Proizvodnja kupine je oscilirajuća baš kao i njena cena. Verovatno su upravo tržišna kolebanja dovela i do promene agrotehničkih mera ka ovoj biljnoj vrsti. U zasadima u kojima se ne primenjuje kompletna agrotehnika značajno se smanjuju prinosi, koji osciluju od skromnih 10 tona po hektaru, do ekstremno visokih – preko 30 tona
Na oko 3.000 hektara kupinjaka u Srbiji dominira čačanska bestrna, ali stručnjaci preporučuju da se razmišlja o drugim sortama, čiji je plod pogodniji za transport i zamrzavanje, kako bi se izbegle velike oscilacije u ceni od sezone do sezone.
Kupinari su proteklih decenija doživljavali velike oscilacije u ceni svojih proizvoda. U nekim krajevima, poput Levča, u centralnoj Srbiji, za poslednjih 30- 40 godina kupinari su naizmenično sadili, pa krčili zasade. Stručnjaci savetuju da treba razmisliti o izboru sorte, jer to može biti jedan od razloga slabe prođe, pa i niske cene na sve zahtevnijem tržištu.
Na oko 60 odsto površina pod kupinom u Srbiji zasađena je čačanska bestrna. Stručnjaci preporučuju da se razmišlja o drugim sortama, čiji je plod pogodniji za transport i zamrzavanje, kako bi se izbegle velike oscilacije u ceni od sezone do sezone.
U Srbiji se kupina gaji na oko 3.000 hektara. Viši kvalitet po automatizmu bi obezbedio bolji plasman, veće mogućnosti za izvoz, a tada bi njena rentabilnost bila izvesnija. Prof. dr Jasminka Milivojević s Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu kaže da bi, pored osavremenjavanja proizvodnje, trebalo razmišljati i o delimičnoj promeni sortimenta.
– Prinosi kupine kod nas su neujednačeni i stanje u zasadima je različito. Cena kupine doživljava velike skokove i kreće se od 15 eurocenti do 1 evra po kilogramu. Sve to destabilizuje proizvodnju, koja varira od sezone do sezone. Sadašnji i budući kupinari treba da razmišljaju i o drugim sortama, poput loh nes ili tripl kraun, koji imaju veću prođu na tržištu zbog boljih karakteristika ploda. Naravno, reč je o delimičnoj promeni sortimenta. Plod čačanske bestrne nije pogodan za plasman u svežem stanju, jer može da otpusti sok tokom transporta. Prati ga i reverzibilnost crvene iz crnu boju u toku prevoza, skladištenja, zamrzavanja i odmrzavanja. Zato je cena ove sorte kupina niža u poređenju sa sortama koje imaju kvalitetnije, čvršće plodove i koje su pogodnije za skladištenje – kaže profesorka Milivojević.
Prof. Milivojević dodaje da se u zasadima, u kojima se ne primenjuje kompletna agrotehnika, značajno smanjuju prinosi, te se beleže zasadi s malim prinosima, od 10 tona po hektaru, dok ima i onih s ekstremno visokim prinosima od preko 30 tona. Jedna od grešaka koje kupinari prave je vreme đubrenja.
– Proizvođači dosta kasno dodaju azot i tako dolazi do prevelike bujnosti izdanaka, a potom i slabijeg zdrvenjavanja i pripreme izdanaka za period niskih temperatura, odnosno jesenjih mrazeva, kada dolazi do prvih oštećenja – objašnjava dr Milivojević.B.Nenković