Gajenje ozimih krmnih mahunarki, pre svega ozimog stočnog graška i ozime grahorice, od naročitog je značaja kako bi se maksimalno iskoristile zalihe zimske vlage za proizvodnju relativno jeftine stočne hrane bogate proteinima u prvom delu vegetacije. Stočni grašak i grahorica predstavljaju visoko vrednu komponentu u ishrani svih vrsta i kategorija domaćih životinja, jer poseduju kvalitetan hemijski sastav suve materije krme, odnosno visok sadržaj sirovih proteina i kalcijuma, dok je udeo sirove celuloze vrlo sličan lucerki. Razlike u fizičko-hemijskom kvalitetu između senaže lucerke i krmnog graška ili grahorice su minimalne, što je od velikog značaja za ujednačenost obroka i izbegavanje stresa kod životinja.
Osim direktne koristi za proizvodnju stočne hrane, gajenje jednogodišnjih krmnih mahunarki pozitivno utiče na veći broj činilaca poljoprivredne proizvodnje, sa posebnim naglaskom na razvoj održivih sistema proizvodnje i organske poljoprivrede. Većim učešćem ozimih formi stočnog graška i grahorice smanjuje se ili u potpunosti izostavlja primena mineralnih đubriva i pesticida, što omogućava proizvodnju zdravstveno-bezbedne stočne hrane.
Istovremeno, na ovaj način se omogućava potrebna plodosmena i povećava efikasnost iskorišćavanja mehanizacije i zemljišta. Imajući u vidu da je stočarska, a naročito govedarska proizvodnja najzastupljenija upravo u onim regionima naše zemlje i zemalja u regionu u kojima dominiraju zemljišta niskih proizvodnih svojstava, uvođenjem u proizvodnju ozimih krmnih mahunarkiu velikom stepenu se unapređuje stočarska proizvodnja.
Na domaćem tržištu trenutno dominiraju NS sorte ozimog stočnog graška i grahorice stvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvoNovi Sad, budući da u proizvodnim uslovima ostvaruju visok prinos krme (40-60 t/ha zelene krme i 8-11 t/ha sena), odličan kvalitet (20-22 % sirovih proteina) i dobru adaptabilnost. Institut za ratarstvo i povrtarstvo je za ozimu setvu 2014. obezbedio dovoljne količine kvalitetnog semena najvažnijih i u praksi dokazanih sorti ozimog stočnog graška (NS-Pionir, Kosmaj) i grahorice (Neoplanta) za proizvodnju kabaste stočne hrane. U ponudi za ovogodišnju setvu se takođe nalaze i manje količine semena prve domaće ozime sorte proteinskog graška za zrno – NS Mraz.
Za ostvarivanje visokih prinosa krme ozimih krmnih mahunarki zadovoljavajućeg kvaliteta, osim izbora sorte od naročitog je značaja pravovremena i adekvatna primena svih neophodnih agrotehničkih mera.
Mesto u plodoredu: Ozimi grašak i grahorica su dobar predusev za sve ratarske biljke, osim za jednogodišnje i višegodišnje mahunarke. Zahvaljujući simbiozi s korenskim kvržičnim bakterijama, sposobnim da neposredno usvajaju atmosferski azot, obe vrste za sobom ostavljaju značajne količine azota u zemljištu za naredni usev (60–80 kgN/ha). Posle kosidbe ozimog graška i grahorice, zemljište ostaje u povoljnom strukturnom stanju i s dovoljno vremena za obavljanje osnovne obrade i predsetvene pripreme za naredni usev, poput krmnog sirka, sudanske trave ili hibrida kukuruza ranijih grupa zrenja. Smatra se da su najpovoljniji predusevi ozimog krmnog graška i ozime grahorice usevi koji napuštaju njivu tokom leta ili rane jeseni, poput pšenice, ječma i ostalih strnina ili hibrida kukuruza i suncokreta kraće vegetacije. Na taj način ostaje dovoljno vremena za kvalitetnu obradu zemljišta i setvu u optimalnom roku. Najbolji rezultati u gajenju ozimog krmnog graška i ozime grahorice za krmu postižu se na plodnim i dubokim zemljištima, iako obe vrste dobro uspevaju i na zemljištima nižih proizvodnih svojstava. Za razliku od lucerke, dobro podnose kisela zemljišta i mogu dati zadovoljavajuće prinose i na parcelama sa pH 4,7.
Obrada zemljišta: Osnovnu obradu zemljišta za ozimi krmni grašak i ozimu grahoricu treba obaviti na isti način kao i za ozime strnine, na dubinu od 20 do 25 cm. Predsetvenom pripremom zemljište se dodatno usitni, pri čemu se mora obezbediti vrlo dobra poravnatost zemljišta. Na taj način stvaraju se uslovi za kvalitetnu setvu koja će obezbediti blagovremeno i ujednačeno nicanje biljaka. Pored toga, dobrim ravnanjem površine zemljišta stvaraju se uslovi za lakšu i kvalitetnije izvedenu kosidbu.
Đubrenje: Veliki uticaj na ostvarenje genetičkog potencijala ozimog stočnog graška i ozime grahorice ima blagovremena primena mineralnih đubriva u odgovarajućoj količini, što na černozemu podrazumeva oko 45 kg/ha azota i po 60–80 kg/ha fosfora i kalijuma. Najbolje je 2/3 fosfornih i kalijumovih đubriva uneti pod osnovnu obradu, a preostali deo zajedno s ukupnom količinom azotnih đubriva primeniti predsetveno.
Setva: Optimalan rok za setvu ozimog krmnog graška i ozime grahorice je poslednja dekada septembra i početak oktobra, čime se obezbeđuje da biljke visine oko 10 cm uđu u zimski period dobro pripremljene.. Ozime sorte krmnog graška i grahorice mogu da se gaje kao čisti usevi ili u smeši sa strnim žitima (ovas, tritikale, pšenica, ječam ili raž). U prvom slučaju, potrebna količina semena za setvu iznosi oko 150 kg/ha graška i 120 kg/ha grahorice. U drugom slučaju, ozimi stočni grašak ili ozima grahorica seju se zajedno sa strninama, pri čemu učešće ozimih krmnih mahunarki u smeši treba da iznosi 85-90 % setvene norme u čistoj kulturi, dok učešće ozimih strnina treba svesti na 10-15 %. Uloga strnine je da posluži kao nosač leguminoze, kako bi se smanjilo ili u potpunosti izbeglo poleganje useva, što je od velikog značaja za smanjenje gubitaka pri kosidbi. Pored toga, ovakve smeše predstavljaju dobro izbalansirano hranivo kada su u pitanju proteini i ugljeni hidrati. Ozimi krmni grašak i grahorica seju se žitnim sejalicama, uz međuredni razmak od 12,5 cm i na dubinu između 4 i 5 cm. Poželjno je da na jednom hektaru bude oko 1–1,2 miliona dobro razvijenih biljaka graška ili oko 2,5 miliona biljaka grahorice. Posle setve preporučuje se valjanje, koje vrlo povoljno utiče na brzinu i ujednačenost nicanja biljaka. Valjanje treba izostaviti u uslovima prevlaženog setvenog sloja i kišne jeseni. Ozime sorte stočnog graška i grahorice klijaju i obrazuju vegetativne organe pri temperaturi od 4 do 5ºC i poseduju izvrsnu otpornost na niske temperature tokom zimskog perioda. Bez oštećenja podnose golomrazicu od -17ºC, a pod snežnim pokrivačem i znatno niže temperature. Optimalna temperatura za rast biljaka i stvaranje kvalitetne zelene krme je između 12 i 16ºC.
Kosidba i iskorišćavanje: Ukoliko se ozimi stočni grašak i ozima grahorica iskorišćavaju za zelenu krmu, treba ih kositi u fazi punog cvetanja i obrazovanja prvih mahuna. U slučaju da se grašak i grahorica seju združeno sa strnim žitima, a namenjeni su proizvodnji sena, kosidbu treba obaviti pre klasanja tritikalea ili ječma pošto osje ovih strnina negativno utiče na kvalitet sena. Najbolji rezultati postižu se pripremanjem senaže od ovih biljnih vrsta. Vreme iskorištavanja u tom slučaju obično je polovinom maja meseca kada su grašak i grahorica u fazi punog cvetanja – početka formiranja mahuna, bez obzira na fazu razvoja potpornog useva. Ozime sorte stočnog graška postižu stabilne prinose od 45 t/ha do 60 t/ha zelene krme, odnosno između 8 i 11 t/ha sena, uz oko 19-20% sirovih proteina u suvoj materiji krme. Prinosi zelene krme ozimih sorti grahorice kreću se od 35-45 t/ha zelene krme i od 7-8 t/ha sena, sa više od 21% sirovih proteina u suvoj materiji.
ODELJENJE ZA KRMNO BILJE INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSVO
