Nije novina, ali ni ,,prvina,, da nam mraz obere voće. Aprilski mraz sada već sasvim sigurno poprilično je desetkovao rod ranih sorti kajsija.Kolike su konkretne štete znaće se prilikom zametanja ploda. Ono što nije dobro, temperaturna kolebanja traju skoro 30 dana. Niske temperature uigrožavaju i pčelinje zajednice. U problemu zbog kašnjenja setve i sadnje, ratari i povrtari….
Sve je počelo visokom temperaturom koja je uslovila cvetanje kajsije u martu što se retko događa, a onda je došlo do pojave mraza, što je uslovilo smrzavanje cvetova. Kajsija je stradala pre 20 dana,tako da je sasvim izvesno da ih ove godine nećemo brati, pogotovu rane sorte. Najveće štete pričinjene su svakako u nižim predelima, kritična nadmorska visina je ona koja se kreće oko 300 metara. Jedini voćari koji su ovog proleća izbegli veliku štetu su oni koji koriste anti frost sisteme, kojih je na žalost malo. Regije sa kajsijama su rod tako unapred obrale nez ikakve ekonomske dobiti. Ovo je zasad u Bukovici, koji se zabeleo i prošle godine aprila meseca. Ovogodišnji aprilski mraz i sneg su overili rod.
Međutim struka kaže da se gubitak neće završiti samo sa praznim gajbicama već i ulaganjem u dalju zaštitu voćnjaka, jer vegetacija neće stati. To praktično znači da će voćari morati redovno da tretiraju svoje zasade kako bi sačuvali kondiciju i zdrava stabla za rodni potencijal u narednoj godini.
Nije samo problem mraz, jer voćari strepe i zbog samog oprašivanja, koje nije moguće bez pčela. Pčele opet po hladnom i kišnom vremenu nisu aktivne. Pčelari kažu da su u problemu, kako zbog prošle godine koja je bila loša, tako i zbog ove koja sezonski nije ni krenula i pored toga što smo na pragu meseca maja.Za razvoj pčelinjih zajednica neophodan je polen koji pčelama sada trenutno nedostaje. To sve može ostaviti dalekosežne posledice, a problematičnu situaciju može popraviti jedino bolje vrmenske prilike.
Manja aktivnost pčela, manje oprašivanja će se svakako odraziti i na prinos, odnosno rod, kako pčelara, tako voćara. Pčelari sa dužim stažom, kažu da ne pamte kada su radili prihranu pčela u aprilu!
Solidranost i korist
Još jedan veliki problem sa kojim se pčelari konstantno suočavaju jeste prskanja u voćnjacima i zbog toga se neretko beleže trovanja pčela.Jako je bitno da voćari razumeju važnost pčela, jer bez njih nema dobrog prinosa u voćarstvu. Tim povodom oglasili su se saopštenjima SPOS, Uprava za zaštitu bilja…mnogi drugi. Svake godine zbog trovanja pčela , naročito u vreme cvetanja, Srbija izgubi na stotine košnica.
Ratari i povrtari takođe u procepu…
Kada su vremenske prilike u pitanju, tu nije kraj mukama srpskog seljka. Berza cenovno divlja, tako da su mnogi željno išćekivali početak setve. Na žalost samo su u Vojvodini posejane izvesne površine.Mada ni oni koji su posejali ne nadaju se slatkom zalogaju, jer je zbog hladne zemlje klijavost i nicanje pod znakom pitanja.U kraljevačkom kraju sejačica nije kročila čak ni pored plodnih oranica uz Moravu.
Rasadničaru su već u problemu imajući u vidu da su biljke u poodmaklom stanju. Ukoliko se padavine i loše vremenske prilike nastave, kako najavljuju meteorolozi, do polovine maja vrlo je moguće da zakasni setva pojedinih povrtarskih kultura. Dakle uvoz povrća je već izvesno viđen. Po nepisanom pravilu biće jeftiniji, više tretiran, više plastičan, manje ukusan. Naše kada stigne na rod biće ukusno nama ali ne i proizvođačima.
Sve u svemu godina odmiče puna problema koji se teško mogu rešiti. Ovu fabriku pod vedrim nebom teško je kontrolisati. S.C.