Sadnice je najbolje saditi sezonski I to dvogodišnje. Međutim, postoji potreba da se i starije dosta razvijene voćke presade sa jednog mesta na drugo. To se može uspešno izvršiti pažljivim otkopavanjem i vađenjem korena sa što više žila, odnosno sa što većom količinom zemlje oko žila, i njihovim prenošenjem u ranije pripremljenu jamu, ili predhodnom pripremom voćaka kaja se sastoji iz skraćivanja skeletnih žila na određenoj dužini.
Rasađivanje voćaka sa većom količinom zemlje može se uspešno primeniti kod nešto mlađih stabala, koja u blizini stabala imaju dovoljno sitnih i razgranatih žila i žilica, tako da mogu voćku snadbeti mineralnim materijama i vodom iz zemljišta.
Presađivanje starijih voćaka predhodnom pripremom može da se obezbedi veći uspeh i zato zaslužuje veću pažnju.
Ovaj način se primenjuje ovako:rano u jesen ili rano u proleće oko stabala na 0,5-1m rastojanja iskopa se kružni jarak širine oko 30cm a dubine 50cm pa i više, prema tome ,na kojoj se dubini nalaze skeletne žile.Sve žile treba odseći i povaditi pre seče žila koje su ostale na voćkama, izgladiti oštrim nožem,zatim dezinfikovati 5% rastvorom plavog kamena, pa čitav jarak zatrpati zemljom.
Presađivanje voćaka kod kojih je izvršena priprema kopanjem kružnih jaraka,vrši se naredne jeseni ili narednog proleća ,a ako se nove žile nisu dovoljno razvile onda ih trba presaditi posle druge godine.
Presaivanje starijih voćaka je delikatan posao,uspeh koji se pri tome može postići zavisi od niza činilaca kako biološke prirode semena voćake,tako i od načina i vremena presađivanja.Vađenje voćaka vršiti po mogućnosti kada je vreme oblačno;pri vađenju ne treba naglo naginjati u stranu, jer bi se time pokidale sitnije žilice,prenošenje vršiti pažljivo,da se ne dese mehaničke povrede.
Presađene voćke treba što bolje negovati a to znači zemljište redovno obrađivati, đubriti, po mogućnosti i po potrbi navodnjavati, suzbijati bolesti i štetočine. Dešava se da ove voćke u toku godine presađivanja slabije napreduju…