Izbor pokrovnih useva

        Korišćenje pokrovnih useva i jačina njihovog efekta zavisi od lokaliteta i sezone, a njihov izbor zavisi od ciljeva koji žele da se postignu. Postavljeni ciljevi mogu da budu: obezbediti azot, upravljati organskom materijom, poboljšati strukturu zemljišta, smanjiti eroziju zemljišta, očuvati zemljišnu vlagu, obezbediti suzbijanje korova, uspostaviti biokontrolu štetnih organizama i drugi. Pored niza pogodnosti, pokrovni usevi imaju i potencijalne nedostatke (povećanje troškova za seme, povećanje obima rada, konkurencija za zemljišnu vlagu i hraniva, mogu da privlače štetne organizme i drugo).

    Prilikom odabira i postavljanja plana upravljanja pokrovnim usevima, treba krenuti od postavljanja plodoreda za duži vremenski period i za svaku parcelu odrediti plodosmenu, kao i vreme setve i berbe glavnih useva. Neophodno je takođe uzeti u obzir i lokalne agroekološke uslove (količina padavina, nastupanje ranih jesenjih i kasnih prolećnih mrazeva…), potrebe glavnih useva, sistem proizvodnje (organski ili integralni, navodnjavanje ili bez navodnjavanja, konzervacijska ili klasična obrada…) i slično. Na osnovu svega toga potrebno je odrediti vremenski period i prostor za zasnivanje pokrovnog useva, odrediti biljnu vrstu, kao i tehnološki model, koji će zadovoljiti postavljene ciljeve.

Prema vremenu setve pokrovni usevi mogu biti zasnovani kao međuusevi (naknadni, postrni, ozimi), a kod širokorednih useva mogu se usejavati i u međuredni prostor kao združeni usevi. Takođe pokrovni usevi mogu biti zasnovani kao jednogodišnji ili višegodišnji.

POKROVNI USEVI KAO MEĐUUSEVI

Zasnivaju se u vremenskom periodu između dva glavna useva tako da površina zemljišta bude pokrivena biomasom tokom cele godine. Posle berbe glavnog useva, početkom i u toku leta pokrovni usevi se zasnivaju brzorastućim biljnim vrstama (heljda, sirak, sudanska trava i druge), čime se sprečava erozija, obezbeđuje kontrola korova i upravlja organskom materijom. U letnjem periodu, u uslovima bez navodnjavanja, može nastati problem nedostatka vlage za nicanje pokrovnog useva. Za setvu pokrovnih useva krajem leta i početkom jeseni, kada je zemljište bez glavnog useva, koriste se ozime biljne vrste koje su otporne na niske temperature, iz porodice trava, leptirnjača ili kupusnjača.

Do setve glavnog useva u ovako zasnovanom pokrovnom usevu biljke formiraju korenov sistem i značajnu količinu nadzemne biomase. Prednosti ovako zasnovanog pokrovnog useva su poboljšanje strukture zemljišta, njegova zaštita od erozije u toku zime, smanjenje ispiranja nitrata i dodavanje organske materije. Zatiranje pokrovnog useva vrši se dve do tri nedelje pre setve glavnog useva, valjkom za pokrovne useve, sitnilicom biljnih ostataka itd. Biljni ostaci pokrovnog useva formiraće malč koji čuva zemljišnu vlagu i povećava infiltraciju vode od padavina, čime se stvaraju povoljni uslovi za zasnivanje glavnog useva. U takvim uslovima direktnom setvom – bez obrade ili delimičnom obradom – u trake, i setvom, vrši se zasnivanje glavnog useva, a formirani malč, kasnije, u glavnom usevu sprečava pojavu korova i čuva zemljišnu vlagu.

POKROVNI USEVI KAO ZDRUŽENI USEVI

U združenom pokrovnom usevu pokrovnost zemljišta je veća pa se tako utiče na smanjenje erozije. Takođe ukoliko se združeni usevi međusobno dopunjuju, efikasnije koriste resurse (svetlost, vodu, hranljive sastojke), nego jedan čist usev, tada su i konkurentniji u odnosu na korove. Leptirnjače mogu da obezbede azot i za druge biljne vrste u združenom usevu. U združenim usevima smanjuje se problem sa štetočinama, jer im je i pronalaženje useva i kretanje kroz njega otežano. Kod združivanja kombinuju se usevi koji nisu srodni (žita sa leptirnjačama ili žita sa širokorednim usevima), što dovodi do većeg ispoljavanja povoljnih efekata. Koriste se biljne vrste tolerantne na zasenjivanje, kao što su: bela detelina, jednogodišnji ljulj, raž, maljava grahorica, detelina, crvena detelina, slatka detelina i druge.

Združeni pokrovni usevi od dve ili više biljnih vrsta, su često efikasniji od pokrovnih useva sa samo jednom biljnom vrstom jer koristeći razlike u biološkim i morfološkim osobinama različitih vrsta, istovremeno možemo postići više ciljeva. U združenom usevu grahorice i pravih žita, grahorica dobija oslonac, i time dobija više svetla, pa je i fiksacija azota veća. Združeni usevi se mogu gajiti u naizmeničnim redovima, sa istim ili različitim međurednim rastojanjem. Jedan od načina je i gajenje u naizmeničnim pojasevima, širine radnog zahvata mehanizacije, što omogućava da se svaki usev posebno seje, neguje i bere. Združivanje pokrovnih useva može se vršiti i tako što se drugi usev podsejava u postojeći, naknadno. Crvena detelina ili lucerka može da se poseje u ozimu pšenicu u proleće, a travne vrste u usev višegodišnjih mahunarki u jesen, što poboljšava pokrivenost zemljišta i obezbeđuje azot.

VIŠEGODIŠNJI POKROVNI USEVI

Za obnovu plodnosti i povećanje sadržaja organske materije u zemljištu, pogodne su višegodišnje biljne vrste iz porodice mahunarki i trava, kao i njihove smeše. Jedna od odlika ovakvih pokrovnih useva je da se od nadzemne biomase formira živi malč, u kome se zasnivanje glavnog useva vrši obradom u trake. Ukoliko pokrovni usev sačinjavaju leptirnjače, na taj način može obezbediti azot za glavni usev, ali takođe i za naredni.

Obzirom da su sva zemljišta na planeti ozbiljno ugrožena zahvaljući ljudskom nemaru prvenstveno kroz klasičnu intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, dolazi vreme kada ćemo jedino kroz ovakve mere poput pokrovnih useva i ostalih organskih- prirodnih mera revitalizacije i popravke zemljišta vratiti zemljištu njegovu plodnost i sposobnost da nas i u budućnosti hrani.

Dipl. inž. Ljubica Vukićević, rukovodilac Stručne službe Victoria Logistic Bilten “Za našu zemlju”, broj 70, oktobar 2018.

Tekst je skinut je sa sajta VIKTORIJA LOGISTIC, autor je dr Vladan Ugrenović