#TimeforAction).Svet je već topliji za oko jedan stepen Celzijusa, što dovodi do sve većeg broja klimatskih katastrofa, i svaki dodatni stepen će povećati obim tih poremećaja. Čak i ako zemlje poštuju do sada preuzete obaveze, rast temperature bi mogao da pređe tri strepena Celziusa.SAD su potvrdile da će se iduće godine povuči iz Pariskog sporazuma o klimi, mada je predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelozi rekla da je američki narod angažovan za borbu protiv klimatskih promena. Oči su uprte u EU i novo rukovodstvo kao i oko 40 država i vlada, od kojih oko 15 iz EU. Nikolas Halberi , coordinator UN istakao je i sledeće
,,Naša očekivanja su da će zemlje učesnice, ali I čovečanstvo upošte kao I privrednici, ekonomija generalno menjati način mišljenja u očuvanje životne sredine. Planeta je u velikoj opasnosti.Među spornim pitanjima je i način formiranja sistema funkconalnog međunarodnog trgovanja emisijama štetnih gasova i odštete siromašnijim državama za gubitke i štetu nanetu klimatskim promenam. Za sada je samo 68 zemalja obavezalo da će opovećati svoje planove za smanjenje emisije ugljen dioksida u 2020. godini, pre naredne konferencije UN o klimi u Glazgovu. Ali one, prema ekspertima, predstavljaju samo osam odsto svetske emisje tog gasa…
Na ceremoniji otvaranja Samita UN o klimatskim promenama, generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je sve zainteresovane strane, vlade svih zemalja, poslovni sektor, naučnu zajednicu, nevladin sektor i građane, da na COP-u 25 konačno promene kurs kako bi do 2050. godine svet dostigao cilj karbonske neutralnosti. on je dodao da imamo nauku, resurse i sve ostale mehanizme da to postignemo ali je i podvukao da politička volja to treba sada i da omogući.Miroslav Tadić iz UDPN tvrdi da Srbija mora da prepolovi emisiju gasova.
Bavljanje klimatskim promenama zahteva novi pristup što podrazumeva više akcija i veće ambicije ukoliko želimo da dostignemo karbonsku neutralnost do 2050. godine i uspešno sprovedemo tranzicije naših ekonomija ka niskougljeničnim ekonomijama.Po rečima Andreja Bojića srpska klimatska strategija to podrazumeva.
Predstavnica Evropske unije najavila je da će EU do marta 2020. godine usvojiti evropski klimatski zakon kojim će potvrditi nepovratan put ka ugljeničnoj neutralnosti. Zakon će imati za cilj i proširenje Sistema trgovine emisijama na sve relevantne sektore, korišćenje čiste energije, podsticanje cirkularne ekonomije uz očuvanje biodiverziteta. Kako bi niskougljenična tranzicija bila moguća za sve, EU će uspostaviti Fond za pravičnu tranziciju od jedan trilion evra koji će uključiti javna i privatna sredstva, dok će Evropska investiciona banka postati nova evropska “klimatska” banka. Pored toga, novi Zeleni dogovor predstavljaće strategiju razvoja EU koji će podstaći investicije, inovacije i razvoj novih tehnologija.