Grocka, 16. juli 2012.
Grocka je poznata po rekordima u proizvodnji trešanja, višanja, jagoda, bresaka i kajsija. Trešnje su se prodavale širom nekadašnje Jugoslavije. Zemljoradnici iz sela Begalica su godinama bili poznati kao najuspešniji proizvođači jagoda, dok su zemljoradnici iz sela Brestovik prodavali breskve i kajsije i u susednoj Mađarskoj i Rumuniji.
Ove godine na teritoriji opštine Grocka voće je solidno rodilo, jer su na vreme preduzete, odnosno sprovedene sve agrotehničke mere u saradnji sa Institutom za ratarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i ZZ „Grocka“ iz Grocke. Međutim, najveći problem gročanskih voćara ove godine nije plasman voća, već radna snaga!
Dnevnica za branje voća u većini gročanskih sela ove sezone je iznosila 1500 dinara, a berači su dobijali u toku dana i po tri obroka, flašu piva i kutiju cigareta.
Nažalost, do sredine jula najveći deo radne snage sačinjavali su vlasnici voćnjaka, od kojih je većina zašla u osmu deceniju života, i po koji njihov unuk, najčešće srednoškolac. Iako je nezaposlenost u Beogradu veća nego ikada u njegovoj istoriji, mali broj nezaposlenih mladih ljudi se javio da bere voće u gročanskim selima! Za dvadeset radnih dana moglo se zaraditi i trideset hiljada dinara!
Pošto su se pojedini gročanski voćari našli u paradoksalnoj situaciji da im veći deo voća ostane neobran i tako istruli, sačinili su dogovor sa pojedinim beračima da oberu voće, prodaju ga na pijaci i jedan deo zarade daju vlasnicima voćnjaka koji su ih angažovali. U konkretnom slučaju, najgore su prošli vlasnici voćnjaka, ali s obzirom na nedostatak radne snage, smatraju da su izabrali „manje zlo“. Očigledno je da mnogo toga treba menjati u našoj agrarnoj politici, a pre toga u glavama.
Lakše je primati socijalnu pomoć, nego brati jabuke.